Kako to obično i biva – razvod najteže pada deci. Nisu ga prouzrokovala, ne mogu da ga spreče, a na njima se na kraju slome kola. Džabe i izreka: bolje dobar razvod nego loš brak, deca su lepo videla da je brak donosio rezultate pa taman i da je bio brak iz računa. A brakorazvodna parnica nije za dečije oči.
Roditelj 1 i roditelj 2, u našem slučaju čak desetak njih, prekršili su bračni zavet. Koju god stranu da slušate deluje vam da je ona u pravu. Pominje se preljuba sa vlašću (a nama su se zaklinjali na vernost), govori se o neslaganju naravi što smo i sami videli („šta slavite kad nije pobeda?”; „zašto si ti išao u Predsedništvo?”).
Jedni zameraju drugima što su išli odvojeno u goste (u Brisel ili Jajince), drugi prvima što sad hoće da idu u goste svuda gde ima familije, osim u Beogradu. Rasprava o podeli zajedničke imovine stečene u braku (mandati, kredibilitet, rejting) nije ni počela a već se dele deca – jedni hoće da ih vode na izlet, drugi im brane, treći bi da ostanu sa njima kod kuće, četvrti izbacuju lokalne odbore koji krše partijsku odluku o neizlasku na izbore.
U socijalizmu se dešavalo da se ljudi kobajagi razvedu samo da bi dobili stan od države. Možda je to i sada slučaj (pa nije valjda da je samo zbog nečije nove frizure). Možda se roditelji ipak pomire, znate već – zbog dece. Nije lepo da nama koji smo ionako, što reče Arsen – „siročad svijeta“, sad još i opozicija uvaljuje osećaj kolektivne krivice (kao vlast za Srebrenicu) i kolektivnog žala (kao vlast za Kosovo). Ipak smo mi deca, usvojena, ali još uvek samo deca. Nemamo dovoljno informacija ni znanja. Ne pričamo mi sa tamo nekim čikama i tetama nego oni. Ne naručujemo mi istraživanja (jedva smo i online naručivanje savladali) niti umemo da ih tumačimo.
Deca iz nemoći okupiraju Vol Strit ili potegnu „bele listiće“ ili Belog Preletačevića jer ne vide kako da konstruktivno iskažu svoje nezadovoljstvo. Nije na njima ni da vide jer još idu u školu, jer su učili neke druge stvari, jer nemaju kapacitet da razumeju, jer, pa – jer su deca i imaju pravo da to budu.
Osim kad su prinuđena da odrastu pre vremena. A biti odrastao nije samo sloboda da jedeš šta hoćeš i da se vratiš kući kad ti odlučiš. Biti odrastao pre svega znači da ti brineš o tome da li je đubre izbačeno, da ti vadiš dlake iz odvoda, da ti popravljaš po kući ako umeš ili da se bakćeš sa majstorima.
Kako da vam kažem – kanalizacija se upravo izlila po kupatilu, pa vi vidite.
Peščanik.net, 29.04.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Nasumično ubistvo sa predumišljajem - 04/11/2024
- Predstavdžijka - 28/10/2024
- Vi balonče, vlast milionče - 21/10/2024