Da li biste više voleli da vas neko opljačka planski ili nasumice? Da vam neko „tipuje“ stan, na prevaru uđe, izvidi šta imate, sazna kada niste tu, obije ga i odnese sve „popisano“. Ili da upadnu, ispreturaju ga i na brzinu pokupe sve što im se učini da je vredno? Razmislite, nije svejedno, jer u ovom drugom slučaju možda nešto previde, ali može se desiti i da zateknu ukućane, da se krađa pretvori u razbojništvo, sa ko zna kakvim ishodom, nagledali smo se krimi serija.
A kako biste voleli da vam opljačkaju državu? Bez plana, kraduckajući pomalo, kradući besomučno, pljačkajući sa javnim planom (maskiranim u investiciju, uređenje, kićenje) ili slatkorečivo vam „prodajući“ priču da imaju odlične ideje u javnom interesu, ali bez konkretnog plana?
Nadam se da ste izabrali ovo poslednje, jer to je film pod radnim nazivom „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“ koji ćemo, po svemu sudeći, gledati. Bez kontrole, bez primena antikorupcijskih mehanizama, rasipaće se desetine milijardi evra, a još će se tražiti da se izvođačima za to aplaudira jer oni „ulažu“, grade, „transformišu“ Srbiju. Nešto kao kad bi, da se vratim na onu paralelu sa obijanjem stana, lopovi odneli tehniku, aparate i nameštaj, pa vam onda poslali račun za uređenje životnog prostora po japanskim minimalističkim principima.
O čemu je zapravo reč? Dobili smo pisanu potvrdu da „Skok u budućnost“, nešto što je kao „program“ predstavljeno na Vučićevom igrokazu u januaru, ne postoji kao konkretan program, odnosno plan. Nije iznenađenje, sličnu predstavu smo imali krajem 2019. godine, sa planom „Srbija 2025“, posle čega je takođe stigla potvrda da to nije nikakav konkretan plan već „vizija“. Tada se, međutim, radilo o mnogo manjem zlu – populističkom propagandnom zamajavanju koje je trajalo nekoliko meseci, nekoliko TV nastupa i izjava.
Sada je sve ozbiljnije jer je pripremljen teren da se ogroman novac potroši bez kontrole na šta god Vučiću i vučićima padne na pamet. Odnosno na ono za šta procene da će doneti najviše koristi. Njima, naravno.
Pošto su na igrokazu „Skok u budućnost“, pored vrhovnog režisera, scenariste, glumca, montažera, nastavite niz (nekako se nameće asocijacija na Oskara, ali to je jedna druga još mračnija priča), učestvovali ministri finansija i nauke, Transparentnost Srbija je od ovih ministarstava tražila informacije da li je ono iniciralo ili predložilo izradu programa „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, kom državnom organu i kada je dostavljen takav predlog i inicijativa. Tražen je podatak i koja služba, pojedinac ili spoljni saradnik (npr. angažovana konsultantska agencija ili individualni konsultanti) ministarstva je izradio program i po kom osnovu i kada. Tražena je, naravno, i kopija tog programa.
Pored ovih podataka, odnosno dokumenata, od Generalnog sekretarijata predsednika dodatno je tražena i informacija koji državni organ je predlagač programa i koji državni organ je ovaj program utvrdio, doneo, odnosno usvojio i kada.
Generalni sekretarijat, tradicionalno, nije odgovorio na zahtev. Oni ne odgovaraju ni na pitanja koja se tiču trošenja novca ali ni na ona koja razotkrivaju mehanizme medijske manipulacije, a koja se tiču njegovih navodnih inicijativa, akcija.
Odgovorilo je, međutim, Ministarstvo nauke. I potvrdilo da program ne postoji. Naime, u odgovoru se navodi da „Skok u budućnost“ „nije dokument javne politike, preciznije program u smislu Zakona o planskom sistemu“, pa ministarstvo nije bilo „učesnik u planskom sistemu u smislu navedenog Zakona“, niti je podnelo inicijativu za izradu dokumenta javnih politika, pa kako nema tih dokumenata, nema „ni kopije inicijativa ili predloga“. „U skladu sa navedenim ne postoji služba, pojedinac ili spoljni saradnik koji bi učestvovali u izradi dokumenta.“
Sati igrokaza – prezentacije, nedelje obrazlaganja, najavljivanja i licitiranja trošenja novca u okviru programa, a program ne postoji „u smislu Zakona o planskom sistemu“. Zakona koji TS nije pomenula u zahtevu, jer smo tražili program, ma kakav bio i u skladu sa bilo čim ili ni sa čim. Dokument, neki pisani trag, na papiru, papirusu, pergamentu, u vosku, glini, mermeru, u pesku, na osnovu kojeg se planira trošenje nekoliko desetina milijardi evra.
Nema.
Odgovorilo je potom i Ministarstvo finansija. Ono bi moralo, pomislio bi neki vanzemaljac ili veštačka inteligencija koja je naučila propise i procedure na Zemlji, da zna nešto više o tome kako se planira trošenje finansija. U odgovoru smo „obavešteni“ da ono nije iniciralo niti predložilo izradu programa pa ne poseduje ni ostale tražene informacije. Što uključuje i sam program. Plan po kome će se trošiti desetine milijardi evra iz budžeta koji kroji to ministarstvo.
TS je na kraju podatke o programu zatražila i od Vlade i odgovor se željno iščekuje. Naime, moguće je da program ipak postoji, a da u Ministarstvu nauke to ne znaju. Dobro je poznato da ministarstva u Vladi Srbije potpisuju memorandume kada treba da razmene informacije ili nešto zajedno rade, da se ministar finansija ne javlja ministarki zdravlja, pa što bismo onda uzeli zdravo za gotovo da programa nema, kako tvrde u Ministarstvu nauke.
Nije valjda da će da se troši nasumice dvadesetak milijardi evra (to je iznos za sada, ima vremena da se taj iznos udvostruči i da se to predstavi kao rast „investicija“ u Expo 2027 od 100 odsto). Da se planira po onom principu „Treći čovek“: sedi vrhovno omnipotentno biće, dođe drugi čovek, konsilijere Mali, a Vrhovni mu prizna da ne može sve sam: kaže – vidi, ja bih želeo da mi potrošimo 20 milijardi evra, pomozi mi da smislimo kako. I pijuckaju oni vino iz podruma, umalo ne napisah fundusa, cerekaju se i licitraju koliko da saopšte da plan „vredi“ ove nedelje.
– Da ubacimo krečenje fasada u svim gradovima u Srbiji?
– Je li imaš ko bi to radio?
– Imam.
– Piši.
– Hoćemo pedesetak hotela?
– Može. Ali piši 130, malo je 50.
– Piši i stazu za moto-trke.
– Može i akvatik centar…
I tako redom. Kako koji dan, nedelja, gostovanje, pametna elektronska tabla u studiju i spontano novinarsko pitanje, kako koja poseta gradilištu – tako nove „investicije“ kako bi se „Srbija transformisala“. Sve što je građevinski posao koji će se završiti bez primene Zakona o javnim nabavkama, bez transparentnosti i konkurencije, što će omogućiti veliku ugradnju – može. Samo nek se pare obrću. A ono iz vica o dva policajca i obrtanju para, to će da pojedu građani.
A za to će zauzvrat da dobiju okrečene fasade. Vučić li je, Mali li je, malo li je?
Peščanik.net, 25.03.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
