„Ja sam ti sve obezbedio. Hranu koju jedeš, krevet u kome spavaš, krov nad glavom. Niko ne živi bolje od tebe i svi ti zbog toga zavide. Ne samo što ti zavide, mrze te. Mrze te jer je to što imaš, što sam ti obezbedio, bolje od svega što oni imaju. I hoće da ti to oduzmu. Ja te branim. Ja sam jedini koji može da te odbrani. Ne valja ti? Idi onda. Dok živiš pod mojim krovom, živiš po mojim pravilima. Ne valja ti? Niko ne može da ti obezbedi da živiš tako dobro. Samo ja. Ja ti ne valjam? Vidi šta sam ti sve obezbedio. Ja te volim najviše na svetu, vidi šta sam sve žrtvovao za tebe. Ako ti ne valjam, idi onda.“ Tako je otprilike zvučalo obraćanje predsednika skoro svih građana i građanki Srbije prvog dana avgusta. Kako obično ide sa toksičnim muškarcima, krenulo je pasivno agresivno da bi završilo otvorenom agresijom. Obraćanje upućeno fiktivnim „nama“ i „njima“. Obraćanje upućeno nezahvalnoj deci.
Fiktivni „mi“ kojima se obraća predsednik skoro svih građana i građanki Srbije su zavedeni teorijama zavere koje širi opozicija. Naš toksični muškarac selektivno izvlači najekstremnije stavove izrečene na internetu ili na protestima protiv kopanja litijuma, stavlja ih u prvi plan, i predstavlja ih kao jedine stavove koji se iznose protiv tog projekta. Nasuprot tome, on predstavlja stavove struke. Nije bitno što je ta struka ili direktno plaćena od kompanije koja želi da vrši kopanje, ili direktno zavisna od trenutne garniture na vlasti. Nije bitno što je njihov interes profit, kaže nam toksični, jer ćemo i mi profitirati, a on će se postarati da ne bude nikakvih negativnih posledica. Ne bi on to dozvolio, jer nas voli najviše na svetu. Toksični prosipač teorija zavera nas uverava da njegovi protivnici šire teorije zavere.
Fiktivni „oni“ kojima se obraća su predstavnici opozicije. Tačnije, to su svi koji se sa njim ne slažu ili koji se usude da kritikuju njegov rad na bilo koji način. Tako su „oni“ i članovi i članice opozicionih partija, ali i novinari i novinarke, kao i građani i građanke na protestima. Znaju „oni“ dobro koji su. Znamo i „mi“. Ne mora da nam crta na jednoj od šest tabli koje je pripremio kako bi nam održao lekciju.
Mogli bismo da se pozabavimo tumačenjem činjenica i otvorenim lažima koje Aleksandar Vučić izgovara. Time bismo samo gubili vreme. Jer on laže i izvrće činjenice. Svako ko ga otvoreno suoči sa tim dobije sledovanje pasivno agresivnog i otvoreno agresivnog popovanja. Kako je on sam sebe uspostavio kao apsolutnog tumača stvarnosti i jedinog koji ima pristup istini, nemoguće je istinom dopreti do onih koji u toj stvarnosti žive. U toj stvarnosti, njegova je poslednja i jedina tačna. U toj stvarnosti, on je i najveća žrtva. Stalno mu spremaju atentate, stalno mu napadaju porodicu. Kao i svaki toksični muškarac, insistira na svom statusu žrtve, gde je u isto vreme izuzetno snažan, jer je spreman da se žrtvuje, i izuzetno ranjiv, te ga treba sažaljevati. Kao i svaki toksični muškarac suočen sa svojim toksičnim postupcima, on će uporno ponavljati „ali vidite šta oni rade meni, ja sam u stvari žrtva“. Kao i svaki toksični muškarac, nabija nam osećaj krivice. Prvog dana avgusta je u tome otišao najdalje. Njemu nije strano da koristi svoju porodicu, od najstarijih do najmlađih članova, kako bi postigao cilj koji je zacrtao. U poslednjem obraćanju nas je obavestio da nije bio dobar otac svojoj deci. Nije mogao da bude dobar otac svojoj deci jer se toliko posvetio nama. Šta je sve on žrtvovao za nas, a mi mu tako vraćamo. Ni hvala da mu kažemo.
Iz sigurne pozicije žrtve on napada. Političke protivnike konstantno, mada često i pojedince i pojedinke. Uvek po oprobanom receptu. Njegovi potčinjeni i njegovi tabloidi pripreme teren, izvuku izjavu iz konteksta, kažu nam šta je to u stvari značilo i onda on uleti potvrđujući njihove reči. Trenutno je na udaru novinarka Tamara Skrozza, zbog izjave date pre dva meseca. Sve je nebitno, i kontekst i vremenska distanca. U njegovoj stvarnosti to je, do naredne najstrašnije pretnje, najstrašnija pretnja koja mu je upućena. Ali on trpi, eto ubijte ga, kako kaže, spreman je i tu žrtvu da podnese za nas. Nebitno što ga Tamara Skrozza nije ni pomenula i što nije pominjala nikakva ubistva. Zna on šta je ona htela da kaže. Time završava lekciju za taj dan. Ajd zdravo i živela Srbija.
Nema potrebe da se otpočne iskopavanje litijuma da se zatruje naša sredina. Mi već 12 godina živimo u toksičnoj stvarnosti koju kreira toksični muškarac. Toksične materije su prodrle u sve pore ovog društva. Detoksikacija će biti duga i mukotrpna. Za početak bi bilo dobro da ne dodajemo još toksina na već zatrovano područje.
Peščanik.net, 02.08.2024.
EKOLOGIJALITIJUM
