Razgovor vodila Tamara Spaić

Nije politika ako kukate i žalite se da su velike sile zle, nego ako postupate tako da dobijete njihovu podršku za svoje ciljeve. Naši susedi u tome više-manje uspevaju, a mi i dalje kukamo i ljutimo se. Drugim rečima – mi ne razumemo svetsku politiku i ne umemo da pobedimo u toj utakmici. Bez podrške EU, ali i SAD, mi ostajemo na gubitničkoj strani istorije. I to svojom krivicom – kaže u intervjuu za „Blic“ Dubravka Stojanović, ugledna istoričarka.

Dobitnica ovogodišnje nagrade za mir „za dalekosežni mirovni angažman, započet ratne 1993. godine” koju joj je u petak uveče dodelio Centar za mir i razvoj demokratije, upozorava da se, kad je u pitanju kandidatura Srbije, „mi i dalje radije grčevito držimo liste pogrešnih prioriteta i od tih grešaka ne odustajemo, što nije znak bogzna kakve pameti”.

Bez evropskog okvira mi upadamo u nama omiljeni sistem – čija vlast toga i država, čija država toga i sloboda, kako se govorilo početkom 20. veka – kaže naša poznata istoričarka.

Ne nedavnoj tribini o Srbiji i EU, beogradski srednjoškolci su se izjasnili protiv ulaska Srbije u EU uz argument da „EU Srbiji oduzima Kosovo”. Šta je u osnovi takvog stava?

To jeste posledica zbunjenih i zbunjivih poruka naših vlasti, ali takav stav ima i svoje istorijske razloge. Temelji moderne Evrope u mnogo čemu su suprotni dominantnim vrednostima kod nas, a posebno interesima raznih vrsta naših elita. Evropa se zasniva na ideji pravne države, jasnoj podeli vlasti, poštovanju institucija, procedura i zakona, slobodi pojedinca, kompeticiji, slobodnom tržištu.

Kod nas je sistem postavljen upravo suprotno – država je partijska; odluke se donose u uskom krugu koji poništava podelu vlasti; sama vlast ruši sopstvene institucije i zakone da bi progurala neki svoj mali, trenutni interes; monopoli ne dozvoljavaju kompeticiju; tržište je blokirano monopolima. Tu leži suština otpora Evropi, jer ona znači suštinsku promenu koja mnogima nije u interesu.

Da li problem Kosova, ali i odnosa sa svim susedima, možemo da rešimo bez EU?

Hajde da se prvo malo nečega setimo: politika Slobodana Miloševića odvela nas je u rat sa najmoćnijim državama, koji smo, logično, izgubili 1999. godine. Sile pobednice uspostavile su, kao i uvek u istoriji, jedan poredak koji samo one mogu da promene.

Da li bi nedobijanje statusa kandidata za EU za vas bilo razočaranje ili, što kažu političari, nije smak sveta?

Za mene to jeste smak sveta zato što bi to pokazalo da mi nismo spremni na promene. Što je još gore, to ne bi bilo prvi put da mi napredak žrtvujemo nekoj fantaziji. Više puta smo u istoriji tako izabrali. Pritom, taj izbor nije iracionalan i lud – za mnoge je to čista korist. Svi se sećaju prelomnog trenutka kad smo odbacili reforme Ante Markovića i bacili se na ratovanje. Ili kad je iz sličnih razloga ubijen Zoran Đinđić!

Donošenje zakona često protiče u atmosferi ucena, laži i prevara. Naročito kad su usvajani zakoni o finansiranju stranaka, blanko ostavkama, restituciji, imovini Vojvodine i rehabilitaciji. Kako to komentarišete?

To je najbolji dokaz koliko je nama Evropa neophodna. Ona bi dala okvir koji bi nam omogućio da se polako, vrlo polako, dovedemo u red.

Naša vlast potrošila je najviše energije da prevari i izigra Evropu, da nešto ušićari, da makar malkice podiđe samoj sebi. To je za mene bio poraz i dokaz svega onoga o čemu smo već pričali.

Na inicijativu o „belim listićima”, odnosno o bojkotu postojećih političkih opcija na izborima, stigla su upozorenja da bi to bilo samo rasipanje glasova? Da li podržavate tu inicijativu?

Ne podržavam. Izbori su jedino oruđe koje imamo u uređenom političkom svetu i smatram nedemokratskim zahteve da se to sredstvo ispusti. Ako nema izbora, onda se sukob koji postoji u društvu preliva na ulicu. Naša istorija prepuna je takvih prevrata i oni su nas i doveli dovde gde smo. Najskuplje je stalno počinjati iz početka.

Kod nas i vlast i opozicija stalno pokušavaju da rade nešto mimo pravila i institucija. I stalno koriste radikalna sredstva. Vreme je da odrastemo i da prestanemo stalno da rušimo ono što je tek počelo da se gradi.

Nedavno vam je izašla knjiga „Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek”. Kako Biblioteka može da ima političku biografiju?

Kod nas sve ima političku biografiju! Radi se o istoriji serije knjiga koja postoji od 1971. godine i na kojoj su se prelomili svi naši lomovi. Iz tih epizoda se vide sve naše vlasti, ali se jasno vidi i zašto su takvi autoritarni poreci bili mogući, odnosno kako su oni počivali na konformizmu, strahu i malograđanštini. A vidi se i da je prostora za otpor uvek bilo, da se moglo, al’ se nije htelo. To je ponovo jedna gorka knjiga o našim elitama.

Blic, 04.12.2011.

Peščanik.net, 04.12.2011.

DUBRAVKA STOJANOVIĆ NA PEŠANIKU