Triatlon u Kopehagenu, foto: Paul Phillips/Competitive Image
Prema novim podacima MMF-a objavljenim u aprilskom izdanju izveštaja Svetski ekonomski izgledi, proizvodnja u Kini 2014. godine, kada se prevede u realnu vrednost (to jest, posle korekcije cenovnih razlika), premašila je proizvodnju u Americi. Ako su nacionalni bilansi tačni, razlika nije velika. Kina je proizvela roba i usluga u vrednosti od 17,6 triliona američkih dolara, što je samo 198 milijardi dolara više od 17,4 triliona dolara, koliko je proizvedeno u Americi.
Ipak, ako je rast prikazan u nacionalnim bilansima Kine za 2014. godinu nekim slučajem veštački uvećan iz političkih razloga, Sjedinjene Države bi i dalje mogle biti najveća svetska ekonomija. Takođe, ako sadašnji potres na kineskim berzama ukazuje na dolazeći kolaps, verovatno je još prerano da govorimo o smeni na vrhu globalne ekonomske piramide.
MMF u svojim projekcijama pretpostavlja se da će se Kina zadovoljiti rastom od 6 odsto, dok će Sjedinjene Države nastaviti da usporavaju do nivoa od 2 odsto. Ako je to tačno, Kina će konačno preteći velikog rivala najkasnije 2020. godine. Ipak, kao što neka od aktuelnih zbivanja pokazuju, od svega toga deli nas jedno veliko ali.
Novi podaci MMF-a rezultat su značajnih promena u metodologiji obračuna globalnog BDP-a, koja se sada zasniva na procenama relativnih cena širom sveta koje obezbeđuje Program za međunarodna poređenja (ICP) u okviru Svetske banke. Cilj programa je da što preciznije izmeri kupovnu moć u različitim zemljama. Na primer, časopis The Economist kao indikator proseka cena koristi Big Mek indeks: koliko Big Mek košta u različitim zemljama. Stručnjaci Svetske banke rade to isto, ali na neuopredivo širem uzorku roba i usluga i na većem broju lokacija.
Veliki i još veći: 21 najveća ekonomija po MMF-u
Izvor: http://imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/index.aspx
Tek kada utvrdimo koliko uporedivi proizvodi i usluge koštaju u različitim zemljama možemo izračunati kolika je stvarna vrednost njihovog godišnjeg proizvoda. Cene znatno variraju od jedne do druge zemlje, a najveći deo potrošnje ionako odlazi na lokalno proizvedene robe i usluge.
U Australiji odlazak u bioskop košta 15 dolara, a u Indiji samo jedan i po dolar. Ostvarena korist je ista, pa se sa stanovišta pariteta kupovne moći, ili PPP, dva odlaska u bioskop tretiraju kao da im je vrednost ista. Nekadašnji rukovodilac Statističkog zavoda Australije Pol Makarti, koji je godinama radio na ICP projektu, sažeo je to sledećim rečima: “Partitet kupovne moći je daleko od savršenog indikatora, ali neuporedivo je bolji od metodologija sa ugrađenom greškom, kao što je poređenje na osnovu valutnih kurseva.”
Završni izveštaj njihovog tima, Paritet kupovne moći i stvarna veličina svetskih ekonomija, objavljen prošlog oktobra, doneo je dramatične promene u rangiranju ekonomija. Na primer:
– Nova procena nivoa cena u Kini – koja je ovog puta pored velikih gradova obuhvatila i seoska područja – implicira da je stvarni kineski BDP 20 odsto veći nego što se ranije mislilo.
– Stvarni BDP Indije porastao je još više, iz istog razloga: cene u provincijskim mestima, koje ranije nisu ulazile u obračun, znatno su niže nego u velikim gradovima. Indijski BDP je za trećinu veći nego što smo mislili, zbog čega bi Indija već mogla biti treća najveća ekonomija u svetu – a očekuje je brz rast u narednih pet godina.
– Najveći skok je zabeležila Indonezija. Procena stvarnog BDP-a Indonezije gotovo se udvostručila nakon što je MMF ustanovio da su cene u ostatku zemlje daleko niže od onih u Džakarti. Prema novim procenama, Indonezija već jeste osma najveća ekonomija na svetu, a očekuje se da će rastom od 6 odsto zauzeti četvrto mesto do 2030.
– Godina koju je Svetska banka uzela kao osnovu bila je 2011, kada je cena nafte dostigla vrhunac posle globalne finansijske krize, pa su zemlje izvoznice nafte kao što su Saudijska Arabija, Iran i Nigerija visoko pozicionirane. Mereno prema BDP-u po glavi stanovnika, pet od osam najbogatijih zemalja bile su zemlje izvoznice nafte; BDP po glavi stanovnika u Kataru iznosi 146.521 američkih dolara, tri puta više nego u SAD (49.782 USD).
Ali to pomeranje će verovatno biti samo privremeno. Cena nafte pala je približno za polovinu u odnosu na 2011, pa je stvarna kupovna moć BDP-a zemalja izvoznica nafte znatno manja nego što je bila. Ipak, ako su merenja stvarnih cena koja je Svetska banka obavila u Kini, Indiji i Indoneziji tačna, ekonomska mapa sveta je zauvek promenjena.
Na primer, političari, državnici i ekonomisti koji koriste jednostavna poređenja na osnovu valutnih kurseva i dalje tvrde da je australijska ekonomija veća od indonezijske. ICP pokazuje da to nije tačno: australijska ekonomija je samo skuplja. Zbog precenjenog dolara Australija je pretrpela težak udarac 2011. godine, kada je prosek cena u Australiji bio 56 odsto viši nego u SAD; u isto vreme prosek cena u Indoneziji bio je 59 odsto niži nego u SAD.
Prema stvarnoj vrednosti, godišnji proizvod Indonezije 2011. godine bio je dva i po puta veći od australijskog. Pol Makarti, koji je radio na merenju cena u Aziji, siguran je da su procene ispravne. Naše iluzije o veličini moraće da se prilagode novootkrivenoj stvarnosti.
MMF procenjuje da su posle globalne finansijske krize zemlje u razvoju, kao grupa, prvi put dostigle nivo proizvodnje koji premašuje polovinu svetskog BDP-a. Prema prognozama, do 2020. godine mogle bi premašiti i 60 odsto. Kriza u Kini bi mogla usporiti tu istorijsku tranziciju, ali ne može je sprečiti.
Inside Story, 10.07.2015.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 23.07.2015.
