Poslednja je kosovska večera
u Kruševcu crnogorskom bila
M. Bećković
Da pesnici lažu znao je – i ponavljao – još Platon, ali su naši pesnici od principa licentia poetica načinili lakrdiju i političku obmanu. Nije ovo kod Matije jasno, je li Kruševac crnogorski grad ako je kosovska večera već bila u tom gradu, ili je večera crnogorska po sastavu i jelovniku. Koješta. Ovi naši baš lažu i to dvostruko. Nije to sve. Jedan drugi pesnik – taj se zove Lj. Simović – tu je laž postavio kao politički program koji je masovno bio prihvaćen:
Danas u Srbiji nema drugog puta
do puta na Kosovo ili sa Kosova.
I tako je bilo decenijama i tako je izgleda i danas ovde i sada, a kako nam u tom poslu ide bolje je i ne govoriti. No, mora se jer glupost i ludost vladaju svuda i u svim glavama. Kada su komunisti daleke 1966. ukinuli Rankovića, za njim je plakao D. Ćosić i pleo mu venac mučenički i plete ga i danas. Šta god mislili o komunistima, oni su imali neko održivo rešenje za Kosovo. Bilo je u državi i nije se priklanjalo Albaniji. Kada su komunisti zbog toga isključili iz svog CK – koji je bio gospodar života i smrti naših – D. Ćosića, on je u svojim dnevničkim beleškama zapisao i to godinama publikuje i ponavlja: „Juče je Srbija, njeno vođstvo Kosovo i Metohiju predalo Albaniji“. Nisu ga predali tada, jer je još bilo tu kao deo Srbije i Jugoslavije, a građani Kosova su imali decenije preporoda ili renesanse – to se na njihovom jeziku zove Rilindja. Sve to više nije važno, jer su mutne vode odnele i Jugoslaviju i Kosovo i Srbiju. Mutna Drina te Lab i Sitnica odnele su deo života naših – i tako dalje. Mučno je sve to ponavljati i nema se kome. Jutros na prvim stranama novina, nova Ćosićeva izjava: „Vreme je da civilizovano predamo Kosovo“. Baš tako, da ga predamo i da budemo svi kolektivno izdajnici i da budemo u taboru Vuka Brankovića. I taj nesrećni V. Branković, zaludu mu bi što se do kraja borio 1389. i što je umro u turskoj tamnici.
Sada je nastalo nešto neobično i započele su kombinacije u kojima neće biti jasno bukvalno ništa. Bili su – po Ćosiću – izdajnici komunisti jer su Kosovo čuvali pa potom svi drugi – bio je Ćosić bespoštedan u kletvama i osudama. I sada evo hoće da Kosovo „predamo“ – to samo Srblji mogu da smisle. Podigla se buka. Partijarh srpski Irinej ponavlja da oni koji hoće da predaju Kosovo „ne vide dalje od nosa“, jer to je nemoguće budući da je to srpski Jerusalim. Ustavni poglavar države Toma Grobar – kako ga narod od milošte zove – bio je kod partijarha i ne zna se na čemu smo. On traži da se svi ujedinimo oko granica Srbije i da „stanemo iza njih“. Gde su te granice, nema o tome ničega ni u čitankama iz kojih Srpčad uči istoriju. Da li će se velika Rusija graničiti sa NATO alijansom negde kod Zubinog potoka ili neće – zabuna je opšta. Kosovska večera traje. Imao je i Boris Nejaki Tadić svoju i nije dobro prošao, a nije ni on znao gde su mu granice države. Svima je Kosovo postalo ono što Ćosić zove rak-rana. A zbunjena večera traje i niko još ne zna kako će se i kada završiti. Igra je paklena. Oni koji su krivi, sada nude neku novu ludost kako bi prikrili staru. Klin se klinom izbija, a glupost novom glupošću. Jer – kome sada da predamo to Kosovo. Albanci ga od nas neće, jer su ga već uzeli na neki način. Da ga predamo Srbima ostalim na Kosovu, neće ga ni oni bez cele Srbije plus RS u nesrećnoj Bosni. Sa Dodikom koji misli da je Dizraeli neki – ili pak doktoru K. od milja zvanom u narodu Različak. Ni taj ga neće i nikada ga hteo nije, iako je davao o sebi lažne podatke – da je rođen na Kosovu recimo. A nije čovek tu rođen. Kosovo niko neće. Neće ga ni D. Ćosić koji tačno govori gde je rođen, ali mesto pogibije mu je Kosovo – sam to kaže u knjizi sa istoimenim naslovom.
Zbunjeni su sada i Crkva i država i učenjaci iz dične SANU koji se ne oglašavaju – zabuna je opšta jer smo sami sebe zbunili.
Jedan srpski državnik – mislim da se zove Krstimir Pantić – neće Kosovo bez Srbije. A Srbija hoće da ga preda. Neće on Kosovo ni sa Albancima a ni oni njega neće. Nada se tanji iz dana u dan jer mi Kosovo gubimo „iz dana u dan“, kaže ustavni poglavar Toma Vojvoda. Nerado citiramo crnogorskog vladiku i pesnika – toliko ga zloupotrebljaju – ali biće da je u pravu:
Nadanje je naše zakopano –
na Kosovu u jednu grobnicu.
Da neko kaže da se narodi mogu pomiriti kao Nemci i Francuzi – i da u budućnosti mogu živeti zajedno, i taj bi bio izdajnik. Svi smo izdajnici i tu se ništa ne može. Dosadno i prazno, da čovek nema o šta glavu da razbija.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 12.07.2012.
KOSOVO- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
