Bečka secesija: Svakom dobu njegova umetnost, svakoj umetnosti njena sloboda.

Bečka secesija: Svakom dobu njegova umetnost, svakoj umetnosti njena sloboda.

Dogodio se još jedan istorijski dan u ne takoj dugoj povesti Srbije. Bio je to utorak, 25. avgust, kada su u Briselu, uz posredovanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini, potpisana četiri sporazuma, nakon čega su ushićeni premijer Vučić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, uskliknuli s radošću u kamere RTS-a da je izvojevana velika pobeda “za srpski narod na Kosovu”. Naime, potpisani su sledeći sporazumi: o Asocijaciji/Zajednici srpskih opština na Kosovu (ZSO), o mostu na Ibru, o telekomunikacijama kao i o energetici. Kako je premijer objasnio nakon potpisivanja, svaki od ovih sporazuma je potvrdio Ustav Republike Srbije, čuvajući sve uporišne tačke do kojih je srpskoj strani najviše stalo: zvezdicu sa fusnotom u predstavljanju Kosova, preventivno je onemogućena “okupacija” severa Kosova, dok je u pogledu telekomunikacija sve ostalo na nivou pozivnih brojeva za međugradski saobraćaj (a ne međudržavni!). Najveći nonsens koji je premijer tom prilikom izgovorio bilo je objašnjenje o međunarodnom pozivnom broju koji će Kosovo dobiti pre svega “kao geografska oblast – dakle, kao oblast a ne kao država”. Vučić je tu bio decidiran i činilo se, svima jasan. Građani su shvatili da je to isto kao kada bi Homoljska oblast dobila svoj pozivni broj, Rudničko Pomoravlje ili Gruža. Ništa logičnije od toga. Naposletku, dobijena je i ZSO, asocijacija deset srpskih opština na Kosovu, koja je izazvala veliko slavlje kod tamošnjeg srpskog življa. Građani Srbije su ostali zbunjeni poremijerovom eksplikacijom, dok su građani Kosova u podeljenim reakcijama ispratili izlaganja svog premijera i ministra inostranih poslova. Samoopredeljenje je pozvalo na protest protiv ZSO u nastajanju. Marko Đurić je rekao da je to 5:0 za Srbiju i da nije čudo što Albanci negoduju, „jer ko gubi ima pravo da se ljuti“. On je, naravno, mislio na četiri zgoditka u sporazumima i smeč loptu u otvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU. Predstavnici srpske opozicije, međutim, zabrinuli su se da ZSO ipak nije neko dostignuće jer nema „izvršne ingerencije“, odnosno da nije dovoljno autonomna a naša, kako je premijer želi predstaviti.

Kancelarka Merkel je, međutim, dva dana kasnije na Samitu u Beču, izjavila da je Srbija „bliža početku pregovora sa EU nego pre 20 sati“. Evropski komesar za proširenje Johanes Han izrekao je protokolarnu pohvalu o Srbiji kao garantu stabilnosti na Balkanu i mogućem otvaranju pregovaračkih poglavlja početkom 2016. godine. S druge strane, za Majkla Davenporta evropska budućnost Srbije je odavno počela, tako da tu nije imao da doda bilo šta novo. Naposletku, kada je reč o otvaranju puta u EU, premijer Vučić se oslonio na stari običajni kodeks, odnosno na reč. „Nemci su dali reč“, rekao je premijer i tu nema šta da se diskutuje. Dakle, ostaje da se radi i čeka. Jedan od glavnih infrastrukturnih projekata na putu normalizacije odnosa sa Kosovom biće autoput Niš-Priština, koji bi trebalo da se realizuje istom onom brzinom kao što je realizovana brza pruga na relaciji Beograd-Budimpešta. Sedamdeset sedam kilometara autoputa za demokratiju samo čeka da ministarka Zorana Mihajlović izvede svoje građevince koji će otvoriti put demokratije ka Jonskom moru. Takođe, za partnere u briselskim pregovorima preostaje i posao realizacije dogovorenih stvari. Pored tri konkretna sporazuma, o energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru (koji se rešava pešačkom zonom!) preostaje i onaj najozbiljniji ali i najmutniji koji se zove ZSO. O njemu nas Politika i Marko Đurić detaljno izveštavaju.

ZSO ima sve što treba jednoj autonomnoj geografskoj oblasti: predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Nabrajanjem ovih institucija, premijer Vučić je u javni diskurs Srbije plasirao ideju o ZSO kao entitetu, odnosno satelitu Srbije iako se u Sporazumu o Asocijaciji/Zajednici srpskih opština na Kosovu to nigde izričito ne govori, već su sve odredbe sporazuma okrenute kao institucionalnom i zakonskom okviru Kosova. Ova medijska manipulacija idejom ZSO kao malom republikom srpskom predstavlja možda najozbiljniji problem koji bi mogao uticati na kočenje procesa normalizacije između Prištine i Beograda. Jer ako je sever Kosova sa enklavama – ZSO, onda ostatak Kosova ne može biti tretiran kao geografska oblast koja se odaziva na međunarodni pozivni broj. Prema sporazumu, ZSO je takođe uklopljena u pravni okvir te geografske oblasti. Vučićevo i Đurićevo patriotsko čitanje sporazuma o Asocijaciji/Zajednici uveliko je uticalo na stvaranje pogrešnog uverenja o rađanju dvojnika nečeg već poznatog iz Bosne. Ovakva uverenja mogu dovesti do trajnih aporija između albanske i srpske zajednice na Kosovu, jer zvanični Beograd tretira ZSO kao ispostavu Srbije, tj. kao deo sopstvenog pravnog okvira, koji se finansira iz republičkog budžeta i „oslobođen je svih poreza, carina i dažbina prema institucijama u Prištini“. U toj zoni operišu „ćerke firme srpskih firmi“, kao što bi to bio slučaj sa EPS-om i sličnim preduzećima. Ovakav tretman pregovaračkih dostignuća u Briselu obično je izazivao kasnija nerazumevanja, o kojima je ovih dana progovorio i Marko Đurić, čudeći se zbog čega dolazi do naknadnog udaljavanja pozicija pregovarača nakon potpisivanja sporazuma.

Nije ni čudo što za razliku od entuzijazma premijera i direktora Kancelarije za KiM, evropski zvaničnici nisu pohitali ka otvaranju pregovaračkih poglavlja za Srbiju. Ne bez razloga, na kraju Sporazuma o Asocijaciji/Zajednici stoji da će „godinu dana nakon usvajanja Statuta ZSO, biti izvršena revizija njegove primene, uključujući i proveru vršenja nadležnosti iz Člana 5 Prvog sporazuma“. Marko Đurić je na pitanje o ovom paragrafu odgovorio kratko da se tu radi o „odredbi koja služi za političko snaženje Zajednice u budućnosti“. Međutim, sasvim je moguće da se radi o periodu EU nadzora, koji bi trebalo da spreči srpsku Vladu da u realizaciji ovog sporazuma ne napravi još jedno duplo dno Srbije iz kojeg se može proizvesti još veći problem od onog koji je postojao na početku pregovora. U tom smislu, premijer Vučić može biti neprijatno iznenađen brzinom realizacije nemačke „date reči“ na Bečkom samitu.

Peščanik.net, 28.08.2015.

TEMA – KOSOVO

The following two tabs change content below.
Saša Ilić

Rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i dva romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Saša Ilić

Saša Ilić (Svi tekstovi)