Oni koji su se u nedelju uveče zatekli u Poljskoj imali su retku priliku da iskuse trenutak političke radosti. Mladi glasači su stajali u redovima od ranog jutra, u nadi da će najzad videti leđa ksenofobičnim nacionalistima i populistima koji njihovu zemlju vuku u prošlost; da će dokazati da je čak i na nepoštenim izborima, uprkos slabim izgledima, moguće pobediti; da će vratiti Poljsku na put koji vodi u modernu evropsku budućnost. Onima koji su po zatvaranju birališta u 9 uveče još bili napolju dozvoljeno je da glasaju. Redovi su bili veoma dugački, pa su ljudi iz susedstva donosili tople napitke za one koji su stajali napolju te hladne večeri. Jedan mladić iz Vroclava je sledećeg dana izjavio u intervjuu da je morao da ostane do kraja jer su ovo bili najvažniji izbori posle izbora 1989.
Na dan izbora prošetao sam do biračkog mesta u Varšavi s istim starim prijateljima s kojima sam prisustvovao istorijskim izborima 4. juna 1989. S radošću su zaokružili po jedno ime s dugačkog spiska kandidata za parlament. S istom radošću su odbili da prime listiće za referendum koji je organizovan paralelno s izborima i odgovore na pitanja ispunjena predrasudama, poput onog o „mehanizmima prinudnog preseljenja“ za nezakonite imigrante koje navodno „nameće evropska birokratija“. Referendum je zapravo bio još jedan propagandni trik vladajuće partije Pravo i pravda (PiS). Vratili smo se kući u nervoznom iščekivanju.
Ana mi je rekla da je za razliku od 1989, kada je najsnažnije osećanje bila nada, ovog puta dominirao strah. Njena ćerka, koja je 1989. imala samo 7 godina, rekla mi je da je najviše plaši ono što bi vladajuća partija mogla učiniti da obrazovnim programima zatruje umove mladih, uključujući i njenu sedmogodišnju ćerku, ukoliko osvoji još jedan mandat. A onda, oko 9 uveče, kada su pristigli rezultati prvih izlaznih anketa, strah je ustupio mesto olakšanju, a onda radosti.
Uprkos tome što su samo delimično bili slobodni, izbori organizovani 1989. godine otvorili su vrata demokratiji u Poljskoj. Uprkos tome što su na više načina bili nepošteni, između ostalog i zbog grube i lažljive propagande koju su širili mediji pod kontrolom države, ovi izbori bi mogli da zaustave i preokrenu potonuće Poljske u izborni autoritarizam kakav Viktor Orbán primenjuje u Mađarskoj.
Izlaznost je bila rekordna, gotovo 74% prema poslednjim podacima, što je za 10% više nego 1989. Suprotno trendovima koji preovlađuju na kontinentu, prve procene pokazuju da je izlaznost među glasačima mlađim od 29 godina bila viša nego među onima starijim od 60. Izgleda da su mladi Poljaci konačno shvatili da je u pitanju njihova budućnost. Šta god da usledi, ovo je bio veliki dan za demokratiju. Ljudi su progovorili i pokazali da žele novu vladu.
Ako poslednje projekcije ne greše, demokratske parlamentarne partije su osvojile uverljivu većinu u odnosu na PiS i njenog potencijalnog koalicionog partnera, ekstremističku partiju Konfederacija, koja je pretila da uzme dobar deo glasova mladih.
Zašto je opozicija pobedila? Biće potrebno dosta vremena da to utvrdimo. Kao i obično, deo odgovora na pitanje šta je i kako navelo milione ljudi da glasaju onako kako su glasali ostaće skriven velom misterije. U svakom slučaju, mnogima je već dosta korumpirane, sitničave, nazadne, opskurantske vladavine partije koju predvodi 74-godišnji Jarosław Kaczyński, hodajuća enciklopedija političkih resentmana.
Neki glasači su bili uznemireni upozorenjima opozicije da sukob PiS sa Briselom može dovesti do Polexita. Pored boljeg odziva mladih glasača, na ovim izborima je prvi put zabeleženo da je glasalo više žena nego muškaraca. Važan deo motivacije iza visoke izlaznosti žena sigurno je bio trenutak kada je reakcionarna patrijarhalna partija na vlasti nametnula jedan od najstrožih zakona protiv abortusa u Evropi. Za izbore se prijavilo i više od 600.000 Poljaka u inostranstvu, ali njihov uticaj na rezultat ostaje (nažalost) neznatan.
Posebno priznanje treba odati Donaldu Tusku, nosiocu vodeće opozicione liste, Građanska koalicija, u kojoj centralno mesto zauzima stranka Građanska platforma, partija u kojoj je bio jedan od suosnivača početkom dvehiljaditih godina. Moram priznati da sam bio veoma skeptičan u pogledu izgleda ovog 66-godišnjaka, bivšeg predsednika Evropskog saveta, da se vrati u politički život. To mi je izgledalo kao da Tony Blair pokušava da se vrati na čelo Laburističke stranke – mnogo je ljudi koji ne podnose Tuska, baš kao i Blaira. Ali on se uspešno izborio s baražima otrovnih laži i optužbama da je nemački kandidat. Zato je ova pobeda u značajnoj meri njegova.
U Varšavu sam doputovao iz Istanbula, gde moji liberalno-demokratski prijatelji provode dane u dubokoj depresiji posle neuspešnog pokušaja ujedinjene opozicije da porazi predsednika Recepa Tayyipa Erdoğana na izborima održanim ranije ove godine. Na proleće 2022. gledao sam kako ujedinjena opozicija u Mađarskoj gubi od Orbána. U Poljskoj sam podržavao prijatelje koji su zagovarali ujedinjenje opozicije za izbore, ali do ujedinjenja nije došlo. Moguće je da je ponuda tri odvojene opozicione liste – Tuskova Građanska koalicija, Treći put (lista dve partije koje su načelno prihvatljive liberalnim katoličkim glasačima) i Nova levica – zapravo uvećala broj glasova za opoziciju.
Još je rano. Moguće je da Kaczyński ima još prljavih trikova u rukavu. Gotovo je izvesno da će predsednik Andrzej Duda prvo njemu ponuditi mandat da formira vladu, pa je moguće da će proći još meseci pre konačne smene vlasti. Takođe, veoma raznolika opoziciona koalicija može proizvesti svadljivu vladu (pogledajmo primer Nemačke).
Posle toga opoziciju čeka ogroman posao poništavanja svih onih procesa kojima je vladajuća partija preuzela državni aparat. Upravo sam naučio novu poljsku reč: dePiSizacija, sastavljenu po analogiji sa dekomunizacijom. Ali odstranjivanje PiS iz struktura poljske države će biti veliki izazov. To podrazumeva vraćanje nezavisnosti sudovima, pretvaranje državnih medija u propisne javne servise, eliminisanje duboke političke penetracije u državne agencije i preduzeća, prilagođavanje granica okruga demografskim promenama i još mnogo toga. Za to vreme, Duda će i dalje raspolagati širokim ovlašćenjima za stavljanje veta. Obnavljanje priliva novca iz EU fondova svakako će biti od koristi, ali niko zapravo ne zna kakvo je stvarno stanje javnih finansija u Poljskoj. Za to vreme u susedstvu se vodi rat.
PiS je i ovog puta partija s najvećim brojem pojedinačno osvojenih glasova. U velikim gradovima je gotovo polovina glasova otišla opozicionim partijama, dok je PiS dobila manje od četvrtine. U ruralnim delovima zemlje bilo je obrnuto. Građanska platforma mora pokazati da je izvukla pouke iz grešaka učinjenih u prošlosti i da je spremna da uvaži potrebe one siromašnije, konzervativnije, katolicizmu posvećenije, seoske, provincijalne Poljske. Opozicija se takođe mora odupreti iskušenju osvete – iskušenju koje je tako divno prikazano u filmu Andrzeja Wajde snimljenom po klasičnoj poljskoj komediji iz 19. veka, Zemsta (Osveta), u kojoj dvojica Poljaka koji dele zamak pokušavaju da unište jedan drugog.
Ali dosta o problemima. Dan posle izbora primetio sam da voditelji na nezavisnom kanalu TVN, koji podržava opoziciju, ne mogu da prestanu da se osmehuju – a sa njima ni ja. Noćna mora populizma u Poljskoj gotovo da je okončana. Od toga će čitava Evropa imati koristi.
The Guardian, 16.10.2023.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 21.10.2023.
Srodni link: Ivan Krastev – Poljski paradoks
