Postoji mnogo razloga zbog kojih je trebalo da DS u Novom Sadu organizuje protestnu šetnju pod sloganom ”Ne pristajem!”. I jedan zbog kojeg nije trebalo.

Moglo se, na primer, protestovati zbog nepotrebne ćirilizacije javnog prevoza – ako ne u odbranu multietničnosti i višejezičnosti ovog grada, a ono makar u odbranu turizma jer su turisti uglavnom funkcionalno nepismeni na ćirilici.

Moglo se protestovati i zato što je maloletničko nasilje u porastu pa se na ulicama ovog nekada mirnog grada gotovo svakodnevno puca, otima, prebija, masakrira… a broj žrtava se meri i labudovima.

Moglo se protestovati i zbog nebuloznog cenzurisanja jednog umetničkog dela za šta je odgovoran čovek koji tvrdi da ga za cenzuru slike kvalifikuje to što je – filolog (diploma kojom se obično dokazuje samo da neko govori više jezika, ali nipošto i da obavezno govori pametne stvari na tim jezicima!).

Moglo se takođe protestovati i preventivno – da bi se, na primer, sprečilo da na narednom Егзиту, ako ga bude, vaspostave bine sa guslarima i zavičajnim ojkanjem, dok bi se u kampu, ako ga bude, organizovalo takmičenje u bacanju kamena s ramena za šta se ionako već izdvajaju pare iz gradskog budžeta.

Ali, DS-u nijedan od ovih i mnogih drugih razloga nije bio provokacija da sa svojim članovima krene u protestnu šetnju. Ne, na ulicu su izašli tek kada su poželeli da se pobune protiv, kako su rekli – progona političkih neistomišljenika. Odnosno – njih, jer nismo čuli da su ustali u odbranu svih političkih neistomišljenika pa makar i ne bili članovi ili simpatizeri DS-a. Zbog čega ispada da i nisu branili princip, nego svoje članstvo.

A ako ih ne dotiču i ne motivišu na akciju stvari koje neposredno ili posredno utiču na stvarne živote Novosađana i dugoročno određuju društvenu klimu u tom gradu, nego samo stvari koje se direktno tiču članova DS-a, postavlja se pitanje: čime se preporučuju glasačima za neke sledeće izbore? Time što bi voleli da su na vlasti? Pa i tata bi, sine.

Peščanik.net, 28.10.2013.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)