Krajem maja u Beograd stiže politička delegacija Evropske komisije da ispravi greške u reformi pravosuđa, odnosno izboru nosilaca pravosudnih funkcija, tokom kojeg je bez funkcije ostalo 837 sudija i oko 160 tužilaca, saznaje Blic.

Planirano je da tada bude formirana zajednička komisija sastavljena od predstavnika EK, Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da bi koordinirala nastavak reforme pravosuđa.

Da Brisel ne odstupa od pomenutog zahteva, najjasnije je javno formulisao Žoze Manuel Barozo, predsednik EK. On je 27. aprila, u pismu predsednicima cehovskih udruženja srpskih sudija i tužilaca, naglasio da „zaključci ekspertske misije EK potvrđuju da je postupak reizbora pokazao značajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparentnosti i pouzdanosti celokupnog procesa”.

Barozo je obznanio da su upravo ta pitanja nedvosmisleno pokrenuta kod „naših srpskih sagovornika” i da će Evropska komisija „pažljivo nadzirati razvoj budućih događaja”. Nešto ranije je Štefan File, komesar za proširenje EU, pismo sa istim ocenama lično uručio predsedniku Borisu Tadiću, a dobili su ga premijer Mirko Cvetković i ministarka pravde Snežana Malović.

Koliko pažljivo EU nadzire otklanjanje grešaka vidi se i po tome što danas sa Đanijem Pitelom, prvim potpredsednikom Evropskog parlamenta, u Briselu razgovara delegacija u kojoj su Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović, sudija, Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, i Marina Matić, izvršni direktor tužilačke organizacije.

– Reč je o neformalnom sastanku koji se odvija na inicijativu evroposlanika iz Portugalije i Italije. Oni su postavili poslanička pitanja o reizboru nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji. Više od toga sada ne mogu da kažem – izjavila je Boljevićeva za Blic pred odlazak u Brisel.

U mozaiku koji se sklapa u EU veliku važnost ima i zasedanje Evropskog udruženja sudija (EUS), koje deluje u sastavu Svetskog udruženja sudija, održano u Bordou 7. i 8. maja. Izvor Blica kaže da je usvojena rezolucija bitno oštrija od ma koje dosadašnje ocene nepravilnosti izbora nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji, jer je konstatovano „da su pogaženi svi međunarodni standardi, pa se zato insistira na reviziji reizbora svih sudija koje nisu reizabrane”. Izrada rezolucije je u toku, a biće prosleđena i Briselu i zvaničnicima u Beogradu.

Inače, u Ustavni sud Srbije stiglo je više od 800 ustavnih žalbi na izbor sudija i tužilaca, ali ni o jednoj još nije odlučeno iako rok ističe krajem juna. USS je sve žalbe dostavio na odgovor Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. USS je odbio zahtev VSS da rok za odgovor produži za 15 dana.

Snežana Malović, ministarka pravde, u izjavi za Blic kaže da će narednih dana razgovarati sa Draganom Boljević, predsednicom Društva sudija Srbije, o reformi pravosuđa i pitanjima koja se odnose na izbor sudija i tužilaca.

„Postoji spremnost da se formira zajednička komisija sa EU radi koordinacije nastavka reforme pravosuđa, sve do otvaranja 23. poglavlja pregovora za ulazak Srbije u EU. Kad je reč o opštem izboru sudija i tužilaca, Evropska komisija čeka odluke Ustavnog suda”, kaže Malovićeva.

 
Blic, 12.05.2010.

Peščanik.net, 12.05.2010.