Za tačno osam nedelja održaće se parlamentarni izbori u Nemačkoj. Izborna kampanja bi mogla da bude zanimljiva. Ponovo su aktuelne ideološko-ekonomske debate iz kasnih 40-ih i 70-ih godina prošlog veka. Dugi period konsenzusa bliži se kraju.
U narednih nekoliko nedelja analiziraću izborne programe SPD-a, CDU-a, FDP-a i Zelenih, to jest kako ove partije zamišljaju budućnost naše ekonomije.
Na početku ću posvetiti pažnju SPD-u. Prošle nedelje sam rekao da bi za socijaldemokrate evrokriza bila ubedljivo najbolja tema ukoliko nameravaju da pobede Angelu Merkel. Ali za tako nešto potreban im je drugi kandidat, a ne ovaj koji sa njom deli odgovornost za nemačku politiku prema Evropi.
Umesto toga, najvažnija ekonomska tema SPD-a je zauzdavanje finansijskog kapitalizma. To mi ne deluje previše ubedljivo. Tema je pogrešna, jer u Nemačkoj gotovo da i nema pravih finansijskih kapitalista. Oni žive u Londonu, Ženevi, Singapuru ili Njujorku, dakle tamo gde im SPD u slučaju izborne pobede ne može ništa, niti to može preko G20 i sličnih međunarodnih foruma.
Finansijsko-tržišna ofanziva bi bila ubedljivija ukoliko bi se SPD zaista pozabavila najvažnijom finansijskom temom – nepotpunim propisima o obaveznim rezervama banaka. Kada bi SPD rekla da obavezne rezerve banaka treba da se povećaju sa 4,5 na 20 ili 30 odsto, rekao bih: „Kape dole! SPD se ne plaši da se zameri bankama i odlučila je da se uhvati u koštac sa jednim od najdubljih uzroka krize.“
Međutim, SPD ostaje nejasna tvrdeći da svaki finansijski proizvod mora biti regulisan. Zar banke nisu najregulisanije kompanije na svetu? I šta se desilo? Problem nije odsustvo regulacije, već nedostatak dobrih pravila.
Nesputana finansijska tržišta su apsolutno važna tema, i u tom smislu bih podržao većinu predloga SPD-a, ali ono što mi smeta je nedostatak ambicije kada je reč o makroekonomskim ciljevima. Prema izbornom programu SPD-a, glavni uzrok finansijske krize je neregulisani finansijski kapitalizam. Samo sporadično se spominju makroekonomski uzroci i makroekonomske neravnoteže.
Socisi[1] su u ovoj oblasti zagriženi konzervativci. Preuzeli su antidužnički konsezus od konzerativaca, i to na način koji bi za druge levičarske partije sveta bio nezamisliv.
Umesto da kritikuje vladinu opsednutost štednjom ili njenu pogrešnu politiku prema Grčkoj, SPD svoj ekonomski program započinje rečenicom u kojoj se kaže da je smanjivanje javnog duga neizbežno. Onda sledi priča o ekonomskoj, socijalnoj i ekološkoj održivosti – što može da znači sve i ništa.
SPD je u makroekonomskoj debati već istakla belu zastavu, i to pre nego što je debata počela. Kada prihvatimo štednju u monetarnoj uniji u kojoj je centralna banka odgovorna samo za stabilnost cena, onda ostajemo bez drugih makroekonomskih instrumenata, što je jedan od razloga zašto je evrokriza i izmakla kontroli.
Helmut Schmidt je svojoj partiji mogao da učini veliku uslugu da joj je preporučio svoju makroekonomsku politiku okrenutu ka potražnji, umesto što ih je ubeđivao da prihvate Steinbrücka kao kandidata za kancelara. Schmidt je 1978. progurao ekspanzivnu budžetsku politiku, uprkos tome što to nije bilo popularno u javnosti i kod opozicije. Ali SPD izbegava konfrontacije. Na kraju ostaju samo uobičajena pitanja o preraspodeli. Da li ćemo malo povećati ili smanjiti poreze, makroekonomski je krajnje nevažno.
Oni koji podržavaju politiku Angele Merkel, nemaju zbog čega da se pribojavaju Steinbrücka i nema razloga da za njega glasaju. One koji su protiv nje Steinbrück će razočarati. Problem nije samo u kancelarkinom ubedljivom stilu vladanja, već pre svega u tome što su ofanzivna oruđa SPD-a prilično tupa. Ko se u izbornoj kampanji odrekne makroekonomske politike, odriče se ekonomske debate u celini.
Neko može da prigovori da bi političari uplašili birače kada bi im rekli istinu o evrokrizi. To je tačno. U to sam imao prilike da se uverim čitajući komentare na moje kolumne. Ali to su politički rizici koje SPD očigledno nije spremna da preuzme.
U narednim nedeljama baviću se programima CDU-a, FDP-a i Zelenih. Jedino što odmah mogu da kažem je da izborni program SPD-a nije najgori od svih.
Spiegel, 31.07.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 11.08.2013.
- Naziv od milja za SPD. ↑
