Za neke prošli petak je označio korak napred. Zadovoljni su jer je Mario Monti saterao Angelu Merkel u ćošak i iznudio par ustupaka. Za druge petak predstavlja katastrofu. Angela Merkel je odstupila od nekih crvenih linija, a od dve potpuno odustala. CSU (Hrišćanska Socijalna Unija, večni koalicioni partner i sestrinska partija CDU-a) razmišlja o raskidanju koalicije.
Ja se ne slažem ni sa jednim od ova dva tumačenja. Ono što se prošlog petka dogodilo bila je borba sa zamišljenim protivnikom. Monti nije pobedio a Merkelova suštinski nije odstupila od svojih pozicija. Mogućnost da Finansijski kišobran predviđen Evropskim stabilizacionim mehanizmom (ESM) kupuje državne obveznice, kako je to u petak dogovoreno, nema nikakvog smisla dokle god je za ove svrhe predviđeno samo 500 milijardi evra. Italijanske obveznice u opticaju iznose dve hiljade milijardi evra a španske 800 milijardi. Jedina institucija u Evropi, koja je u stanju da kupi obveznice u ovom obimu je Evropska centralna banka, koja raspolaže neiscrpnim resursima. Ali ECB ne sme da kupuje državne obveznice izuzev u precizno navedenim izuzetnim slučajevima, a ona to i ne želi.
Druga odluka doneta u petak u Briselu sastoji se u tome da se ESM-u dozvoli da direktno pomaže bankama. Ali to se može dogoditi ako se države sporazumeju oko uvođenja zajedničkog bankarskog nadzora, što će se sa druge strane teško desiti u narednih 12 meseci. Kladim se da Angela Merkel sve ovo tumači na potpuno drugi način nego što to čine njene kolege iz Južne Evrope. Ko je u petak slavio verovatno da ne shvata evropsku kriznu politiku. A nju ne razume ni onaj koga su odluke sa samita iznervirale.
Paket, oko koga su se u ranim jutarnjim časovima sporazumeli, bio je trijumf privida nad suštinom. Pozitivna reakcija tržišta ne treba da nas iznenadi. Tržišta su posle svakog samita pozitivno reagovala dok neko ne pogleda sitna slova i malo razmisli o tome šta je stvarno dogovoreno. Uz to se učesnici na tržištu raduju očekivanom smanjenju kamata ECB i Federalnih rezervi u SAD. Tako da evropski samit nije bio jedini povod za euforiju.
Tokom protekle tri godine moglo se mnogo novca zaraditi ako ste se kladili da će posle svakog evropskog samita akcije porasti a da će nakon toga slediti faza otrežnjenja. Faza koja je ponovo počela ove sedmice. Kamate na italijanske i španske obveznice i dalje rastu i predviđam da će se akutna faza krize vratiti već tokom leta. Kada u četvrtak ECB ponovo snizi kamatnu stopu neće ostati više ništa čemu će se tržišta radovati. Tržišta su tokom krize bila često spora ali kada bi nešto ukapirala bila su nemilosrdna.
Kada se kriza vrati može li Monti ponovo da izvrši pritisak na Angelu Merkel? Hoće li se i tada odstupiti od neke nove crvene linije, tako što će Merkelova odobriti davanje bankarske licence ESM-u i time mu dati mogućnost da od ECB uzme onoliko novca koliko mu je potrebno? Hoće li popustiti i kad su u pitanju evro obveznice? Smatram da je sve ovo malo verovatno. Problem je u tome što se Merkelova svojim manevrima povukla u ćošak iz koga će sada teško izaći.
Nemačka pozicija će predstojećom odlukom Ustavnog suda verovatno postati još rigidnija. Pri tome ne mislim da će Ustavni sud zakon o ESM-u odbaciti kao neustavan. To se svakako može desiti ali to ipak ne očekujem, ali očekujem da će sud manevarski prostor vlade još više ograničiti. Dosadašnjom evropskom politikom smo već ušli u sivu zonu nemačkog ustavnog prava i ne bih isključio da će sud i dejstva odluka sa evropskog vrha od petka naknadno limitirati. Bio bih iznenađen kada bi Ustavni sud olako progutao odluku da ESM može direktno da rekapitalizuje banke. A kada uzmemo u obzir i reakcije iz FDP-a i CSU-a čini se i da politički prostor za manevar postaje sve manji. Ono što dodatno zabrinjava je to da ovih dana i svetska ekonomska aktivnost jenjava, od SAD do Kine, što znači da će se dinamika krize pre svega pogoršati. U problematičnim državama evro zone budžetski ciljevi i ove godine će ostati nedostižni a dugovi i dalje rastu.
Lično ne vidim drugo rešenje od uvođenja evro obveznica ili makar privremenog uvećavanja Finansijskog kišobrana. Ni jedno od ova dva neće biti moguće dokle god se politički i pravni stavovi u Nemačkoj ne promene.
Stoga dolazim do zaključka da je verovatnoća raspada evra posle samita postala još veća.
Spiegel, 04.07.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 05.07.2012.
