Lenje letnje sedmice prolaze nam u predsednikovim najavama da je došlo vreme odgovornosti i da će država na jesen spremiti pakete pomoći za „one divne ljude koji svojim radom pomažu napredak Srbije, a pripadaju nižem i srednjem sloju, koji su nešto siromašniji“. Dok ima onih koji primećuju da je predsednik konačno prozborio koju i o siromaštvu, nije zgoreg podsetiti se kakav to odnos prema siromaštvu ima SNS.
Kako i dolikuje, predsednik svojim instagram objavama i pratećim gostovanjima na probranim televizijama danima pokazuje da brine o onima koji lošije žive i već od septembra najavljuje državne mere protiv visokih trgovinskih marži, bankarskih kredita, izvršitelja koji iseljavaju ljude i decu iz stanova i visokih cena ogrevnog drveta.
Ako je suditi po temama, izgleda da se već može zaključiti da su za loš život divnih ljudi koji svojim radom pomažu napredak Srbije krivi svi drugi – izvršitelji, banke, veliki trgovinski lanci i ambasade zemalja iz kojih dolaze veliki trgovinski lanci.
Nikako ne partija koja je na vlasti od maja 2012. godine.
Još od 2014. i čuvene naslovne strane Informera koja nas je obavestila da predsednik „ima muda“ posle smanjenja plata i penzija (što mu, prema toj naslovnoj stranici tobož, Srbi neće oprostiti) pokazalo se da SNS ima dara za to da istovremeno potpuno obespravi čoveka i uspešno rastoči socijalne uloge države. Dok to radi, SNS u svom starom maniru deli građane na one koji hoće i one koji neće da rade, na vredne protiv zgubidana.
Iste godine kada su Vulinovom uredbom uvedene mere štednje izuzetno štetne po socijalna prava, odigrala se krupna promena koncepta socijalne zaštite, pa ona od društvene podrške i brige za pojedinca i porodicu kojima je potrebna pomoć postaje radno uslovljena socijalna pomoć,1 uz prateće ocene Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i drugih iz vlasti da socijalna pomoć nije zanimanje, te da je neće biti za one koji neće da rade.
U prevodu – svi oni koji su odbijali ili nisu mogli da obavljaju neplaćeni rad (jer su morali da čuvaju decu, brinu o starim i bolesnim članovima porodice ili se bave drugim poslovima) koji su im tom uredbom nametali centri za socijalni rad, rizikovali su da izgube socijalnu pomoć. Iako smo se naslušali tvrdnji da se time radno aktiviraju oni koji godinama zavise od te pomoći, u stvarnosti se to svelo na primoravanje ljudi da besplatno čiste lišće, kopaju kanale, a u nekim slučajevima i grobna mesta, rečju – da bez naknade obavljaju nekvalifikovane poslove koje niko ne želi.2
Sledeća velika prilika za naprednjačko pokazivanje brige o siromašnima bila je pandemija koronavirusa. Pored svakodnevnog obasipanja dramatičnim najavama, kriznim štabovima i mesijanskom brigom za zdravlje građana, kao crtica nam ostaje upamćeno i da se u to vreme donosilo više mera radi regulacije izvođenja pasa da obave nuždu nego mera za najugroženije građane i građanke.
Mere kojima se propisivalo kako izvoditi pse tokom zabrane kretanja donosile su se i menjale pod pritiskom javnosti, a za to vreme nisu doneti nijedna mera ni odgovor na apel da se prioritizuju najugroženiji, koji zavise od „dnevnice“, socijalne pomoći ili pak hrane iz kontejnera. Svedočili smo čak i kaznama osobama u situaciji beskućništva zbog toga što su se zatekle na ulici tokom policijskog časa, praktično nemogućem pristupu uslugama jedinog beogradskog Prihvatilišta za odrasla i stara lica, pa čak i obustavama isplate socijalne pomoći u prvim danima vanrednog stanja. Kasnije se prešlo na brza rešenja: na produžavanje trajanja socijalne pomoći onima kojima ona ističe tokom vanrednog stanja i podelu paketa humanitarne pomoći – hrane i higijenskih sredstava. Tek u trećem državnom paketu pomoći iz marta 2021. doneta je prva ciljana mera za one građane koji su bili u gorem položaju u odnosu na ostatak populacije. Tada su nezaposleni dobili dva puta po 30 evra od države.
Paralelno sa ovim procesima, visoki dužnosnici SNS-a podstiču stvaranje narativa kojim se korisnici socijalne pomoći prikazuju kao lezilebovići koji dobro žive na račun države. To je stari trik koji se često koristi, ne samo kod nas. Ukucajte u pretraživaču „welfare queen“ pa ćete videti; ovaj tekst ipak ne daje dovoljno mesta za analizu te vrste.
Dok je pandemija jenjavala, obračun SNS-a sa siromašnima nije.
Tako je 2021. donet Zakon o socijalnoj karti, koji je trebalo da uspostavi pravedniju raspodelu socijalne pomoći. Njime je digitalizovana i automatizovana kontrola ispunjenosti kriterijuma za socijalnu pomoć, čime su socijalni radnici, koji su dotad bili u direktnom kontaktu s najugroženijima, svedeni na kliktače notifikacija. Najvažnije – od donošenja tog zakona, iz sistema socijalne zaštite isključeno je nešto više od 58.000 ljudi, a nijedan od onih koji su uspeli da zadrže pomoć nije ostvario više prava nego što je imao pre donošenja tog zakona.
Siromašnih u Srbiji ima previše. Zvanično je svaki peti građanin u riziku od siromaštva. Srbija nema ni strategiju socijalne zaštite ni strategiju borbe protiv siromaštva, Vladino telo za smanjenje siromaštva je rasformirano, a posledice mera štednje i dugogodišnjeg zanemarivanja sistema socijalne zaštite dovele su do toga da i same državne institucije kao što je DRI navode da „postojeći resursi u ovoj oblasti nisu adekvatni kako bi pružili efikasnu socijalnu zaštitu“, te da u periodu 2020-2022. „u proseku osam CSR nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 centara bez psihologa, a 57 bez ijednog pedagoga“.
Novčana socijalna pomoć sramno je niska. Ona danas iznosi 12.181 dinar za pojedinca. Istina je i da se ona prima najčešće samo devet meseci u toku godine (još jedna mera „radne aktivacije“), kao i da za uspeh pred centrom za socijalni rad često morate da tužite srodnike koji bi po Porodičnom zakonu imali obavezu da vas izdržavaju. Tek kada se iskobeljate iz raznih procedura, dobijate od države 12.181 dinar za ceo mesec.
Studentski pokret je probudio nadu da je od ove zemlje moguće napraviti bolje mesto za život. Od kiflica, prenoćišta, donacija, prevoza, svake sitne stvari koju ljudi rade jedni za druge, probuđena je solidarnost i briga za drugog.
Otud i neprestani pokušaji predsednika i partije mu da studentski pokret predstave kao nekakvo elitističko okupljalište. Dok se SNS u okupiranom Pionirskom parku poigrava fazonom sa ulicom studenata bez roleksa, njihovi velikani u svom koordiniranom i iskrenom odgovoru na zimski pokušaj generalnog štrajka na svojim profilima na društvenim mrežama ističu da će tog dana da idu u generalnu nabavku, toče gorivo do kraja, idu na ručak, voze se namerno dužim putem, kupuju nove patike, uveče izlaze i piju najskuplji viski, odnosno žive normalno; jasno je ko tu živi normalno, a ko je elita.
Onaj koji, kada „živi normalno“, za vikend potroši pola prosečne plate, sutra će u kampanji doći u selo, u romsko naselje, u javno preduzeće ili centar za socijalni rad i usloviti, potkupiti, podmititi ili uraditi bilo šta slično samo da dobije izbore i nastavi po starom. Jednostavno – učiniće sve da milostinjom i podelama sačuva vlast.
Zbog toga nikakva nova „najbolja cena“, nikakva ograničenja trgovinskih marži, vaučeri za ogrevno drvo, nikakve inicijative za promenu Ustava zbog navodne zaštite prava na dom nisu dovoljni i ne pokazuju iskrenu brigu za najsiromašnije. To su mere kojima se opet igra na kartu milostinje sada kada je jasno da postoji najsnažnija alternativa takvom modelu vladavine.
Siromašnima u Srbiji neophodna je pomoć. Međutim, ovo što se najavljuje nije pomoć, to je milostinja koja služi da se malo pregura do Nove godine, pa ćemo posle videti kako ćemo.
Umesto eksploatacije siromaštva, nama je potrebna nova institucionalizacija solidarnosti – izgradnjom zajedničkog odgovora na siromaštvo i onih koji rade i onih koji ne rade, koju će doneti nov sistem socijalne zaštite i radikalno drugačija politika privlačenja stranih investicija.
Do tada, čekamo jasniju artikulaciju ostalih političkih aktera, pre svega studenata i opozicije, o alternativama politici SNS-a, koja se proteklih desetak godina, u svojoj suštini, bori protiv siromašnih.
Peščanik.net, 21.08.2025.
________________
- Distinkcija je na engleskom još jasnija – social workfare umesto social welfare. Inače, ova promena sistema socijalne zaštite primetnu ulogu u političkim procesima imala je i u nekim drugim zemljama. Možda najzanimljivija se dogodila u SAD 1996. godine, kada je za vreme administracije Bila Klintona reformisana privremena pomoć za porodice u potrebi (Temporary Assistance for Needy Families, TANF) uvođenjem obaveznog obavljanja poslova radi zadržavanja socijalne pomoći. Kasnije je debata o dometima TANF programa delom obeležila i predsedničku kampanju 2012. godine, kada je Mit Romni optuživao Obaminu administraciju da je olabavila uslove koji prate ovaj program.
- Odlukom u predmetu broj IUz-332/2015, Ustavni sud je u oktobru 2022. godine utvrdio da su odredbe iz člana 80, stav 3 i 4 Zakona o socijalnoj zaštiti nesaglasne sa Ustavom. Ovom odlukom, Ustavni sud je posredno ukinuo Vulinovu uredbu jer je oglasio neustavnim pravni osnov za njeno donošenje.
