Asterix the Gladiator, Goscinny and Uderzo, Knight Books 1976
Maja 2008, na početku krize hipotekarnih kredita u SAD koja je ubrzo prerasla u svetsku finansijsku krizu, Horst Keler jer rekao: „Svi odgovorni konačno treba da shvate da su finansijska tržišta postala čudovište koje treba zauzdati“. Keler je tada bio predsednik Nemačke, a pre toga i generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda. Mislili smo da njegova reč ima težinu i da će nešto biti preduzeto. Ali najnoviji krah na berzama pokazuje da je čudovište još uvek živo.
Čemu služe akcije? ATTAC ima odgovor: „Akcije pre svega treba da budu instrumenti kojima se na raspolaganje stvaljaju sredstva za finansiranje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta“. Bilo bi lepo da su kritičari kapitalizma u pravu, ali stvarnost izgleda nešto drugačije. Videli smo to na najnovijem primeru – kada u Kini padne cena džaka pirinča, ceo svet oseti zemljotres. Nezavisni život finansijskih tržišta je postao pretnja realnoj ekonomiji.
Političari su kapitulirali. Trebalo je da već odavno bankarima i brokerima oduzmu oružje za masovno uništenje. Ali oni su bespomoćni pred finansijskim tržištima. Slično je i sa velikim informacionim i internet kompanijama i tajnim službama. Čitav poduhvat u svakom smislu nadilazi ljude za koje glasamo. Umesto političara dobili smo proroke. Zašto je u Kini izbila kriza? Krivi su dugovi, objašnjava Handelsblatt, perjanica ideologije štednje: „Osam godina po izbijanju svetske ekonomske krize, ne samo u Kini, već pre svega u zapadnom svetu, političari svoja obećanja i dalje ostvaruju novim zaduživanjima“. I sada je rast finansiran zaduživanjem stigao do tačke pucanja.
Pol Krugman tvrdi suprotno: „Treba se još više zadužiti“. Novac je jeftin i država bi trebalo da pozajmljuje i investira. A kada se Rend Pol požalio kako su SAD poslednji put bile bez dugova 1835, Krugman se nasmejao i odgovorio: „Pa nije nam tako loše išlo tih 180 godina“.
Stručnjaci pred ruševinama kineskog sloma podsećaju na lekare iz Asteriksa koji se savetuju oko bolesnikovog kreveta: „Trebalo bi da mu pustimo krv“, „Potrebno je upumpati vazduh u arterije“, „Ne, pomešajte slonovaču u prahu sa krvlju kornjače i goluba, pa ako preživi…“ Slično zvuče i rasprave o uzrocima i terapiji za novi infarkt na svetskim finansijskim tržištima. Ali kako da razumemo simptome kada poričemo da smo bolesni? A bolesni smo od kapitalizma.
Spiegel, 29.08.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 31.08.2015.
Srodni linkovi:
The New Yorker – Kina: koliko je stanje loše
Julija Latinjina – Propast rublje
Seumas Milne – Kina i novi globalni slom
Vladimir Gligorov – Kina, FED i berze
