Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Da li bogoslužbena okupljanja u hramovima, pričešćivanje ili celivanje ikona i krstova mogu pogodovati širenju virusa ili ne, neka su od pitanja kojima se u vreme epidemije korona virusa bave hrišćani različitih veroispovesti. Hrišćanske crkve u Evropi nisu na isti način reagovale na epidemiju. Neke su potpuno obustavile bogosluženja, dok su druge svojim vernicima predložile različite mere predostrožnosti prilikom dolaska u hramove. Eparhije Srpske pravoslavne crkve van Srbije izdale su još prošle nedelje javna saopštenja povodom epidemije.

Eparhija temišvarska (Rumunija) je zamolila vernike koji imaju simptome gripa da ostanu kod svojih kuća. Isti je savet svojim eparhijanima ali i sveštenicima uputila i eparhija zahumsko-hercegovačka (BiH), uz napomenu vernicima koji posećuju hramove – a ne spadaju u rizične grupe – da u crkvama ne celivaju ikone niti da ljube sveštenika u ruku prilikom uzimanja blagoslova, kao i da međusobni fizički kontakt svedu na minimum. Ipak, da se vernici koji neće doći u hram ne bi osetili odbačenima, ponuđen je i dolazak sveštenika u domove radi primanja svetih tajni. Hramovi se, između ostalog, moraju redovno dezinfikovati i provetravati, stoji u saopštenju ove eparhije.

Za pravoslavne laike i teologe posebno je izazovno pitanje u vezi sa načinom pričešćivanja, budući da je u pravoslavnoj crkvi praksa da se svi vernici – izuzev sveštenika – pričešćuju istom kašičicom. Dilema je ova: može li se tako preneti i virus ili je telo Hristovo (hleb i vino) „oganj“ koji uništava duhovne ali i telesne slabosti pričasnika. Većini vernika će zasigurno biti dovoljne praktične preporuke da ne dolaze u hramove ako osećaju simptome bolesti ili spadaju u rizične grupe, bez daljih razmišljanja o tome na osnovu čega se tačno mogu razboleti ili preneti svoje viruse drugima: preko crkvenih predmeta (ikona, putira, kašičice), međusobnog kontakta ili samog pričešća (hleba i vina).

Iz patrijaršije u Beogradu pravoslavnim vernicima u Srbiji nisu upućivana saopštenja u vezi sa epidemijom pre sastanka Vučića i patrijarha Irineja. O epidemiji se javno progovorilo tek nakon sastanka i uvođenja vanrednog stanja u državi.

Patrijarh je u nedelju, nakon susreta sa predsednikom, ispovedio svoju iskrenu veru u postupke države, odnosno svoju ličnu veru u to da Vučić zna šta radi. „Velika nam je uteha“, rekao je ohrabreno, „što naša država spremna dočekuje tu pojavu i što će učiniti sve da se odupre negativnom delovanju tog strašnog virusa“. Država oličena u Vučiću se prvo zezala na račun „strašnog virusa“, ali na tu sprdnju patrijarh nije obratio pažnju. „Naša Crkva će dati svoj doprinos i pozvaće narod da posluša ono što mu se predlaže“, rekao je patrijarh i dodao da će i Crkva „sprovesti disciplinu u ponašanju vernika“.

Međutim, u zvaničnom saopštenju Sinoda od ponedeljka vernici se pozivaju da poštuju „uputstva medicinskih službi i državnih organa“ i „propisane preventivne mere“ kako ne bi izložili opasnosti ni sebe ni druge. I to je ispravno. Ali nema ni reči o disciplini u hramovima, po uzoru na saopštenja iz drugih eparhija.

Za sada smo ostali bez odgovora na vrlo važno pitanje, koje se samo od sebe nameće nakon uvođenja vanrednog stanja. Naime, na konferenciji za novinare odmah posle susreta sa patrijarhom Vučić je izjavio da se nalazimo u ratu protiv nevidljivog protivnika i da su ugroženi naročito naši stariji sugrađani. Za vreme vanrednog stanja, precizirao je, nema škola, vrtića, fakulteta, sportskih manifestacija, teretana… Ali šta je sa okupljanjima u hramovima? Da li se donete mere vanrednog stanja odnose i na zabranu bogosluženja?

Ostajemo bez odgovora i na sledeće pitanje: da li patrijarh i pojedini članovi Sinoda spadaju u stariju, ugroženu kategoriju stanovništva i da li će se i njima ograničiti kretanje? Te se i njima naplaćivati od premijerke Brnabić predložene novčane kazne ako ih policija ili vojska primeti na javnim mestima, baš kao i ostalim građanima njihovih godina.

Peščanik.net, 17.03.2020.

KORONA VIRUS