Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Otkad je došla na čelo države ova vlast nas neprekidno poziva na sabornost. Sabornost koja znači – misliti glavom predsednika države i obezglaviti svako drugačije mišljenje a naročito opoziciono delovanje. Sada zahteva sabornost u plaćanju ceha koji je napravio jedan čovek i ne može čudom da se načudi kako neko sme da odbije takav poziv.

Poziv na sabornost prvo je odbio crkveni sabor a zatim i skupštinski saziv. Crkveni sabor je doduše pristao da sasluša izlaganje predsednika države, ali je za uzvrat i država uslišila molbu crkve da joj se opet uplati pozamašna donacija. Skupštinski saziv je takođe odbio poslušnost i ne pristaje da se odgovornost sada deli na ravne časti kad se već ni odlučivanje nije delilo ni ravno ni časno. Zbog toga su opozicioni poslanici optuženi da im je sve ravno do Kosova, naročito kosovki rasplet, a oni sami da su nečasni jer nisu hteli da glasaju za zakon koji je počeo kao pooštravanje kaznene politike za teške zločine počinjene nad decom, trudnicama i nemoćnima, a završio kao zakon kojim se mogu drastično kažnjavati čak i teške reči protiv vlasti.

Na kraju je i predsednik države morao da zapreti da i naše službe imaju snimke nalik onima koji su potresli austrijsku političku scenu, samo što ih ne koriste javno (nego tajno, za ucene?). Ali, čak ni to diskretno „zar mislite da ne postoje razni snimci koji mogu da budu iskorišćeni, verujte mi, iznenadili biste se“ nije uspelo da izazove očekivanu sabornost. Pa je sabornost morala da se inscenira.

Inspirisana nedavnim Danom mladosti koji je i posle četrdeset godina okupio brojne pristalice nekadašnjeg predsednika nekadašnje republike, skupštinska većina je odlučila da organizuje slet. Za koreografiju koju će poslanici besprekorno slediti zadužena je, kao i obično, predsednica parlamenta; muzičku podlogu će obezbeđivati poznati „aukači“ iz skupštinskih klupa; vojska i policija su još pre dve nedelje odradile svoje tačke za slet, kao i predsednik republike koji je unapred pozirao sa đacima, ovoga puta iz dijaspore; štafeta je nošena (doduše, više vožena autobusima) diljem naše domovine… Ah, da, da ne zaboravimo da smo imali i one filmske žurnale u kojima je predsednik države prikazan i kao Veli Jože, div koji se lavovski bori za našu stvar, ali i kao mali Joža, takoreći švrćan ostavljen na milost i nemilost – milost svoje partije i svojih medija i glasača, a nemilost nejake opozicije, ćutljive javnosti i trpeljive Evropske unije.

Tako da ostaje još samo primopredaja štafete koju će, za promenu, umesto izabranog pionira ili sportiste, predati – predsednik republike. Skupštini. Pa nek sad malo ona bude kriva za kosovski rasplet.

Peščanik.net, 27.05.2019.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)