Janša je osuđen, Berluskoni takođe, Merkator prodat. Janšini su ponovo izveli akt koji se u malo divljijim državama obično određuje kao veleizdaja: poslali su evropskoj i svetskoj javnosti, na uobičajenom lošem engleskom, poziv da se svrgne sudska grana vlasti u državi, jer je kontaminirana arheojugokomunizmom (moj termin, ne da mi se da pišem o udbaškim bludnjama).
Kako predlog nije povezan sa bankama za koje trojka brine, neće biti ozbiljno uzet. A da bi mogao biti, videlo se u slučaju ukidanja grčke državne televizije. Danas je naime jasno da prava vlast u Evropi, koju uistinu vodi skraćena apokaliptična trojka, nema nikakvih problema sa ukidanjem demokratije (u zaboravljenom hladnoratovskom značenju), pa ni sa ukidanjem delova stanovništva (rast smrtnosti dece i samoubistava u Grčkoj). Slovenija je uhvaćena uglavnom u svoju bankovno-tajkunsko-korupcijsku mrežu, otuda trpeljivost trojke i srušeni pučistički Janšini snovi.
Trenutak je dobar da se, na dan još jedne proslave samostalnosti koja je bila “kao nekada”, dakle malo dosadnjikava ali nas bar niko nije vređao sa scene, razmisli o tome šta se dobilo/izgubilo prošle zime.
Prva stvar, koja izvesno spada u važne preokrete slovenačke nove istorije, jeste priznavanje odgovornosti – bez razvlačenja oko kolektivne i individualne – za zločin brisanja više od 25.000 ljudi neslovenačkog ili mešanog – ili potpuno slovenačkog porekla sa nezgodnim porodičnim vezama – iz statusa građanina, sa svim mogućnim lošim posledicama. Javno mnenje je danas suprotstavljeno muljanju koje vlada izvodi, i koje će sud u Strazburu još jedanput kazniti.
Drugo, proizvedeno je dovoljno znanja koje je promenilo javno mnenje i građansku svest i suočilo stanovnike sa istinom o mizernom kolonijalnom stanju zemlje koja je na rasprodaji da bi se dobro prikazala pred trojkom; danas, primera radi, verovatno nema nikoga ko bi poverovao da će hrvatski tajkun očuvati zaposlenost, dobavu i kvalitet lokalnog Merkatora. Kada aerodrom u Ljubljani, Adria Airways i telefoniju kupe stranci, Slovenija će biti izolovanija nego ikad, bez direktnih linija do evropskih prestonica, bez železničkih veza sa Zapadom i Istokom i minimalnima za Severom i Jugom.
Treće, i najnovije u ovoj seriji saznajnih dobitaka, jeste konačno pucanje patriotsko-manipulativne konstrukcije oko rata za samostalnost. Mi koji smo ga doživeli znamo da je – srećom – bio više operetski. Simbolička, zgusnuta priča o napumpanoj laži i zločinu iza nje je u knjizi Drage Potočnjak, glumice Slovenskog mladinskog pozorišta, dramske autorke i aktivistkinje, Tajna naredba. Knjiga je upravo izašla, javni razgovor o njoj će biti na dan događaja koji se u knjizi ispituje, 27. juna. Reč je o događaju koji odlično pamtim, jer se odigrao tako reći iznad moje glave i ubedio me da treba brzo otići iz zemlje u kojoj domaća vojska ruši helikoptere nad centrom glavnog grada. Pilot helikoptera JNA Gazela, Toni Mrlak je sa još jednim putnikom prevozio hleb za odsečenu kasarnu. Toni Mrlak je bio muž sestre Dare Potočnjak. Porodica je brzo dobila podatke koji su rušili trapavo konstruisanu priču o herojskom rušenju helikoptera, a ispostavilo se da je bilo i mnogo gore. Mrlak je, kao član TO, radio na tome da pridobije i prebaci još neki helikopter sa pilotima na slovenačku stranu. Dara Potočnjak je godinama sakupljala dokazni materijal, i u tri godine uspela da napravi istraživačku knjigu koje se ne bi postideo nijedan istoričar. Izdavač, kuća Sanje (“snovi”) i njen direktor Rok Zavrtanik, jedan od najagilnijih organizatora zimske pobune, poznati su po tri knjige o trgovini oružjem u Sloveniji, koje su napisali novinari Matej Šurc i Blaž Zgaga. Knjiga Dare Potočnjak je savršen primer pojedinačnog slučaja koji raskriva celokupan sistem – sistem laži, dakako.
Ako su to glavni dobitci, a mislim da bi ih se našlo još, onda se gubitci moraju pre svega odvojiti od zahteva kontinuiteta: dobitci naime zahtevaju veoma ozbiljno razmišljanje i procenjivanje o strategijama i ciljevima. Nova vlada nije imala pravo ninakakvo vreme milosti, a obećala je izbore za godinu dana. Javno mnenje po prvi put veruje u vladu pobunjenika, odnosno novih partija – nekih 37%, po nekim ispitivanjima. Prolećno mirovanje je možda bilo blagotvorno za ustanak, ukoliko ga uspešno iskoristi. Zimnice se nakupilo, vreme je za raspodelu.
Peščanik.net, 25.06.2013.
The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Author: Svetlana Slapšak
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
