Da je neko iz Transparentnosti Srbija 2017. godine počinio neki težak zločin – razbojništvo, proneveru ili, još gore, kakav krvni delikt – do sada bi se okončali i prvostepeno suđenje i žalbeni postupak, otišao bi taj kriminalac iz civilnog sektora na izvršenje kazne i izašao bi iz zatvora.
Uradili smo, međutim, nešto gore. Tražili smo još 2017. godine od Vlade Srbije da nam dostavi Koncesioni akt za aerodrom „Nikola Tesla“ i studiju koja je pre raspisivanja koncesije trebalo da pokaže kako je utvrđeno da je to najbolji način da se reše potrebe aerodroma, godinama predstavljanog kao „zlatna koka“. Sedam godina kasnije i više od 30 dokumenata kasnije (među kojima su dve presude Upravnog suda, žalbe, urgencije, tužbe, odluke Poverenika), od Vlade je stigao odgovor – nije im jasno šta smo to tražili 14. februara 2017. godine. Na Dan ljubavi, neko bi cinično primetio. Što je napredak u odnosu na prethodno ignorisanje i odbijanje da se po zahtevu postupi, odnosno dokument dostavi.
Ali, krenimo redom, pa za početak nostalgična vožnja vremeplovom – hronološki pregled potrage za dokumentima koji bi trebalo da ukažu da li ima mesta sumnji da je ceo posao nepovoljan po državu i da je takav zbog neznanja ili ima mesta i sumnji da se neko okoristio da bi „dil“ eventualno bio štetan po javni interes.
– 9. februara 2017. Vlada Srbije zaključkom usvaja predlog za donošenje koncesionog akta i davanje koncesije. Kasnije saznajemo da zaključak nosi oznaku „strogo poverljivo“.
– 14. februara 2017. TS upućuje zahtev Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da dostavi Koncesioni akt i Studiju opravdanosti.
– 2. marta 2017. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donosi rešenje, koje potpisuje ministarka i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, kojim se odbija zahtev jer bi objavljivanje traženih dokumenata „ugrozilo vitalne interese Srbije“, odnosno „bitno umanjilo sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji ili bitno otežalo ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa“.
– 24. marta 2017. TS podnosi žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja protiv odluke Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukazujući da je iz navedenog razloga mogao da se onemogući pristup pojedinim delovima, a ne celim dokumentima. TS istovremeno odustaje od dela zahteva, kako ne bi bio ugrožen vitalni interes i traži informacije na osnovu kojih će se videti kako je utvrđeno da je koncesija povoljnije rešenje za Srbiju od alternativnih.
– 24. aprila 2017. Poverenik donosi rešenje kojim nalaže Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da dostavi TS tražene informacije odnosno dokumente.
– 26. aprila 2017. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavlja dopis TS u kome izveštava da uopšte ne poseduje tražene informacije, odnosno dokumente.
– 19. maja 2017. TS upućuje dopis Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u kome ukazuje da je u prvobitnom odgovoru odbijen pristup traženim dokumentima, a da bi nepuna dva meseca kasnije Ministarstvo ustvrdilo da ta dokumenta ne poseduje. TS zato traži dokumente iz kojih se može videti kada je i kako u tom periodu Ministarstvo izgubilo Koncesioni akt i Studiju opravdanosti.
– 25. maja 2017. Ministarstvo „pojašnjava“ da je prvobitni odgovor dalo u skladu sa informacijama iz Sektora za vazdušni saobraćaj, a da je potom, u „nastojanju da odgovori na suženi predmet zahteva došlo do novih saznanja“.
– 8. marta 2017. TS podnosi zahtev Komisiji za javno privatno partnerstvo kojim traži mišljenje koje je Komisija dala o predlogu projekta za JPP za Aerodrom „Nikola Tesla“.
– 26. aprila 2017. TS podnosi žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja zbog nepostupanja Komisije za javno privatno partnerstvo po zahtevu.
– 27. juna 2017. Poverenik donosi rešenje kojim nalaže Komisiji za javno privatno partnerstvo da u roku od pet dana obavesti TS da li poseduje tražene dokumente i, ukoliko ih poseduje, da ih dostavi.
– 4. jula 2017. Komisija za javno privatno partnerstvo odgovara da je 28. aprila 2017. uputila odgovor (koji TS nije primila) u kome je obavestila TS da je traženo mišljenje deo zaključka Vlade koji nosi oznaku „strogo poverljivo“.
– 14. februara 2017. TS upućuje zahtev Vladi Srbije da dostavi Koncesioni akt i Studiju opravdanosti (za ulazak u koncesiju) za Aerodrom „Nikola Tesla“.
– 14. marta 2017. TS upućuje urgenciju Vladi Srbije za ubrzanje postupka jer je protekao rok propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.
– 22. juna 2017. TS podnosi tužbu Upravnom sudu jer Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev, niti na urgenciju.
– 7. septembra 2017. Upravni sud donosi presudu kojom se tužba uvažava i nalaže Vladi Srbije da postupi po zahtevu.
– 12. decembra 2017. TS upućuje dopis vladi Srbije u kome traži da postupi po zahtevu TS i po presudi Upravnog suda.
– 28. decembra 2017. TS obaveštava Upravni sud da Vlada Srbije nije postupila po zahtevu, ni po presudi (odnosno da nije donela akt) i traži od Upravnog suda da donese akt.
– 26. januara 2018. Vlada Srbije donosi rešenje kojim odbija zahtev za pristup informacijama uz obrazloženje da su tražena dokumenta označena oznakom „strogo poverljivo“.
– 5. februara 2018. Upravni sud donosi rešenje kojim odbija zahtev TS iz decembra 2017. jer je u međuvremenu Vlada Srbije postupila po presudi i donela rešenje. Kojim je zahtev odbila.
– 27. februara 2018. TS podnosi tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Vlade kojima je zahtev odbijen, ukazujući da tuženi nije utvrdio da li je neophodno uskratiti pristup svim delovima dokumenata, da je reč o prekomernoj zaštiti jer su pojedini delovi sadržani u traženim aktima iznošeni u javnost.
– 2. aprila 2018. Upravni sud donosi rešenje kojim od TS traži da podnetu tužbu potpiše zakonski zastupnik tužioca i da dokaže da je zakonski zastupnik.
– 17. aprila 2018. TS dostavlja dopis Upravnom sudu i tražene dokaze i priloge.
– 9. maja 2018. Upravni sud traži od Vlade Srbije da dostavi odgovor na tužbu.
– 18. februara 2019. Upravni sud ponovo traži od Vlade Srbije da dostavi odgovor na tužbu.
– 30. avgusta 2019. Upravni sud ponovo traži od Vlade Srbije da dostavi odgovor na tužbu.
– 3. februara 2020. Upravni sud ponovo traži od Vlade Srbije da dostavi odgovor na tužbu.
– 5. novembra 2020. Upravni sud ponovo traži od Vlade Srbije da dostavi odgovor na tužbu.
– 4. oktobra 2022. Upravni sud održava javnu raspravu po tužbi.
– 14. oktobra 2022. Upravni sud donosi presudu kojom se poništava rešenje Vlade Srbije (o odbijanju zahteva) i predmet vraća na ponovno odlučivanje.
– 5. septembra 2023. TS upućuje zahtev vladi Srbije da postupi po presudi Upravnog suda i donese traženi upravni akt.
– 29. septembra 2023. TS upućuje obaveštenje Upravnom sudu o nepostupanju Vlade Srbije po presudi i ponovo traži od suda da donese akt.
– 29. decembra 2023. TS šalje Upravnom sudu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i traži informacije da li je sud, nakon što je obavešten o nepostupanju izrekao novčanu kaznu odgovornom licu u Vladi Srbije i da li je podneo krivičnu prijavu zbog krivičnog dela „neizvršenje sudske odluke“.
– 11. januara 2024. Upravni sud odgovara na zahtev i obaveštava TS da nije izrekao novčanu kaznu niti podneo krivičnu prijavu.
– 28. decembra 2023. (prema datumu u aktu, koji je uručen TS 9. januara 2024.) Vlada Srbije dostavlja obaveštenje u kome traži od TS da uredi zahtev, odnosno „da što preciznije opiše informaciju koju traži“.
Da rezimiram ovu hronologiju – videli smo, zapravo gledamo i dalje, primer upornog i doslednog skrivanja informacija, negovanja kulture tajnosti, borbe da se po svaku cenu ne ugrozi visoko postavljeni standard zatvorenosti i netransparentnosti. Upravni sud, međutim, „iskočio“ je u ovom primeru iz uloge kakvu je imao u brojnim drugim tužbama koje je TS podnosio protiv Vlade Srbije i predsednika (o čemu sam već pisao). Naime, barem je pozitivno rešio obe tužbe, iako se nije odlučio (usudio?) da presudi da Vlada dostavi dokumente, već samo da ponovo donese akt, što u praksi ima isti efekat kao da je tužbu odbio ili odbacio.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bilo je u ovoj komediji šaljivdžijin pomoćnik, „sidekick“ kako bi se reklo u kolevci stand-up komedije, onaj što u vodvilju postavlja naivna pitanja, kako bi glavni komičar „odvalio“ nešto što će publiku rasplakati od smeha. Ali i pomoćnik dočeka svoj aplauz, pa je tako lutanje između „ne možemo da vam pošaljemo dokumente jer su strogo poverljivi“ do „zapravo ih uopšte nemamo, evo sad smo tek pregledali fioke i ormane“ bilo više zabavno nego neočekivano ili razočaravajuće. Možda bi danas tadašnja ministarka Mihajlović objasnila kako je herojski želela da dostavi dokumente, ali su je spopali i sprečili nekakvi naprednjački dibuci.
I Komisija za javno-privatno partnerstvo odigrala je malu epizodu – potvrdila je svojim ćutanjem, pa potom i odgovorom ono što je javnosti dobro poznato i o stanju transparentnosti u Srbiji i o radu tog tela.
Vlada Srbije kroz ovu sedmogodišnju seriju prikazala je celu gamu mehanizama i metoda za sakrivanje dokumenata od javnosti – proglašavanje tajnom ono što, bar ne u celosti, ne može biti tajna, ignorisanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, te konačno pogrešna, ne slučajno, primena ili tumačenje propisa kako bi se otežao i onemogućio pristup informacijama i dokumentima.
Poslednji korak, odgovor u kome se traži da se zahtev TS od pre sedam godina uredi jer navodno se ne može tražiti ceo dokument već konkretne informacije iz njega, primer je tog poslednjeg nakaradnog mehanizma, koji nije bio stran ni nekim drugim organima. Da stvar bude crnja, među njima je upravo Upravni sud. I on je, naime, pre nekoliko godina u slučaju već opisanom na Peščaniku, odbacio zahtev da dostavi odgovor Vlade na jednu tužbu koju je TS podnela sudu, tvrdeći da treba da preciziramo koje informacije iz odgovora tražimo jer ne možemo tražiti ceo dokument. Poverenik je, međutim, rešenjem naložio da sud dostavi ceo dokument, potvrdivši tako da je ovakvo nakaradno tumačenje zakona pogrešno.1
No, na odluku Vlade, koja je takođe zauzela ovo nakaradno stanovište, ne možemo se žaliti Povereniku već samo – Upravnom sudu. Krug se zatvara.
TS je odgovorila Vladi, precizirajući da su zahtev za „uređenje“ i prateća pretnja odbacivanjem zahteva za pristup informacijama za početak formalno nezakoniti, zbog proteka zakonskog roka od osam dana od dana prijema zahteva. Proteklo je, naime, malo više – 2.500 dana.
I ako ostavimo formalno-proceduralne začkoljice po strani, problem sa Vladinom odbrambenom strategijom je u tome što zahtevu suštinski ništa ne nedostaje – traže se dva cela dokumenta, ona dva dokumenta koje je TS još 2017. jasno imenovala, a Vlada prepoznala i ustvrdila da ih ne može dostaviti jer su celi proglašeni tajnim dokumentima. TS je ipak u odgovoru Vladi to „uredila i pojasnila“ da želi da „ostvari pravo na pristup svim informacijama koje sadrže ta dva dokumenta, odnosno informacijama koje su sadržane u dokumentima počev od prve stranice ili naslovne strane ukoliko postoji, pa zaključno sa informacijama koje su sadržane na poslednjim stranicama dokumenata“.
Za mesec dana ulazimo u osmu godinu prepiske. Na potezu je Vlada, da odbije ceo zahtev jer su celi dokumenti proglašeni tajnim, pa TS da podnese tužbu, ukazujući da ne mogu celi dokumenti biti tajni, pa Upravni sud da odluči da li će naložiti da se dostave delovi dokumenata ili da se ponovo donese odluka…
Ponavljam se, vrtim se u krug? Ne brinite, neće ovo dugo. Prošlo je pet godina od ulaska stranog partnera u koncesiju. Stoga Vlada treba da istraje još samo 20 godina u sakrivanju koncesionog akta, studije opravdanosti i, naravno, ugovora.
Peščanik.net, 15.01.2024.
________________
- Zabavno je što je Upravni sud potom odgovorio da Vlada uopšte nije dostavila odgovor. Neko ko se sa pameću i logikom nije rastavio postavio bi pitanje – zbog čega to odmah niste odgovorili, već ste tražili da se precizira koja se informacija traži iz dokumenta – koji ne postoji!
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
