Ciklus Shrek se završio u dvadesetoj godini od nastanka knjige Williama Steiga (1990): o originalnome Shreku i njegovim uspelim filmskim verzijama sam već pisala u ovoj rubrici. No zadnji Shrek, koji je možda nastao pod uslovima koje je ostavio pokojni Steig (umro 2003 u 95. godini), postavlja ključno pitanje odnosa među polovima, mnogo dramatičnije nego prethodna tri filma.
Steig u svojoj knjizi nema princeze, već se Shrek naprosto zaljubljuje u ženu svoga roda divova. Hollywoodu je međutim bila potrebna princeza, možda ne tipska, već sa nekim odlikama koje otkrivaju njenu pravu (i željenu) prirodu – počev od zelene haljine. U završnome delu, koji je dosada najveći hommage crtaču i piscu Steigu, zaplet otkriva rafiniranu igru koja začetke ima u evropskim školama psihoanalize i antropologije, dakle u kulturnoj domovini Williama Steiga. Posebno se prepoznaje jedno ime, psihoanalitičara kod koga je Steig odlazio na seanse, Wilhelma Reicha. Reich je sigurno jedna od najzanimljivijih figura psihoanalize dvadesetoga veka, teoretičar koji je napravio sjajnu analizu masovne psihoze nacizma, povezivao marksizam i seksualnost, i izgradio komoru u kojoj je orgazmima lečio razne bolesti, između ostalih i rak. Bečlija kao i Steig, Reich je započeo analitičku karijeru u Berlinu. Bio je član i bio je izbačen iz komunističke partije; u Norveškoj, kamo je pobegao kada su ga napali u nacističkim novinama 1933, je izazvao seriju naučnih skandala sa svojom teorijom o bakteriji koja izaziva rak; izazivajući norvešku neutralnost i poštovanje naučne slobode, otišao je u Ameriku. Tu su sledile prave nevolje: bio je hapšen i proganjan, jer je kombinacija seks-marksizam za američke vlasti bila nepodnošljiva. Osuđen je 1956, njegova dela su spaljena, a on je umro u 60. godini, u zatvoru, 1957.
Jugoslovenski režiser međunarodnog ugleda, Dušan Makavejev, je 1971. snimio film Misterije Orga(ni)zma, koji je u najvećem delu istraživanje o životu Wilhelma Reicha, sa originalnim filmskim snimcima, dokumentacijom i intervjuisanjem onih koji su ga poznavali. Makavejev je hteo da istražuje različite varijante tumačenja komunizma, što tadašnje jugoslovenske vlasti nisu smatrale dozvoljenim umetničkim pristupom, tako da je njegov film prošao čitavu lokalnu odiseju, sve do međunarodnih priznanja. Reichova učenja ostala su praktično nepoznata sve dok ih nije ponovo otkrila nova kultura studentskih pobuna i novoga čitanja marksizma. Steig je dakle, u ranim pedesetim godinama, imao avangardnog učitelja novoga shvatanja seksualnosti.
Vratimo se sa tim saznanjima Shreku 4. Zaplet je jednostavan: Shrek otkriva monotoniju porodičnoga života i oseća gubljenje svoje individualnosti diva. Zato u trenutku slabosti sklapa ugovor sa zlobnim patuljkom Rumpestiltskinom (nemački Rumpelstilzchen) o prodaji jednoga dana svoga života, u zamenu za pravu promenu svoga života, bez obraćanja pažnje na „mala štampana slova”. Jedan dan je dan njegovoga rođenja, i Shrek se nađe u paralelnome svetu, u kojem ga nije bilo, sa izvesnošću da za 24 sata nestaje, dok taj svet tone u diktaturu zlog patuljka. Jedini izlaz je da nađe Fionu, da obnovi njenu promenu (putem poljupca prave ljubavi), i da ponovo ustanovi svet kakav je bio, kada ga je lakomisleno napustio. To ne ide jednostavno, jer je Fiona postala vođa divovskoga gerilskoga pokreta, i nema posebnoga zanimanja za nekakvoga maloga diva sa pričom o ljubavi: tek kad on počne da ređa imena dece, ona se seti – ne sinova – nego imena koje je htela dati svojoj zamišljenoj kćerki. U toj se tački stvar obrne, zli patuljak propadne, a Shrek se vrati u svoju porodičnu realnost.
Stvari započinju teći u novoj interpretaciji već time što Rumpelstilzchen, za razliku od bajke u zbirki braće Grimm, vara muškarca a ne ženu. U originalnoj bajci, zli patuljak navede mlinarovu kćerku da mu obeća svoje prvorođeno dete, ako joj pomogne da istka tkaninu sa zlatnim nitima, kao što je njen otac lakomisleno obećao kralju. Kada je u podvigu uspela, udala se za kralja i dobila sina, patuljak se vraća po svoje: ostaje još samo završna mogućnost prevare patuljka, a to je ako se zna njegovo ime, i to kraljica uspe da otkrije. Patuljak u besu otkine svoju nogu i nestane u zemlji… Rumpelstilzchen je verovatno ostatak nekog vegetativnoga kulta sa uobičajenom povezanošću sa smrću (nestajanje u zemlji). Nadmudrivanje je sasvim logičan deo ženskoga folklora u patrijarhatu (skrivanje identiteta, tajne rođenja itd.).
Shrek kao junak upleten u ova nadmudrivanja je dakle junak sporne polnosti: nije kriza srednjih godina i porodičnoga života, nego kriza polnog identiteta ono što prouzrokuje zaplet. Kriza polnosti je posebno jasna u senci lika kao što je sada Fiona: kako nije pretrpela napade uobičajene heteroseksualne uređenosti, ona je postala žena za sebe, gospodarica, politički vođa, a svoju ženstvenost ispoljava kao ljubav prema slabijima. Ovoga puta, taj slabiji je mačak, koji se zbog njene pažnje pretvorio u debelu kućnu mačku – i izgubio svoju ekscesivnu seksualnost od pre – setimo se mnogih mačaka kojima laže o svojoj vernosti u prethodnoj epizodi. Shrek nema nijedne mogućnosti da zavede Fionu, čak ni da joj se dopadne: među ostalim divovima je mali i manje vešt, ničim se ne izdvaja, nije zabavan, već samo dosadan i nedisciplinovan, i uništava precizne gerilske planove. Ne pomažu mu ni mačak ni magarac, koji naslućuju da bi sa njim dobili jaču individualnost nego što je ona koju imaju. Fiona nema nikakvoga sećanja, već samo jasne političke planove. Među njima, onaj da će dobiti kćerku je sigurno jedan od najmoćnijih, jer garantuje pravi uspeh njene borbe. U ovoj realnosti, Fiona je uspešna žena, koja živi u nemogućim uslovima. Ne treba zaboraviti da je većina njenih mogućnih saveznica, veštica, usled straha i konformizma pristala da služi diktatoru – patuljku. Mogućnost ispunjavanja važnoga cilja stavlja Shreka konačno u sferu njenoga zanimanja: on je objekt koji će omogućiti ostvarenje. Da li to znači da su svi ostali divovi sterilni? To je stari motiv bajki u mnogim kulturama: divovi se mogu razmnožavati samo komplikovanim ritualnim postupcima zaobilaženja ljudskoga procesa, jer su uglavnom bliži vegetativnim kultovima. Uostalom, i pejzaž paralelnoga sveta je suv i pustinjski, a drvo koje Shrek prepoznaje kao svoj dom je sasušeno i pusto.
Povezivanje kultova i psihoanalize Reichovoga tipa tako služi na čast scenaristima – ako su toga bili svesni. Kako god da se scenario pisao, značenje pohvale Steigu i njegovim reichovskim shvatanjima polnosti ostaje. Reich je smatrao da je potpuna seksualna terapija mogućna samo ako su žene ekonomski samostalne, politički jednake i društveno priznate. Fiona je, bar u paralelnome svetu, ostvarila reichovske ideale. Povratak u „normalan” svet je skoro tragičan i za Shreka i za nju: završna epizoda, po evropskom kulturnome modelu, može biti samo tragična. Shrek se tako vraća svojim evropskim kulturnim izvorima: u njima mačak ni sa američkim dijetama neće ponovo postati zavodnik, a da ne postane pod starost smešan. Ali njegov dirljivi pogled ostaje sa svakim oblikom tela, i njime zaslužuje Fioninu ljubav.
Priče o stvarima
Peščanik.net, 17.06.2010.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)
- Otoman u UN - 25/04/2024
- Nežne fašističke dušice - 12/04/2024
- Dubravkin rođendan - 27/03/2024
