Jessica Art, Owl City http://bit.ly/1rDeqWy

Vlada Srbije poslala je ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije da smene gradonačelnika Užica. Gradonačelnik Užica, pak, već je podneo ostavku, i to pre šest meseci. Pre šest meseci, kao i danas, njegova ostavka zatražena je zbog neispravne vode u užičkom vodovodu. Zašto njegova ostavka nije usvojena pre šest meseci i zašto je potrebno da se angažuju ministar odbrane i načelnik generalštaba da bi se smenila osoba koja je već ponudila ostavku – to ostaje izvan moći racionalnog poimanja. Sve zajedno postaje još besmislenije ako se ima u vidu da je gradonačelnik inače član SNS-a, da je SNS u koaliciji koja ima većinu u užičkoj skupštini, te je dovoljno bilo samo da ta većina prihvati davno već ponuđenu ostavku.

Pokazuje se, međutim, da SNS, pored ostalih stvari, nikako ne ume ni sa vodom, bilo da je reč o poplavama ili o pijaćoj vodi. I kad god voda zapreti, SNS poziva vojsku da spasi stvar. Pri tom se stranka na vlasti u takvim situacijama zaista ponaša kao poslovični slon u porcelanskoj radnji. Naravno, dragoceni porcelan koji nemilice krši ovaj partijski slon samo je metafora za zakone i Ustav Srbije. Jer nema ni zakonskog ni ustavnog osnova da vlada zatraži ostavku čelnika lokalne samouprave. Time što je poslala ministra odbrane da smenjuje lokalnu vlast u Užicu, sa kojim je pošao i načelnik generalštaba (da mu drži strah valjda), vlada je očigledno prekršila i Ustav i dva zakona: Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o ministarstvima.

U Ustavu (član 12) jasno stoji da je državna vlast ograničena pravom građana na lokalnu samoupravu i ona to pravo građana može nadzirati isključivo u pogledu poštovanja ustava i zakona. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, vlada sme samo da raspusti lokalnu skupštinu, i to pod jasno definisanim uslovima, od kojih nijedan nije ispunjen u Užicu, ali nema pravo da smenjuje i postavlja lokalnu vlast, izuzev u situaciji kada raspusti skupštinu. Konačno, prema Zakonu o ministarstvima, u rešavanje problema u Užicu imali su nekog osnova da se uključe jedino ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Iako ni one ne bi smele da zahtevaju smenu lokalne vlasti.

Ministar odbrane imao je osnova da ode u Užice isto koliko i, na primer, ministar inostranih poslova. Ali, on se tamo ipak pojavio, zajedno sa načelnikom generalštaba, i postavio zahteve koje nije imao pravo da postavlja. Zašto je i ovaj put, kao i u slučaju poplava, državnim vlastima tako teško da poštuju zakone i ponašaju se razumno? Mera iracionalnosti mogla bi se tu razumeti samo kao posledica nekog neobjašnjivog straha – poput straha od vode, recimo. Taj strah od vode, dakle hidrofobija, ispoljava se pak kod bolesti besnila (zbog čega se hidrofobija i besnilo često koriste kao sinonimi). Nije nemoguće da nam svojim neobjašnjivim postupcima i prekomernom razdraženošću ova vlast šalje poruku da je „obolela“ i traži od nas da nešto hitno preduzmemo.

Naravno, i hidrofobija je ovde tek metafora za razobručenu političku volju što se izdigla iznad pravnog poretka koji razara. „Zaraza“ se širi iz centra čitavom Srbijom. U toj političkoj predstavi sa teškim realnim posledicama, načelnik generalštaba upotrebljen je kao dekor: on dakle treba da stvori privid vanrednog stanja. Istina je, međutim, da ta generalska uniforma koja bi trebalo da „normalizuje“ nasilno nezakonito ponašanje ne može sakriti jednu pogubno nesposobnu vlast. Naočigled građana scena na kojoj će se i ubuduće odvijati sve ozbiljnije krize ubrzano se prazni i na njoj ostaju samo premijer sa vladom kao svojom produženom rukom, vojska i „narod“ koji treba zaštititi – dobro poznato trojstvo na koje se opet postepeno navikavamo iako iz nedavnog iskustva znamo da vodi pravo u katastrofu.

Peščanik.net, 24.07.2014.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)