vašar

Foto: Predrag Trokicić

Opšte mesto Vučićeve vladavine odavno je postalo ukidanje nezavisnih medija i manipulacija informacijama u službi autokratske vladavine. Tako je i nekada omiljena gradska televizijska i radio stanica pretvorena u medijsku platformu za manipulisanje građanima Beograda. U opisu ove kuće na zvaničnom sajtu može se još pročitati da je to „moderan, savremen, urban medij koji postaje lider na tržištuištu kada je izveštavanje o Beogradu i za Beograđane u pitanju“. (Uzgred, ova rečenica ima grešku, ali to je sasvim u skladu sa pismenošću upravljačkog kadra kuće!) Na očigled javnosti, Studio B je privatizovan novcem građana, koji je preko gradske komisije za podršku medijskim projektima opredeljen porodici Krdžić koja je bila vlasnik ovog medija sve do sredine ove godine, kada je novi vlasnik postao Saša Blagojević, vlasnik tabloida Alo. Na osnovu informacija koje su ovih dana dospele u javnost, ispostavilo se da je Studio B, od vremena privatizacije do poslednjeg medijskog konkursa, dobio 75 miliona dinara. Veći deo para dobio je direktno, dok se ostatak slio u kasu ovog medija preko fantomskih „protočnih“ firmi, čiji su vlasnici bili u rođačkoj, interesnoj i političkoj vezi sa zaposlenima u ovoj medijskoj kući. Tako je Studio B postao udarna pesnica SNS-a na gradskom nivou, čija je osnovna funkcija promovisanje rada gradskog menadžera Gorana Vesića, tihe egzistencije gradonačelnika Zorana Radojčića i svakako života i rada predsednika Vučića.

Najnovija vest koja je došla sa Studija B tiče se kadrovske reforme i rezultat je intenzivnog procesa radikalizacije ove kuće, koji već dugo sprovodi direktorka Ivana Vučićević. Naime, u kratkom periodu dogodile su se tri stvari, koje bi se mogle dovesti u vezu sa ovom transformacijom. Jedno je svakako partijsko izveštavanje Barbare Životić sa protesta opozicije (naročito potonje reakcije same direktorke i predsednika Vučića u slavu „lupanja šamara“), dok bi druga bilo otpuštanje čak trideset ljudi. U javnost je procurela vest o uceni novinara učlanjenjem u SNS ukoliko žele da zadrže posao. Među novinarima koji su proglašeni za „tehnološki višak“ našao se i Aleksandar Gajšek, autor i voditelj popularne dijaloško-ispovedne emisije sa verskom tematikom „Agape“. Slučaj je hteo da se Barbara Životić i Aleksandar Gajšek, u novom pozicioniranju Studija B nađu na tasovima vage koja meri novinarsku i autorsku etiku. Opredeljivanjem za „profesionalizam“ Barbare Životić, direktorka Vučićević otvoreno je stala u odbranu medijske manipulacije, nestručnosti i plasiranja laži, dok je s druge strane otkaz dobio novinar koji je promovisao umerenost i toleranciju. I njegov odgovor nakon dobijenog otkaza je nesvakidašnji, kada se on gotovo izvinio Studiju B i direktorki Vučićević „što su ga tukli“, odnosno zbog toga što je proglašen „tehnološkim viškom“. Gajšek je naglasio da emisija „Agape“ nije ugašena, jer mu bivša kuća nudi sve što i ranije: isti termin, prostor i logo, samo bez plate i radnog odnosa. Gajšek je tom prilikom pozvao sve svoje gledaoce i fanove da mu pomognu u nastavku realizacije emisije u ovom, reklo bi se, izvanrednom statusu. Naravno, sasvim je izvesno da je ovo neizvodivo bez para, koje zapravo i ne bi trebalo da budu problem, budući da je Studio B za poslednje četiri godine postao jedan od najplaćenijih naprednjačkih medija. Ipak, ni pored miliona o kojima ostali mediji mogu samo da sanjaju, direktorka Vučićević nije videla mogućnost da podrži projekat „Agape“ koji je bio gledaniji od, recimo, gradske servisne emisije „Beograde, dobar dan“ ili stranačkog žurnala „Beograd na vodi“.

Treći događaj izuzetno je važan za celo društvo, a posebno za Studio B, budući da je u pitanju slučaj ugrožavanja života novinara Milana Jovanovića iz Vrčina, urednika portala Žiginfo.rs, na čiju su kuću bačena dva molotovljeva koktela. Naime, Jovanović se bavio problemima korupcije u Grockoj, a naročito nelegalno stečenom imovinom naprednjačkog predsednika opštine Dragoljuba Simonovića i izgradnjom „Gročanskog Dedinja“ na Srebrnom jezeru. Otvorene pretnje Jovanović je dobijao i ranije, sve dok na kraju nije eskaliralo direktnim napadom na život i imovinu novinara. Grocka je jedna od 17 opština Beograda i spada teritorijalno i prema Statutu grada u servisnu zonu Studija B, naročito njegove emisije „Beograde, dobar dan“, inače najskuplje u državi (23 miliona na gradskom konkursu). Pa opet, Studio B se nije bavio ovim slučajem, niti je kolegijalno i solidarno pružio podršku oštećenom Jovanoviću. Naprotiv, ova kuća je nastavila radikalizaciju izveštavanja, praveći mutirani oblik „Agape“, ali sa vlasnikom Informera Draganom J. Vučićevićem kao pastirskim psihologom naprednjačke pastve.

Vučić je, razume se, preko tvitera protokolarno osudio napad na novinara Jovanovića, uz samohvalisavi refren o tome kako „Srbija ima snage da se obračuna sa nasilnicima, bez obzira ko su, ili na kojoj strani političkog spektra se nalaze“. Svakako, država će pokazati isto onoliko snage kao i u slučaju prebijanja Borka Stefanovića, dok će Studio B biti zadužen za obračun sa opozicijom.

Naposletku, jasno je da su naprednjaci izgubili interesovanje za produkciju emisije „Agape“ nakon odlaska Vladete Jerotića, njenog zaštitnog lica i garanta visoke gledanosti. Ova emisija bila je balast za hipertrofiju partijske propagande u mnogim drugim segmentima programa. Jerotić je uvek mogao da posluži kao dobar paravan za uređivačku politiku direktorke Vučićević. Sa njegovim odlaskom, ostao je tu samo Gajšek koji SNS-ovskom Studiju B više nije bio neophodan. Naravno, ponuđeno mu je da radi sve što je radio i do sada, ali bez para. Uostalom, pored vlasničke pretvorbe ovog medija, dogodila se tu ona mnogo važnija, koja maskira opustošeni grad novogodišnjom rasvetom i otvara nove formate koji nemaju tako celomudrene poruke kakve su se ranije mogle čuti. One su jednostavne i mogle bi se svesti samo na jednu: Ko veruje da nam je samo Vučić potreban, njegova je trpeza mržnje – Studio B.

Peščanik.net, 21.12.2018.


The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Latest posts by Saša Ilić (see all)