Ovo je prvi Peščanik u 2012. godini i trebalo je da izgleda sasvim drugačije od ovoga što ćete danas čuti. Htele smo, kao i uvek, da govorimo o stvarnim problemima i stvarnom životu, o tome da nam Visoki savet sudstva radi nelegitimno i nelegalno, odnosno da se oni koji treba da budu čuvari zakona, i ako ikako može pravde, ponašaju kao banditi, da je po najnovijim podacima stopa zaposlenosti pala za još 2,5 posto i da je nezaposlenost u Srbiji poprimila zastrašujuće razmere, da su ovih nedelja partije bukvalno preko noći menjale zakone uvodeći ili izostavljajući klauzule, da bi dobile alatke za dalje lešinarenje sopstvenih građana. Usvojene su sramne izmene zakona o javnim nabavkama i donet još sramniji zakon o formiranju banke za obnovu i razvoj, koja će na raspolaganju imati nekoliko stotina miliona evra. To će biti nepresušni izvor nove sistemske korupcije, koja će im pomoći da na sledećim izborima sebi produže život kupujući glasove i podršku kontroverznih biznismena.
I dok pripremaju mehanizme, odnosno zakonsku osnovu za poslednju veliku pljačku, naravno da njihovi spin majstori, uz pomoć svojih medija, rade na skretanju pažnje sluđenog sveta koji se svakodnevno bori da ne potone u živo blato. Nije nam bila namera da dodajemo ulje na vatru koju su zapalili pravi vlasnici tabloida i tzv. ozbiljnih medija o tome kako je jedan crnogorski novinar, pisac i savetnik predsednika skupštine, u nekom svom tekstu pozivao na ubistvo srpskog predsednika, patrijarha, svih ministara i Emira Kusturice. Nismo htele da nasedamo na tu svinjariju, ali su juče i sinoć stvari otišle predaleko. Glupost, beslovesnost i bezočnost tzv. srpskih državotvornih političara i njihovih analitičara i patriotskih intelektualaca juče je oborila sve rekorde. Ton pozivu na linč ljudi koji su potpisali saopštenje Foruma pisaca, u kome se zahteva, za početak, objavljivanje integralnog teksta Andreja Nikolaidisa, i da se prestane sa satanizacijom tog čoveka pretvarajući ga u glavnu opasnost po bezbednost srpske države, dakle, ton tome dao je ministar policije Ivica Dačić tvrdeći da jedan od potpisnika saopštenja, Sreten Ugrićić, upravnik Narodne biblioteke, treba da ide u zatvor jer je svojim potpisom podržao terorizam. Teren za ovu opasnu izjavu ministra policije pripremili su tzv. nezavisni analitičari i bivše diplomate, počev od izvesnog člana Nacionalno-prosvetog saveta, preko čoveka koji se kao ponornica pojavljuje i nestaje u zanimljivim trenucima srpske političke istorije, Bože Prelevića, pa sve do psihologa Žarka Trebješanina koji nas je podsetio da je Sreten Ugrićić i ranije iskazivao slične zločinačke stavove…
Prvo, saopštenje Foruma pisaca potpisali su pored Sretena Ugričića i Nenad Prokić, Borka Povićević, Filip David, Mirjana Miočinović, Ivan Čolović, Vladimir Arsenijević, Laslo Vegel… Ne razumem po kojoj osnovi upravnik Narodne biblioteke po mišljenju ministra policije treba da ide u zatvor, a ne recimo Borka Pavićević ili Nenad Prokić. Zato što je državni činovnik? Pa šta? Ne ide se valjda iza rešetaka po toj osnovi, za podršku i podsticanje na terorizam nije relevantno gde ko radi, to je toliko krivično opasno da ni Nenad Prokić ne bi mogao da se pozove na poslanički imunitet. Valjda. Koliko god debilno zvučalo to što je rekao Dačić i svi kaskaderi DS-a u obličju nezavisnih analitičara i posmatrača, još je debilnije to što smo mi sada prinuđeni da kao nešto rezonujemo povodom te svinjarije. Ono što je najgore jeste to što se sistematski stvara opasna atmosfera u društvu, koja će, sudeći po ovome, narednih meseci tek dobiti na zamahu. Ljudi će padati kao kolateralna šteta nečije želje da sačuva svoje milione ili da se spase zatvora, ukoliko neko drugi zasedne na mesto ministra pravde ili policije. Kad kažem da će padati ljudi, to znači i doslovno: uvek će se naći neko ko će u gradskom prevozu, u samoposluzi, na sred Terazija na smrt prebiti onoga kome su metu na grudima nacrtali patriotski političari i mediji. A arhetip izdajnika juče i danas je pisac i upravnik nacionalne biblioteke Steten Ugričić. Kako piše Danas, DS i SPS traže glavu Sretena Ugričića od ministra kulture Predraga Markovića, koji će im danas dostaviti svoje mišljenje o tom slučaju koji je uzdrmao Srbe s obe strane Drine. U međuvremenu, spin majstori, razni Tadićevi i Dačićevi savetnici i politički prijatelji, i dalje će nas huškati pokazivanjem orgija polusveta po raznim blogovima, forumima i fejsbuku, koji, polusvet, kao nekada u rimskom Koloseumu, palac diže ili ga spušta, u zavisnosti od toga da li misli da je gladijator zaslužio smrt ili nije. Onda će se već neko pozvati na javno mnjenje, na narod koji je duboko potresen činjenicom da upravnik nacionalne biblioteke koga oni plaćaju priželjkuje smrt svog predsednika i svog patrijarha. Po ko zna koji put doveli su ljude u napast, izazvali hajku, a onda će donositi odluke o nečijoj likvidaciji pozivajući se na narodnu volju. A narod, svaki pa i ovaj, traži svašta. Ovaj narod je na primer tražio ono što je dovelo do toga da su se baš juče, kad je Miloševićev glasnogovornik Dačić zviznuo čoporu, u sudnicama Haškog tribunala ređali jedan za drugim dojučerašnji Dačićevi saborci i učitelji, koje je svojevremeno narod izabrao, podržao, voleo – Ratko Mladić, Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić, generali Lazarević i Ojdanić… Juče smo na optuženičkim klupama zbog genocida i zločina protiv čovečnosti imali sakupljen cvet srpskog naroda, i zbog toga, umesto da od sramote makar na čas prestanemo da dišemo, mi stvaramo histeriju kojoj se priključuje armija jadnog, poniženog, beslovesnog sveta koji samo čeka da se neko, bilo ko, bilo zbog čega, pošalje na giljotinu. I nešto o narodu i gijotini… Ona, giljotina, u početku u narodu nije bila popularna, jer se smrt dešavala suviše brzo, tako da publika nije mogla lepo da vidi i uživa. I zato je taj narod organizovao protest i zatražio od svojih vođa da mu vrate stara dobra vešala. Usledilo je saopštenje vlade koje je glasilo: Revolucionarna vlada je odlučila da uvaži proteste i uvede niz promena, više podijume i pokazivanje odrubljenih glava kako bi narodu izašla u susret.
Ivica Dačić je najzad skinuo masku koja mu je tako nakaradno stajala, a DS pušta svoje kaskadere da prljavi posao urade za nju. Uostalom, bolje je da se priča o terorističkim saradnicima Nikolaidisa, Ugrićiću i ostalim piscima, nego o tome ko je i zašto pokrenuo priču o atentatu na Tadića ili o tome zašto je on u Banjaluci stavio preko grudi onu krvavu lentu.
DS, odnosno ministarstvo inostranih poslova je uputilo demarš crnogorskoj državi. Dobro. Ali zašto su u demaršu pored tog navodno spornog teksta listali sve knjige i tekstove Andreja Nikolaidisa i zamerili Crnogorcima što je, zamislite tek tog terorizma, njihov pisac našeg predsednika nazvao faktorom nestabilnosti u regionu, i što u svojim tekstovima pokazuje da nikako ne voli srpsku politiku, a time i srpski narod. Dakle, u demaršu se našao ceo opus Andreja Nikoladisa, nije propuštena da se navede nijedna ironija, sarkazam, uspela ili neuspela metafora sada slavnog crnogorskog pisca. Ako smo tako tankoćutni i osetljivi, kako to da ova država, oličena u DS-u, nije našla za shodno da tako burno, kao ranjena zver, reaguje na ruskog novinara koji je na državnoj ruskoj televiziji rekao kako je jako dobro što je ubijen Zoran Đinđić. Ne sećam se da su tada ovako arlaukali, a nisu upućivali demarš ni u Peking kada je kineski ambasador tražio zabranu jednog filma na festivalu u Beogradu, jer podseća na pokolj na Tjenanmenu… Tada su demokrati, oličeni u Darijanu Mihajloviću, gradskom sekretaru za kulturu, ponizno podvukli rep i pretvorili se u džukele koje beže čim neko jači zamahne motkom. Da ne pominjem epizodu sa takođe kineskom sugestijom da naši predstavnici ne idu u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade za mir. Da ne pominjem ni to da su demokrati sa svojim koalicionim partnerima pre dve godine prinudili Branislava Dimitrijevića, pomoćnika ministra kulture, da podnese ostavku jer je posle njegovog gostovanja na RTS-u, u medijima i na raznim forumima, slično kao sada, usledila prava hajka na njega, jer je rekao da SPC mora da se reformiše, da je Borka Pavićević patriota, a pre svega jer se usudio da kaže da nema ništa protiv nove postavke muzeja u Jasenovcu.
Čovek može samo bezuspešno da spekuliše o tome šta je izazvalo ovo čemu prisustvujemo, da li im je to bilo potrebno da bilo kako zatvore priču o pokušaju atentata, da li zato što u momentu kada moraju da popuštaju na kosovskom pitanju, demonstriraju privrženost odbrani srpskog ponosa zaoštravanjem odnosa sa Crnom Gorom, koju su odavno ti isti ljudi proglasili bastionom svekolikog kriminala, da li zato što je neko bacio oko na mesto upravnika Narodne biblioteke, sada kada je ona tako divno renovirana, na šta je Sreten Ugrićić potrošio nekoliko godina svoga života, da li zato što nisu mogli da podnesu njegove tekstove i knjige koje dovode u pitanje sve ono na čemu počiva njihova sramna politika…
Način na koji je juče pokušao da se brani sam Sreten Ugričić je po mom mišljenju duboko pogrešna. On je pokušao da smiri čopor pomirljivim i izvinjavajućim izjavama; to nije bilo prijatno gledati, ali to je za ovu epizodu našeg beščašća manje važno od toga na koji način se proevropska DS, reformisana SPS i neki intelektualci odnose prema ovim manifestacijama državnog terora.
Kada smo kod pisaca i romana, prvo što mi je palo na pamet dok sam sve to gledala je roman Gađenje Orasija Moje: on posle mnogo godina posećuje svoj rodni Salvador i piše – ova zemlja je van vremena i van sveta, postojala je samo dok je trajao pokolj, postojala je samo zahvaljujući hiljadama ubijenih; bez tih zločinačkih sposobnosti ova zemlja nema nikakvih izgleda da postoji. I u taksiju koji ga vozi na aerodrom, on ne ispušta svoj kanadski pasoš, lista ga da se uveri da je to on, kanadski državljanin, rođen pre mnogo godina u ovoj zemlji koje se sada gadi.
Danas ćemo možda izgubiti dobrog upravnika nacionalne biblioteke, smeniće ga na hitno zakazanoj telefonskoj sednici vlade; ako se to desi, izgubićemo mnogo više, što će pokazati meseci i godine koji su pred nama. Izgubićemo ne samo radna mesta, kuće pod hipotekom i kola na lizing, izgubićemo i ono malo demokratskih ustanova, prava i sloboda koje smo nekako napabirčili u ovih 12 godina.
Pre nego što čujete naše sagovornike, jedno obaveštenje: sajt peščanika je već šesti dan pod neprekidnim napadom; to radi neko ko ima znanja i vremena i ko je plaćen da nas sruši. Ako se desi, kao prošli put, da nedeljama ne možemo da podignemo sajt, eto nas u vašem gradu na javnim tribinama, a ako treba, viđaćemo se po kućama. Možda nas je stvarno ostalo tako malo da nam je dovoljan jedan stan.
Iz najave za emisiju 20.01.2012.
Peščanik.net, 20.01.2012.
SLUČAJ SRETEN UGRIČIĆ