Na ovogodišnjem pariskom Salonu automobila izloženo je preko stotinu novih modela – više nego ikad. Posredi je panika zbog sve strmoglavijeg pada prodaje automobila u Evropi, pa se proizvođači trude da uz „restiling“ privuku kupce. Najmanje u tom trendu učestvuje Fiat, danas naglašeno multinacionalna kompanija. Izložiće kao novu samo Pandu 4×4, dok drugi proizvođači imaju i po pet novih modela. Istina, biće izložen i Fiat 500L, ali ne kao novo vozilo, jer to je bilo prošle godine. U Fiatu se nešto temeljito tumba. Proizvođač poznat po lickanju svojih modela, širokoj gami za svaki džep, po brojnim tehnološkim inovacijama i prisnom odnosu prema kupcima, odjednom se ponaša kao da mu do svega toga nije stalo. Da li je američki uspeh kompanije sa Krajslerom (porast prodaje za 14 odsto), zavrteo mozak menadžmentu?

Italijanska vlada je 22. septembra pozvala najviše predstavnike Fiata na razgovore o budućnosti proizvodnje automobila u Italiji. Centralni deo saopštenja posle sastanka glasio je da Fiat neće napustiti proizvodnju u Italiji, ali da će nove investicije uslediti tek pošto se popravi opšta ekonomska situacija i domaće tržište ponovo oživi. Toliko se znalo i bez saopštenja. Glavni menadžer Fiata, Serđo Markione, izdiktirao je: Brazil, Poljska, Srbija stimulišu državnim merama (poreske olakšice i investicije) proizvodnju, pa bi i Italija mogla da se na taj način pobrine kako radnici ne bi ostali bez posla. A posla je sve manje: Pomiljano je najmodernija Fiatova fabrika u Italiji i od 4.367 zaposlenih na prinudnom odsustvu ih je već 1.470, pri čemu ni sudbina ostalih nije izvesna. U „cassa integrazione“ – fond za nadoknađivanje primanja tokom privremene nezaposlenosti – sada je ukupno 5.400 Fiatovih radnika, a oko 2.000 čeka ista sudbina.

Nikome u Evropi ne cvetaju ruže: za osam meseci ove godine Italija beleži pad prodaje automobila za 19, Francuska za 13,4, Španija za 8,5 odsto. PSA (Peugeot – Citroën) planom „suze i krv“ preti otpuštanjem 8.000 radnika. Procvat je na drugoj strani – Kina, Rusija, Brazil, pa čak i Britanija i Amerika beleže porast prodaje i proizvodnje. Rumunski SUV Dacia Duster, jedini na kontinetu beleži nedostižan uspeh. Razlog je frapantna cena od 11.900 evra. Kragujevački 500L košta 14.500 €, a može da stane u gepek Dastera. Fiat je u Brazilu prošle godine fakturisao rekordnih 9,8 milijardi evra, ali uz državnu pomoć od 2,3 milijarde u investicijama. Nešto slično kao potpora srpske vlade investiciji u Kragujevcu, iz kojega stižu prve isporuke 500L. To sa državnom pomoći je ono što menadžment kompanije stavlja do znanja italijanskoj vladi. Italija izgleda ne shvata da Fiat više nije italijanska nego multinacionalna kompanija, koja se seli tamo gde joj se omogućava najveći profit. Druga merila za nju ne postoje. Nezaposleni radnici su problem država, a ne multikompanija.

Fiat gubi igru pre svega na italijanskom tržištu: samo 20,5 odsto automobila koji se prodaju u Italiji su Fiatovi. Ni Folksvagen ne prolazi mnogo bolje u Nemačkoj: 21,9 odsto, samo tamo postoje još Mercedes, BMW, Opel i svi zajedno pokrivaju preko 50 odsto tržišta. U Francuskoj vodi Reno sa 18,9 odsto, ali sa druga dva proizvođača pokriva 49,6 odsto domaćeg tržišta. A onda tipičan paradoks za današnje vreme – proizvodnja i prodaja u Fiatu padaju, a berza premira kompaniju skokom vrednosti akcija od 3,25 (u maju) na 4,35 evra (danas). Onaj ko investira zna da bi italijanski Fiat bio u gubitku za 519 miliona, da Krajsler i drugi proizvođači po svetu nisu u dobitku 1.218 miliona, pa tako zajednička kompanija presipanjem beleži plus od 737 miliona.

Deo svetske igre odnosi se i na nas. Fiat neće otići iz Srbije sve dok plate radnika budu 300 do 400 evra mesečno. Model 500L dobija sve više konkurenata koji nastupaju sa nižim cenama. Na primer Citroën C3, koji je direktna konkurencija, košta manje od 10.000 evra (a 500L 14.500). Tu se krije opasnost da Kragujevac ostane tu gde jeste. Ove godine proizvešće 27.300 vozila umesto 33.000. Razlozi su tehničke prirode. Iduće godine je planirano da bude proizvedeno 138.000. Cena i konkurencija će smanjiti te ambicije. Ta cena jeste delom posledica raznih poreskih nameta, ali još više Fiatovog menadžmenta, koji podrazumeva da na Kragujevac, Tichy (Poljska) i Pernambuco (Brazil) treba prevaliti deo gubitaka iz Italije.

Biznis i finansije, oktobar 2012.

Peščanik.net, 17.10.2012.

FIJAT

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Milutin Mitrović

Milutin Mitrović (1931-2020) novinar, 1954. kao urednik Studenta primljen u Udruženje novinara i ostao trajno privržen tom poslu. Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu „Dnevnik globalne krize“.

Latest posts by Milutin Mitrović (see all)

Author: Milutin Mitrović

Milutin Mitrović (1931-2020) novinar, 1954. kao urednik Studenta primljen u Udruženje novinara i ostao trajno privržen tom poslu. Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu „Dnevnik globalne krize“.