Nemačka vlada je za jedan vikend upropastila 70 godina posleratne diplomatije. Predlog privremenog izlaska Grčke iz evrozone poslužio je kao konačni pritisak na grčku vladu, koja je kapitulirala. Šojbleova taktika je pobedila – u skladu sa Fukoovim obrtanjem Klauzeviceve izreke: politika je nastavak rata drugim sredstvima. Ovi pregovori nas vraćaju na prelaz 19. u 20 vek, kada su jaki nametali svoju volju slabijima. Uzgred, to je i početak kraja evrozone. Ona se degenerisala u fiksni sistem zajedničke valute bez zajedničke politike.
Grčka će sada morati ne samo da sprovede mere štednje, koje je pre nedelju dana odbacila na referendumu, već i da izvrši sve propuštene reforme, koje bi se teško sprovele i u Nemačkoj, na primer ukidanje radnog vremena prodavnica, privilegija zaštićenih profesija i kolektivnih ugovora. Čak su i konzervativne grčke partije svojevremeno odbijale ovakve predloge. Svi smo u stanju šoka od ekstremnih mera koje su Atini nametnuli Nemačka i ostali poverioci. Biće nam potrebno neko vreme da ih svarimo.
Najveće kritike za sada stižu od konzervativaca, kao što je na primer španski ekonomista Luis Garikano, pisac programa nove španske konzervativne partije Ciudadanos (Građani) i čest branilac nemačke pozicije. Sada je napisao na tviteru: „Evrogrupa je pogrešno reagovala na Ciprasove predloge. Situacija se otela kontroli i izazvala nepopravljivu štetu Evropskoj uniji. Veoma zabrinjavajuće“.
Zaključeni sporazum je osuđen na propast, a francuski kompromisni predlog odbačen. U konačnom tekstu nema nijednog grčkog predloga. To je program nametnut od strane neprijateljske spoljne sile. Grexit nije sprečen, već samo odložen, dok njegovi troškovi rastu. Nemački rizik od 80 do 90 milijardi evra sada je povećan za dodatnih 20 milijardi.
Politička posledica ovog sporazuma biće odlazak Aleksisa Ciprasa sa vlasti. Verovatno je to bio jedan od ciljeva nemačke strategije. Još tri godine štednje, recesije, porasta nezaposlenosti odraziće se na grčku političku scenu. Evropske i američke pristalice kejnzijanske politike uskoro će moći da biraju između grčke komunističke partije i ultradesničara iz Zlatne zore. Možda će vlast u prvom naletu preuzeti vlada tehnokrata, kao što se već desilo 2011. kada je bivši bankar Lukas Papademos postao premijer Grčke, ili će biti formirana velika koalicija korumpiranih partija koje su i odgovorne za grčke probleme. Grčkim građanima će svim silama biti nametan sporazum protivan njihovoj volji.
Ono što takođe šokira je odsustvo reakcija u Nemačkoj, sa velikim izuzetkom Zelenih. Oni su s pravom ukazali da je Šojbleova ideja o privremenoj suspenziji Grčke iz evrozone protivna svim ugovorima o Evropskoj uniji i nemačkom ustavu. Ali gde je SPD? Tridesetih godina prošlog veka oni su odbili da podrže pogubnu ekonomsku politiku, a sada čine upravo suprotno. Retorika šefa SPD-a Zigmara Gabriela je gora od kancelarkine. On je otvoreno poržao Šojbleov plan i time svoju partiju doveo u pat poziciju, iz koje je svaka kritika poteza Angele Merkel i Volfganga Šojblea nemoguća. SPD na svom čelu nikada nije imao većeg diletanta.
Bio je ovo tužan vikend za demokratiju u Evropi i Nemačkoj.
Spiegel, 13.07.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 14.07.2015.
Srodni linkovi:
The Guardian – Dužnička kriza: pre i posle Grčke
Miša Brkić – Trijumfalni poraz
Heiner Flassbeck – Šta se dogodilo?
Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Grčkanje na muliću
Branislav Dimitrijević – Događanje šuplje analogije
Vladimir Gligorov – Referendum, pregovori i izbori
GRČKA KRIZA