Galijot bi da se vrati na galiju

Vladimiru Vladimiroviču Putinu treba odati priznanje. Stvorio je politički sistem koji mu omogućava da nastupa s govorima koje ne bi smeli da ponove ni Obama, a ni bilo koji zapadnoevropski lider pred parlamentima svojih zemalja. Putin je 2008, samo nekoliko nedelja pre svetske krize, oborio tržište svojim obećanjem domaćim biznismenima da će im „poslati doktore“, a potom, kada je kriza već počela, svima objasnio da je Rusija „ostrvo stabilnosti“ u opasno uzburkanom okeanu svetske ekonomije. Prošle, 2009. godine nam je dokazivao da su za sve krivi Amerikanci. A danas, 2010, mirne savesti i ne trepnuvši, premijer saopštava deputatima Dume da je sve u najboljem redu i da je vladin antikrizni program dao izvanredne rezultate. Zabeležen je početak industrijskog rasta, pušteni su u pogon socijalni programi, a Rusija je jedinstvena zemlja u svetu po tome što se odlučila na taj korak u uslovima opšte krize. Penzije su već porasle, a plate, samo što nisu. Sve je prosto tip-top.

Malo izvrtanja činjenica, malkice prećutkivanja i sve ispada baš kako treba. Bodro se može saopštiti da je sektor realne ekonomije dobio podršku bankarskog sistema, a pri tom „zaboraviti“ da se pomene da je na taj način bankama omogućen otkup deviznih rezervi. Može se pričati priča o povećanju obima proizvodnje nafte, a prećutati podatak o naglom padu proizvodnje gasa. Može se davati izjava o reformi zdravstva (ruku na srce krajnje sumljivoj), a potom, na pitanje „da li ste kod donošenja ove odluke računali i na mišljenje eksperata o tome da će porasti broj platnih usluga, da će porasti korupcija itd.“, s dosadom odmahujući rukom odgovoriti da postoje eksperti koji misle da će biti obrnuto. Putin baš i ne obraća pažnju na formalnu logiku svog izlaganja. Sat i po govori o izvanredno uspešnoj antikriznoj politici vlade, a onda se odjednom izbrblja:

„Istina, kod nas je opšti ekonomski pad veći nego u ostalim zemljama Velike osmorice i zemljama zajednice BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina – prim prev), ali je zato naš oporavak brži. Razlog tome je specifična struktura naše ekonomije. Znači, to nije vezano za pitanja koja se tiču dobrog ili lošeg rukovođenja zemljom. Radi se prosto o našoj privrednoj strukturi. Posrnule su i smanjile proizvodnju naša metalurgija, proizvodnja nafte i gasa, hemijska industrija, a da to u značajnoj meri nije zavisilo od nas. U stvari je svetsko tržište posrnulo. Kako je u svetu krenuo oporavak, tako je kod nas zabeležen nagli rast.“

Ovo poslednje je živa istina. Rusija je stvarno polako počela da se izvlači iz krize zahvaljujući povećanoj tražnji za sirovinama i gorivom iz Kine, kao i monetarnoj politici SAD kojom su stvoreni značajni viškovi dolara. Ako je to tako, gde je u svemu tome zasluga Putinove vlade? No, našeg premijera ovo pitanje nimalo ne zabrinjava, jer nema tog „grizlovskog androida“ koji bi se usudio da rizikuje i krene u lov na protivrečnosti koje je izrekao „gazda“.

Uostalom, obraćanje nacionalnog lidera i nije bilo namenjeno ovim robotima programiranim da pritiskaju isključivo jedno te isto dugme na dumskoj glasačkoj mašini. Po mom mišljenju, Vladimir Vladimirovič je ovim nastupom zapravo naumio da najzad stavi tačku na rasprave o tome sprema li se on da ponovo stupi na predsedničku galiju^[1] ili ne. Penzioneri, mlade majke, svi zaposleni u vojsci i ostali koji žive na budžetu, dužni su da upamte kome zapravo treba da budu zahvalni za svoju koru hleba. Ne sećam se nijednog Putinovog govora u kome je češće (više od 70 puta) bila izgovorena reč „ja“:

„Vaš pokorni sluga je jedan od najaktivnijih autora ovog programa (krediti iz sredstava „materinskog kapitala“ – prim. A. Goljc). Naziv ovog programa sam lično ja smislio.“…“Ja sam prošle godine s ove iste govornice penzionerima obećao reviziju penzija za staž iz sovjetskog perioda i, bez obzira na sve teškoće, mi smo taj posao uspešno i završili.“…“Inače, ja redovno održavam specijalna savetovanja po svim privrednim granama i mi se duboko udubljujemo u te probleme.“…“Tamo gde sam ja bio… Ja ništa ne izmišljam stojeći za ovom govornicom. Sami ste svedoci da sam ja neprestano u pokretu. Ja sam stalno na putu gde se neprekidno srećem s ljudima. Ja se s njima sastajem…“…“I nemojmo zaboravljati da sam ja taj koji je vratio himnu Sovjetskog Saveza na svoje zasluženo mesto, na mesto himne Ruske Federacije…“…“Ja sam naredio da se nađu dopunska sredsva kao pomoć za razvoj hipotekarnog kreditiranja…“

Međutim, u jednom delu izlaganja lična zemenica „ja“ potpuno isčezava. To su ona mesta u kojima Vladimir Vladimirovič s vatrenim žarom raskrinkava birokratiju: „O kakvoj to povoljnoj investicionoj klimi mi danas uopšte možemo govoriti, kada rokovi za usaglašavanje krupnih građevinskih projekata dostižu čak dve godine, dok je u većini zemalja za to potrebno od tri do šest meseci“ – ljuti se naš premijer. „Seljacima je potrebno da za proizvodnju jednog kilograma mesa sakupe po nekoliko kilograma raznih formulara i ostalih papira“ – u besu se čudi on. „Teško je govoriti o slobodnom preduzetništvu kada su mnoge sfere tržišta, monopolizovane od strane državnih kompanija, istom tom preduzetništvu praktično nedostupne“ – konstatuje naš nacionalni lider. Čak su i „poreski organi dužni da po potrebi priskaču u pomoć domaćem biznisu, a ne da ga proganjaju za neke tamo beznačajne greške“. Interesantno. A zašto se u tom slučaju uopšte sudi Hodorkovskom i Lebedevu?

Sledeće pitanje je još zanimljivije: a odakle su se kod nas stvorile sve te štetočine, te birokrate i korupcioneri? Da nisu možda pali s Marsa? I ko je taj koji je poslednjih deset godina rukovodio zemljom, dok su se oni tako uspešno razmnožavali? Ko bi mogao da bude taj, to niko ne zna, no jedno je sigurno: to nije Vladimir Vladimirovič Putin. Ne može valjda takav čovek da ugnjetava privatni biznis, da stimuliše činovnike na otvoreno nasilje i da oplođuje državne korporacije. Dragi građani, došlo je vreme da ga biramo. Požurimo građani da tog, tako poštenog i beskompromisnog čoveka, ponovo izaberemo za predsednika Ruske Federacije.

I uzgred, obavestimo o tome D. A. Medvedeva. U svom izlaganju, premijer je samo tri puta izgovorio reč „modernizacija“, i to samo kao bliže određenje: „modernizacija transportnog sistema“, „modernizacija državnog finansiranja“ i „modernizacija zdravstvene zaštite“. Nikakve gluposti o modernizaciji zemlje ili o „Napred Rusijo“^[2] nacionalni lider nije pominjao. Njemu je i ovako dobro. Još samo da se (ako je moguće što pre) vrati na galiju.

 
Ежедневный Журнал, 21.04.2010.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 27.04.2010.