Zbog tragičnog stanja u upravljanju republičkim javnim preduzećima, gde su partijski direktori uspešno sprovodili politiku devastacije umesto proklamovane profesionalizacije i gde polovina preduzeća za 10 godina ni jedan jedini dan nije imala direktora izabranog na konkursu, makar nameštenom, ispod radara javnosti ostala su lokalna javna preduzeća.
Usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije i polemika da li će se, kada i koja državna preduzeća privatizovati, kada se transformišu i akcionarska društva i kada na njih prestane da se primenjuje Zakon o javnim preduzećima, dodatno je bacilo lokal u zapećak.
A na lokalu postoji oko 450 javnih preduzeća i u ogromnoj većini stanje je, bar što se tiče primene zakona, upravljanja i transparentnosti, još gore nego u republičkim. Kraće rečeno – bezakonje. O tome za šta se ta preduzeća koriste mogli smo da čitamo posle objavljivanja spiska 14.000 internet botova, u komentarima koji su otkrivali ko su ti ljudi i gde rade, tačnije gde su zaposleni. A gde su tek javne nabavke, zloupotrebe u izbornim kampanjama, da bismo tek na kraju došli do onog najvažnijeg – kvaliteta usluga koje ta i takva JP mogu da pruže.
Ovde ćemo se, međutim, zadržati na poštovanju zakona, onog o javnim preduzećima, koji će se i posle transformacije republičkih, primenjivati na lokalna i nekolicinu pokrajinskih. Krenuću iz svog dvorišta, Beograda, gde su u proteklih par meseci sva JP dobila nove vršioce dužnosti direktora. A zapravo nisu, jer su u gotovo svim slučajevima ponovo imenovani isti ljudi koji su za vršioce dužnosti postavljeni u avgustu 2022. godine, nakon što su direktori izabrani na konkursima 2020. i 2021. godine posmenjivani ili su podneli ostavke. Bio je to, sećate se kraj „Vesićeve ere“ i početak „Šapićevog doba“. Na Peščaniku ste mogli da čitate da se u praksi zapravo ništa nije promenilo, bar ne na bolje. Šapić je čak osmislio da biografije (sa kojima je on bio „manje-više upoznat“) kandidata za čelna mesta treba držati u tajnosti da ih mediji na bi „razvlačili“, da građane ne treba da zanima kako su oni prethodni posmenjivani (mimo zakona) već kako će ovi novi raditi, a za njihov rad će odgovornost preuzeti „gradska uprava“, šta god to podrazumevalo.
Konkursi za izbor direktora potom nisu raspisani, građane to valjda ne treba da zanima. Međutim, u junu je neko primetio da u zakonu piše da mandat vršioca dužnosti traje godinu dana, pa se „gradska uprava“ rešila da poštuje zakon, da razreši gotovo sve vršioce dužnosti jer im ističe mandat na koji su postavljeni i da ih istog dana sve ponovo imenuje. Druga tranša ovakvih razrešenja i imenovanja odrađena je u septembru.
Možda su rešili da poštuju zakon, možda su naivno verovali da to čine, ili su bili uvereni da ćemo mi naivno verovati da poštuju zakon, ali su ga, naravno, prekršili. Sumnjam da zbog toga brinu, ali zakon propisuje da se „vršilac dužnosti direktora može imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu“, da „period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine“ i da „isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora“. I ako bi se čak moglo polemisati da li se odredba o trajanju vd stanja odnosi na ukupno trajanje ili na trajanje mandata jedne osobe, a što su u mnogim mestima koristili vrteći u krug kadrove, iz jednog u drugo JP, stav 3 je nedvosmislen.
Dodatni ukras ovom bezakonju je činjenica da su se u rešenjima o postavljanjima pozivali upravo na ovaj član zakona, ali samo na stav 1 (da se vršilac dužnosti može imenovati), ignorišući odredbe koje krše.
A vrhunac je što se skupština grada u dva slučaja, umesto na član koji se odnosi na vršioce dužnosti, pozvala na član zakona koji uređuje izbor direktora. Niste valjda zaboravili, građane to ne treba da zanima.
O stručnosti ovih vršilaca dužnosti čije biografije gradonačelnik ovlaš poznaje, ali im veruje, nećemo sada, Transparentnost Srbija bi uskoro trebalo da sprovede istraživanje na većem uzorku lokalnih javnih preduzeća, gde ćemo se baviti i time da li direktori i članovi nadzornih odbor ispunjavaju zakonske uslove za ta mesta, kako je utvrđivana njihova stručnost, posebno u slučajevima vd-ova i koliko JP poštuju visoke zakonske standarde o transparentnosti.
Do tada, zarad ilustracije kakvo je stanje u Srbiji, a i da ovaj tekst ne bude beogradocentričan, evo nekoliko sličica iz prethodnog istraživanja, sprovedenog 2021. godine, na uzorku od 32 JP.
U dva slučaja (Javno preduzeće za komunalnu delatnost i putnu infrastrukturu „Vilin Lug“ Crna Trava i JP za uređenje i održavanje objekata i javnih površina Žitorađa) u dostavljenim odgovorima je potvrđeno da član NO iz reda zaposlenih ne ispunjava zakonske uslove jer niko od zaposlenih, izuzev direktora, nema završen fakultet.
Isto preduzeće iz Crne Trave obavestilo je TS da u postupku imenovanja članova NO za dva člana dokumenti nisu pribavljani „jer Crna Trava ima mali broj stanovnika (oko 1.200), pretežno staračkog i bez visokog obrazovanja, svi se međusobno poznaju, pa je članovima organa nadležnog za imenovanje – SO Crna Trava – lično poznato da dva kandidata ispunjavaju sve tražene uslove“.
Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ Grocka je odgovorilo na zahtev za dostavljanje podataka dopisom koji je potpisao direktor Mirko Dobrijević, citirajući odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Ustava Republike Srbije. U tom odgovoru je naglašeno da je ime podatak o ličnosti i ukazano na odrebe o zaštiti prava na privatnost i o zaštiti podataka o ličnosti. Direktor je praktično izveo zaključak da su imena rukovodećih ljudi podaci o ličnosti koji se ne mogu javno predočiti. Na kraju je TS upućena da izvrši uvid u informator o radu preduzeća na sajtu JP. Informator na sajtu nije nađen.
JP „Naš Stan“ Kovačica u odgovoru je navelo da jedan član NO „tvrdi da ne može da nađe diplomu“, a u evidenciji JP nema kopije. U istom odgovoru je potvrđeno da v.d. direktora ne ispunjava zakonski uslov jer je na dan imenovanja imao stečeno trogodišnje visoko obrazovanje (180 ESPB) i nije imao pet godina iskustva na poslovima. Istovremeno je, međutim, ukazano da v.d. direktora ima „dve godine radnog iskustva u poslovima prodaje i davanja u zakup nekretnina, što je, de facto, jedna od delatnosti preduzeća, iako to nije uneto u osnvački akt“.
Iz odgovora JP PRC „Relaks“ Kovačica, TS je informisana da, pored drugih znanja i veština, direktor ima završen stručni kurs „Lični stil i imidž“ Ashok Murty.
Za jednog od članova JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, koji inače ispunjava zakonske uslove, pored ostalih poslova na kojima je radio navodi se i radno iskustvo „od 2013. do 2016. Srpska napredna stranka Beograd, član IO i Glavnog odbora stranke“.
Za Javno urbanističko preduzeće „Urbanizam“ Stara Pazova ne samo da nije bilo moguće utvrditi da li direktor i članovi NO ispunjavaju zakonske uslove, već nije bilo moguće utvrditi ni njihov identitet. Ime direktora saznali smo tada iz odgovora na zahtev za pristup informacijama. Naime, na sajtu preduzeća nisu nađene bilo kakve informacije o direktoru i članovima NO. U odgovoru koje je preduzeće dostavilo na zahtev TS i koji je potpisala direktorka Milica Jelenić, navodi se da JP nije nadležno da pruži tražene informacije i upućuje tražioca da se obrati osnivaču – opštini Stara Pazova u čijoj je nadležnosti imenovanje direktora i članova NO u javnim preduzećima. Opština Stara Pazova u odgovoru na zahtev je navela brojeve rešenja i datume imenovanja, ali ne i imena direktora i članova NO, i navela je da je komisija za sprovođenje konkursa utvrdila da kandidat za direktora ispunjava zakonske uslove. Dokumente koji to potvrđuju nije dostavila. Za članove NO se takođe u odgovoru navodi da ispunjavaju uslove, ali dokumenti koji to potvrđuju nisu dostavljeni, a nije navedeno, za razliku od direktora, ni ko je utvrdio da su uslovi ispunjeni.
I tako redom. Ne treba smetnuti s uma da usvajanjem Zakona o upravljanju državnim preduzećima nije prekinuto bezakonje na republičkom nivou. Rokovi za transformaciju JP su dugački, a iščekivanje da se to desi je povod i opravdanje da se sadašnje stanje nastavi. Pritom nema garancije da će se bilo šta promeniti nakon transformacije. To je Srbija u kojoj živimo, ali se sa ovakvim stanjem ne treba miriti. Treba prikupljati dokumente, insistirati da poštuju zakon, vredeće valjda jednog dana kada počne izgradnja države.
Peščanik.net, 21.09.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
