Savamala, foto: Slavica Miletić

Savamala, foto: Slavica Miletić

Ako vidite Branka Milanovića recite mu molim vas da je Milton Fridman ipak bio u Beogradu. Šalim se, naravno. Ali ne i u vezi s tim da je slavni, možda najslavniji liberalni ekonomista zaista bio u glavnom gradu Srbije i Jugoslavije.

Naime, u nekoj vrsti kratke ispovesti za prošlonedeljni subotnji dvobroj Danasa Milanović kaže kako „nažalost, Fridman nikada nije došao u Jugoslaviju ili Srbiju“.

To, međutim, nije tačno. Fridman je bio u Beogradu 1973. godine i tom prilikom održao predavanje – zamislite gde – ne na Ekonomskom nego na Fakultetu političkih nauka. Tada je Fridman dao i veliki intervju za nedeljnik Ekonomska politika. Intervju je uradio Aleksandar Lebl. Razgovor u hotelu Metropol se umesto planiranog jednog časa produžio na više sati.

Ne pišem sve ovo, naravno, da bih „natrljao nos“ našem uglednom ekonomisti – uostalom nije baš ni sasvim jasno da li se to „nikada“ odnosi na razdoblje nakon 1990. godine o kome Milanović konkretno govori ili i na ono pre toga – već više zato što su me njegove reči inspirisale na jednu malu paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg vremena.

Dakle – da, bilo je sasvim moguće da najveći ekonomski liberal poseti zemlju društvene svojine i samoupravnog socijalizma. Danas je, međutim, tako nešto nezamislivo. Ili, ako nije nezamislivo, onda se ne dešava. Poznati svetski liberali, ni ekonomski ni drugi, ne navraćaju u Srbiju. Niti ih ima u medijima. Ali su zato razni badjui, žižeci, stiglici i slični, što uživo što virtuelno, zastupljeni „onoliko“. Oni sa desne strane ideološkog spektra, ako pamćenje ne vara, ne dolaze tako često, njih imamo i za izvoz.

Liberalizam je dospeo na zao glas. U njemu se vidi glavni krivac za najveće svetske probleme današnjice. Ta optužba se po pravilu iznosi u ime „poniženih i uvređenih“, u ime nižih društvenih slojeva, pri čemu se potpuno previđa ogroman rast životnog standarda koji je širenje tržišne ekonomije, od industrijske revolucije naovamo, donelo upravo najsiromašnijima. I što je posebno važno, a opet se gubi iz vida, taj napredak se ubrzava poslednjih decenija, koje se inače tako rado opisuju najmračnijim bojama. Elem, pre samo 200 godina, govore podaci, više od četiri petine (84 odsto) svetskog stanovništva je bilo siromašno. Pre manje od tri decenije (1990) siromašna je bila jedna trećina (35 odsto) svetskog stanovništva, da bi se zatim taj procenat i dalje smanjivao: 2012. siromašno je bilo 12,4 odsto globalne populacije, a 2013. godine 10,7 odsto. Do toga je pre svega došlo kada su Kina i Indija odbacile socijalistički model razvoja.

Ali da se manemo velikog sveta i zadržimo, makar privremeno, u svom dvorištu. Kakvo je stanje političkih i privrednih sloboda u Srbiji? Nesumnjivo porazno. Kako stojimo sa vladavinom prava? Još gore. Eto, dakle, sasvim dovoljno razloga da neki novi Fridman i fridmani takoreći ne izbijaju iz Beograda. Samo – nema ko da ih pozove. A i ako ih pozove – ko će da ih (sa)sluša?

Peščanik.net, 16.03.2017.

TEMA – RASPRAVA O NEOLIBERALIZMU

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)