Devedesete su nas pregazile strojevim korakom. Dvehiljadite su stigle u karnevalskoj atmosferi, na štulama, ali su ubrzo bačene na kolena. Kad su se pridigle, počele su da se šunjaju na prstima. I tako se šunjaju i danas. A sa njima i mi i sve oko nas.

Tiho, na prstima, šunjali su se mangupi u njihovim redovima, ne bi li prošli nekažnjeni i sačuvali sve ono što su prigrabili. Tiho, na prstima, šunjali su se mangupi u našim redovima ne bi li nekažnjeno prigrabili sve ono što je bilo nečuvano.

Zaposleni su se šunjali da ih neko ne primeti pa da im da otkaz. Poslodavci su se šunjali da ih neko ne primeti pa da im zatraži platu, osiguranje, porez, reket…

Između rafova prodavnica šunjali su se sve siromašniji kupci. Podjednako siromašni prodavci i prodavačice gledali su ih saosećajno. Oni još siromašniji šunjali su se uz zidove kuća u nadi da će, neprimećeni od komšija, stići do narodnih kuhinja.

Iz Srbije se išunjalo Kosovo, iz njegovog imena išunjala se Metohija. Ali se zato u njega ušunjalo mnogo novca iz Srbije.

Tu negde oko nas godinama su se šunjali i ljudi sa Interpolovih i haških poternica, a mi smo se nadali da ćemo uspeti da se išunjamo od obaveza i na mala vrata ušunjamo u Evropsku uniju.

I tako, dok smo se mi šunjali sve verujući da ćemo jednom ipak nekako stati na noge, ko finansijski, ko politički, ko psihički, i nama su se prišunjale neke stvari. Među njima i ”sporazum sa Prištinom”. Ruku pod ruku sa datumom za početak pregovora sa Evropskom unijom. I sad obilaze oko nas i pevaju. ”Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe…” Naši političari bi da sačuvaju ”mio rep”, da urade ono što su nam obećali da se mora uraditi, ali samo ako i mi obećamo da im to neće ugroziti popularnost.

Eh, kad bi samo moglo da mi sad kovertiramo glasove za sledeće izbore, a da oni tek tada potpišu sporazum sa Kosovom. Bilo bi lepo i kad bi moglo prvo Datum pa Sporazum. Kao što bi bilo lepo da je moglo da se ušunjamo među moćne zemlje, pa makar one na Istoku kad nas već one na Zapadu nisu pustile. Ali nije moglo.

Zato će sad morati dža ili bu. Osim ako ovom larmom koju su nadigli ne pripremaju teren da se išunjaju iz neprijatne situacije.

Peščanik.net, 01.04.2013.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)