Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Branko Ružić, ministar obrazovanja u Vladi Srbije, podigao je veliku buru u medijima pretnjom da će oduzimanjem mobilnih telefona učenicima zaustaviti nasilje u školama. Bura se podigla u tabloidima, koji su odjednom, sa povratka kriminalca Luke Bojovića iz Španije, pomerili svoj fokus na temu vršnjačkog nasilja. Ova tema, inače, prisutna je neprestano u crnim hronikama, ali pre svega kao kuriozitet, nekakva vrsta potvrde „kvaliteta“ školskog života u Srbiji, koji ne opada nijednog dana u godini. Čak ni u vreme raspusta. Isto tako, fokus na ubistva, silovanja, femicid, pljačke, obeležava većinu medija, naravno u smislu razgorevanja spektakla u kome se uživa na perverzan način koji se može videti u Pinkovim emisijama u kojima sede „eksperti“ za tumačenje gnusnih aktuelnosti iz tekuće zadružne produkcije. Takvi televizijski formati nose u sebi skarednost repliciranja nekih ozbiljnih emisija, koje recimo okupljaju eksperte iz sociologije, spoljne politike ili medicine, samo što se ovde govori o jednom vidu paralelne realnosti, koja posredstvom medija sa nacionalnom frekvencijom dobija status obavezujuće društvene „realnosti“. Slično je i sa kriminalom, koji se slavi gotovo u većini medija, što najbolje potvrđuje paradigmatična figura Luke Bojovića, kriminalca sa višedecenijskim stažom, o čijem svakom koraku u Španiji su domaći mediji izveštavali sa nekrofilnim zadovoljstvom. Posebno kada je reč o obračunima sa ostatkom Zemunskog klana, te vrstama ubistava, tretmanu tela protivnika, kao što je to bio slučaj sa Bojovićevim nekadašnjim saradnikom Milanom Jurišićem. Tabloidi su fascinirani ovakvim slučajevima kao hagiografijama novih mafijaških „svetaca“, koji se zapravo regrutuju iz obrazovnog sistema, na koji presudno utiče glorifikacija nasilja u medijima, odnosno u politici.

Specijalna operacija u javnosti počela je kada su se mediji u Srbiji, po nalogu politike, usmerili na „borbu protiv vršnjačkog nasilja“. Zapravo, jedini urednički nalog novinarima glasio je: „Tragajte po internetu, otimajte i prerađujte sve što vam zaliči na vršnjačko nasilje!“ Tako su novinari Kurira i njima srodnih medija krenuli u akciju nelegalnog prisvajanja i podmetanja sadržaja, ne bi li preplavili internet prostor lažnim vestima o patnjama učenika. Usmerenost medija na što veću „proizvodnju“ tekstova koji bi pokrili najaktuelniji topik u medijskom polju, dovodi do krađe i prerade tuđih tekstova, njihovog podmetanja, česte promene žanra ali i protivpravnog uzurpiranja autorstva. Jedan takav slučaj se nedavno dogodio sa književnim tekstom mlade spisateljice Jelene Tasić, koja je bila polaznica moje radionice za kreativno pisanje, održane u Mokrinu krajem maja ove godine. Njena priča „Šestica“ tematizovala je upravo vršnjačko nasilje i uvrštena je u zbornik angažovane kratke priče Mokri(n) čvor (produkcija Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji). Takva priča je u roku od nekoliko dana, tačnije od 28. novembra do 4. decembra, usled kriminalnog odnosa pojedinih medija prema autorstvu, novinarskom kodeksu, javnosti i čitaocima, doživela nekoliko transformacija, o čemu je vrlo precizno izvestio portal Raskrinkavanje.rs, specijalizovan za osvetljavanje slučajeva plasiranja lažnih vesti i svih drugih medijskih manipulacija.

Naime, najpre je priča „Šestica“ neprofesionalno preneta na portal Zelena učionica, gde je izvršen prvi stepen aproprijacije tuđeg autorskog dela. U tom ponovnom objavljivanju književnog teksta, dakle dela fikcije, izvršena je dekontekstualizacija, i to: 1) izmenom naslova, 2) izostavljanjem podatka o izvoru (zbirka kratke angažovane priče Mokri(n) čvor, 3) kratkom autorskom beleškom iz koje se ne vidi da je reč o književnom radu, već je tekst plasiran kao deo ukupne produkcije materijala iz oblasti obrazovanja – neki vid dokumentarnog zapisa iz školskog života. Tekst je plasiran kao da je ekskluzivno pisan za portal Zelena učionica.

Međutim, još neko je pomislio da je tekst pisan ekskluzivno za njega. Novinari Kurira, koji su krenuli u pretragu interneta, naišli su na ovako plasiranu priču pa su pomislili da ako može Zelena učionica da izvrši izvesnu aproprijaciju, onda to mogu i oni, ali pametnije. Oni su priču opremili svojim nezaobilaznim lidovima i glosama, takođe i fotografijama maloletnika, predstavivši „Šesticu“ Jelene Tasić kao ekskluzivnu ispovest žrtve vršnjačkog nasilja istraživačkim novinarima Kurira. „Stravičan slučaj. POTRESNA ISPOVEST DEČAKA ŽRTVE NASILJA: Prvi put sam pljuvao krv sa 15 godina! Pomirio sam se da je četvrtak MOJ DAN ZA BATINE“, pisalo je u nadnaslovu Kurirovog izdanja ispovesti koja je ostala bez potpisa, bez autorstva, bez konteksta, ali bogato opremljena tabloidnim signalima da se radi o nesvakidašnjem pronalasku: pogledu iznutra na obrazovni sistem, i to nekog ko u takvom „paklu živi godinama“. Zapravo u paklu ovakvog novinarstva čitava zemlja živi decenijama, a čitateljstvo svakodnevno konzumira na tone lažnih vesti, podmetnutih, prerađenih, starih, naslućenih, rekla-kazala informacija, od kojih tabloidni mediji i 90 posto onih sa nacionalnom frekvencijom, proizvode hibridnu stvarnost koja počiva na konsenzusu o laži. Na kreiranju ekstra profita u dosluhu sa političkim strukturama kojima ovakva stvarnost omogućava vođenje stalne političke kampanje. Tom kampanjom se ne rešava nijedan problem u društvu, već se stvara dimna zavesa za maskiranje stvarnih učinaka vlasti na zaštiti interesa građana. Pritom, sve je dozvoljeno, pa čak i to da se književni prosedei upotrebe kao ekskluzivna novinarska istraživanja koja većina čitalaca prihvata kao realnost. S takvim pretpostavkama, i jedan Dostojevski može biti izvor vrhunskih novinarskih priča o odnosu mladih prema penzionerima, recimo, koje pojedini članovi društva brutalno ubijaju sekirama i pljačkaju. (Na ovakvim temama PUPS bi mogao da homogenizuje svoje biračko telo pred izbore!?)

Za operacijom Kurira, poveo se i Pink.rs. Tek kada se spisateljica Jelena Tasić obratila Kuriru sa zahtevom da se njen zloupotrebljeni književni tekst ukloni sa njihovog sajta, to je učinjeno, ali je zato ostao i dalje na stranicama Pink.rs i Zelene učionice; na prvoj predstavljen kao ispovest iz hronike, na drugoj kao dokumentarni zapis iz školskog života. Ovako se zahuktala kampanja ministra Ružića. Pretpostavljam da su istraživači i eksperti iz Ministarstva obrazovanja na sličan način prikupili podatke o problemima obrazovnog sistema kao što su to učinili njihovi mediji.

Peščanik.net, 12.12.2022.

SLOBODA MEDIJA

The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Latest posts by Saša Ilić (see all)