Vong Ping, Onlajn groblje, 58. oktobarski salon, foto: Peščanik
Vong Ping, Onlajn groblje, 58. oktobarski salon, foto: Peščanik

Mediji kažu da postoji peticija za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike. Potpisuju je oni koji smatraju da političke i interesne grupe u zemlji i okruženju vode medijski rat protiv predsednika Srbije. Ovo čine objavljivanjem delova iskaza osumnjičenih za teška krivična dela koji iz pritvora poručuju da su bili u kontaktu i da su sarađivali sa najvišim predstavnicima državnih vlasti, uključujući tu i predsednika.

Dvojica prvoprozvanih – predsednik Vučić i ministar unutrašnjih poslova Vulin – obilaze televizije i brane se. Kažu da se kriminalcima ne može tek tako verovati jer oni imaju procesnu dozvolu da lažu. Ovo je istina, ali za Vučića i Vulina ona stiže prekasno, jer su u javnosti temeljno gradili i izgradili utisak da i oni, kao predstavnici izvršne vlasti, uživaju isto pravo: da neprestano i o svemu lažu.

Interesantno, u tekstu peticije se navodi da se kampanja protiv Vučića vodi „sa ciljem obesmišljavanja sudstva i tužilaštva“ te da je stoga treba zauzdati. Problem je u tome što je vladajući režim na neprikosnoveno prvom mestu u obesmišljavanju sudija i sudova, a naročito tužilaštva. Nema tog Belivuka i tog KRIK-a koji pravosuđe može upropastiti više od političke strukture koja je nedavno u sumnjivim procedurama izabrala predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i Republičku javnu tužiteljku (za treći mandat). Ta ista struktura se kroz postupak izmena Ustava već godinama grčevito bori da zadrži kontrolu nad izborom sudija i tužilaca koja je danas u potpunosti u njihovim rukama. Kada smo govorili da je sve ovo izuzetno pogrešno i opasno, nisu nam verovali.

Zanimljivo je gledati sa kakvim žarom se prozvani, a naročito njihov vođa, pozivaju na pravne institucije i principe koje sistematski urušavaju već 10 godina. To rade već sada, pre formalnog pokretanja bilo kakvog postupka. Imaju ispravan osećaj da će im ovi principi, baš kao i svakom drugom čoveku, jednog dana biti potrebni. I na ovo su mnogo puta upozoreni, ali se nisu obazirali.

Međutim, postoji još nešto zanimljivo u slučaju Peticija. Pravo na peticiju je ustavno pravo građana. Najviši pravni akt garantuje da svako ima pravo da upućuje peticije i druge predloge organima javne vlasti i da od njih dobije odgovor (kada ga izričito traži). Dakle, peticije upućuju građani organima javne vlasti. Sve drugo ne bi imalo nikakvog smisla.

Kome je onda upućena peticija za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike? Deluje da je adresirana upravo na predsednika, kako bi ga ohrabrila i uputila mu poruku da nije sam. Dakle, peticijaši staju u odbranu predsednika i njegovog ugleda, tražeći baš od predsednika odlučnu reakciju u zaštiti sebe samog.

Ukoliko je ova interpretacija tačna, onda su naprednjaci dotakli novi nivo besmisla u delovanju. U tom besmislu se cirkularnim pismima obraćaju samima sebi. Ovaj utisak se naročito pojačava kada pogledamo potpisnike peticije – 188 poslanika (narodnih i pokrajinskih), 10 ministara, 2 potpredsednika Vlade. Tu je i predsednica Vlade Srbije, sa šefom kabineta. Sve preko toga, do skromnog broja 492, popunili su niži partijski i državni funkcioneri.

Dakle, grupacija sa svim polugama vlasti, a koje su prinudom oteli od birača, svela se na tobož građansku peticiju sopstvenom mentoru i vođi. Ako je tako svemoćan kao što se prikazivao – misle oni – neka te svoje moći upotrebi sada, pravi je čas. Neka nas sve spase ili neka potone sam.

Zahtevi i potpisnici peticije stoga ostavljaju utisak da su tiho abdicirali. Poslanička većina i članovi Vlade su se vratili svojim ustavnim građanskim pravima, a odrekli svake odgovornosti u izuzetno nezgodnoj situaciji. Tek usput, pogleda uperenog naviše, obratili su se predsedniku: mi ti ne možemo pomoći. Bilo je lepo dok je trajalo.

Peščanik.net, 28.07.2021.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Peticija o nevinosti


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)