Džeziranje na istu temu

Fotografije čitalaca, Ivan Božić

Fotografije čitalaca, Ivan Božić

O racionalizaciji (otpuštanju) u javnim ustanovama od 6,5 posto, konačno smo nešto mogli pročitati i u mainstream novinama. Taj posao po dužnosti svog ministarstva vodi ministarka i potpredsednica vlade Kori Udovički. Šta ona kaže o predstojećem otpuštanju? U ovoj godini će izdaci iz budžeta za plate službenika u opštinama i gradovima, državnoj upravi, uključujući i zaposlene u zdravstvu (obrazovanje i druge službe nije pominjala), biti smanjeni za oko 5 posto. To znači da će biti smanjen broj radnih mesta u javnoj upravi, pa u skladu s tim, i broj zaposlenih. Da li je to onih 6,5 posto planiranih za otpuštanje, o čemu su Mario Reljanović i Dejan Ilić pisali na Peščaniku? Meni se čini da je ministarka Udovički obavljala dva posla: sastavljala je onaj upitnik koji je poslat izvesnom broju ustanova za smanjivanje zaposlenih za 6,5 posto, i na smanjenju broja zaposlenih u svom resoru – za državnu upravu i lokalnu samoupravu, o čemu je govorila u Politici. Tu je dodala i zdravstvo, ali se ne zna kako je taj resor pao u njene ruke. Ili ga pominje, jer je možda njen posao ipak ukupno smanjenje broja zaposlenih. Dejan Ilić je dobro zapazio da tu računica nije jasna; da u stvari ništa nije jasno.

Ona je objasnila da „racionalizacija“ (isti termin koji koristi i Reljanović koji je priložio formular „racionalizacije“) neće biti prosto otpuštanje, nego i reorganizacija, pa će viškovi zaposlenih na jednom mestu biti prebačeni tamo gde ima manjka. Otpuštanje neće biti linearno, kako bi se iz formulara za racionalizaciju moglo zaključiti (o čemu govori Reljanović), mada ona ne otkriva kojom metodom će se otkrivati viškovi i manjkovi, niti kako će se vršiti ova prebacivanja. Takođe nije jasno kojom računicom je ministarka Udovički stigla do toga da će predviđena otpuštanja iznositi 5 posto uštede u budžetu. Sem navodnog prebacivanja zaposlenih s jednog mesta na drugo, ona ne pominje kriterijume na osnovu kojih će racionalizacija biti obavljena. Iz prethodnih članaka na Peščaniku, i onome što ona govori u Politici, jasno je da otpuštanje neće biti transparentno i proverljivo, jer će svaki šef sam, a to znači diskreciono, odlučivati ko će ostati bez posla. A tamo gde ima mnogo diskrecionog odlučivanja, ima i mnogo korupcije.

Prema rečima ministarke, izgleda postoje nekakve kvote za otpuštanje. Ona je rekla da za 2014. godinu nije ostvaren „zadati procenat“ (kvota) za smanjivanje zaposlenosti u državnoj upravi u 2014. godini. Smanjenje je ostvareno samo 50 posto i to odlaskom u penziju. I za ovu godinu se računa da će procenat otpuštanja biti delom pokriven odlaskom u penziju, ali i zapošljavanjem po ugovoru o delu i na privremenim i povremenim poslovima. Iako ne znamo ukupan broj zaposlenih o kome ona govori, niti koji su delovi javnog sektora obuhvaćeni, ona računa da će ove godine bez posla ostati između 7.000 i 15.000 ljudi. Otkud ove brojke, ovako prilično razmaknute, i koja od njih predstavlja 5 posto od budžeta koji se isplaćivao zaposlenima u ministarkinom resoru (državna uprava i lokalna samouprava). Koliko god se trudili da raščivijamo broj ljudi koji će biti otpušten ove godine, i iz kojih delatnosti, to nije moguće proceniti samo na osnovu oskudnih informacija koje su se probile do Peščanika i ćoškova Politike.

Šta se može sa sigurnošću zaključiti?

Prvi zaključak je jasan i onome ko ne ume da čita. Kvote za otpuštanje u javnom sektoru kriju se od javnosti. O tome tek po nešto saznajemo preko „radio Mileve“, od usta do usta, i iz isečaka koji dopru do medija. Dobro, o tome se ne govori na velika zvona, jer Vučiću nikako ne odgovara da se, pored smanjivanja penzija i plata što se nije moglo sakriti, mnogo trubi o otpuštanju. Konopac u mraku je sredstvo koje mu više odgovara. A i inače se bukvalno sve krije. Od toga šta on sam radi, do toga šta rade njegovi rođaci, kumovi i najbliži partijski drugovi. Sve je tajna, a javno nam se vlast smeje u lice. Kad po nešto ispliva na površinu, onda gledamo kako Vučić dobija nervni napad, viče i svađa se sa ambasadorom EU i celom EU, a istraživače lopovluka proglašava EU plaćenicima! Kad Vučić mora „strateški“ da ćuti, onda se u njegovo ime razviče Vulin.

Drugi zaključak se odnosi na uspeh takvih „reformi“. Kada se javne politike vode tajno, to znači da će korist od njih biti nikakva. Pošto se politička destrukcija i represija neće smanjti (ubrzano se povećavaju), u Srbiji će se situacija samo pogoršavati. U takvom sistemskom okruženju mere štednje ne mogu dati nikakve rezultate. Dovoljno je da opstanu partijski drugovi (njihovi prijatelji, kumovi i rođaci), a sposobni i stručni budu otpušteni, što će se najverovatnije dogoditi, pa da državne službe budu još neefikasnije nego što su sada. Kad nema kriterijuma ni za zapošljavanje ni za otpuštanje, za građane to znači nastavak ugrađene pljačke i destrukcije, a za vlast način opstanka i očuvanja finansijskih i svakih drugih privilegija. Apsolutna partizacija (intimizacija) svih službi, institucija, nabavki, tendera, raspodela benefita, protekcije i sankcija može se nazvati totalnom diskriminacijom građana. Nekada se tražila „moralno politička podobnost“ (članstvo u SK) za neka rukovodeća mesta, a sada se podobnost traži za svako radno mesto, a taj kriterijum odlučuje i ko će biti suđen a ko neće, ko prebijen a ko ubijen.

Treći zaključak se odnosi na MMF, od koga Vlada traži finansijsku podršku kako bi se dalje zaduživala i vraćala dugove. Iako Vlada nije galamila o otpuštanju, o tome se govorilo kao uslovu koji postavlja MMF. Vlada je to već obećala MMF-u i do februara mu mora pokazati opipljive dokaze da će zaposlenost u javnom sektoru biti smanjena. Koliko – ne znamo. Ona to mora da učini, jer MMF traži da se smanji deficit budžeta. Naša vlada je to prevela u smanjenje penzija i plata i otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru. O javnim preduzećima kao najvećim trošadžijama se dosta dugo govori, ali se do sada ništa nije uradilo (sem što će se prodati Telekom za pokrivanje budžetskih rupa). Da ne bi bilo zabune, treba reći da MMF nije zadužen za to da građanima Srbije bude bolje, nego da Srbija vraća dugove zajmodavcima. Svaka nada da će nam MMF pomoći je iluzorna, upravo zato što se on ne meša u izvedbu, tj. unutrašnji način funkcionisanja sistema. Zato je odluka na čemu će se štedeti, a na čemu će se i dalje rasipati, unutrašnja stvar Srbije. Diktat MMF-a je da se deficit smanji i dugovi vraćaju, a izvedba tog diktata prepušta se lokalnoj vladi.

Kako smo videli, ta izvedba neće biti dobra. Udaranje štednje na ionako niske zarade, uz opstanak postojeće strukture privrede u kojoj dominiraju partijska preduzeća i politička klasa kao agent takve strukture, uz uništavanje svih državnih institucija – čine da oporavak naše zemlje nije moguć.

Pitanje je kako i gde će se zaglaviti Vučićeva pljačkaška i autokratska vlast?

Njegova vlast će se zakucati na braniku vlasti po svaku cenu. Taj film smo već gledali. To je vekovna bolest Srbije u različitim ideološkim oblandama. Sadašnja ideologija se svodi na koruptivni neoliberalizam i kosovski zavet. Ni od Kosova ni od pljačkaškog neoliberalizma neće se odustati. Tu leže njene ključne slabosti. Prva će voditi ka izanđavanju Vučićeve vlasti iznutra, a druga, ona nacionalistička i kosovska – ka zatvaranju spolja. Ko bude hteo da povede napred, taj će morati u korenu da promeni ovakvu double fault koncepciju. Problem je međutim u tome što se kritika i promene nalaze u levom političkom polju koje u Srbiji ne postoji. Desnica je po difoltu nacionalistička i Vučiću ne može nauditi, a u tome neće uspeti ni ona koja tvrdi da bi iste „reforme“ koje preduzima Vučić uradila „sposobnije“ od njega. Takva obećanja nikoga ne mogu zavarati.

Peščanik.net, 19.01.2015.

Srodni linkovi:

Mario Reljanović: Početak racionalizacije – neplanski i partokratski

Sofija Mandić: Slučaj – javni sektor

Mario Reljanović – A gde su kriterijumi?

Mario Reljanović – Još jednom o racionalizaciji

Dejan Ilić – Srbija između dva modela, skandinavskog i makedonskog

Vesna Pešić – Uaaa za ministra Vujovića

VIDEO – 6,5 posto

AUDIO – 6,5 posto + transkript

Vesna Pešić – Još jednom spaljena zemlja

Tatjana Paunović – Javni sektor, tajne politike

Dejan Ilić – Lakoća odgovora

Dejan Ilić – Šest i po odsto

Mario Reljanović – Racionalizacija

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Vesna Pešić

Vesna Pešić (Svi tekstovi)