Fotografije čitateljki, Nadežda Miketić

Fotografije čitateljki, Nadežda Miketić

Ova vlast, krajnje demokratična kakva je, uvek nam ostavlja slobodan izbor. Možemo da ćutimo. Ili možemo da kušujemo.

Polako se uobličava pravilnik novogovora. Po njemu imate prava da u javnom prostoru govorite samo ako ste prethodno obezbedili dovoljnu podršku na izborima. Svako ko se usudi da nešto kaže, a naročito da, daleko bilo, protivureči vlastima, biće odmah, bez snebivanja, upitan: a koliku podršku vi imate u narodu? pa čak i ako mu ”podrška u narodu” uopšte nije u opisu posla (kao što nije novinarima, istraživačima, akademicima…) ili mu je ”podrška u narodu” čak i zakonom zabranjena (kao što je zabranjena sudijama, Povereniku, Zaštitniku…).

”Podrška naroda” je postala isključivi kriterijum za određivanje prava na slobodu govora. Ako ste je dobili (podršku, a ne slobodu), pa makar i kao potpuni anonimus na izbornoj listi, možete da pričate šta hoćete i koliko hoćete. Ako ste je dobili, ali na nekoj opozicionoj listi, pa vam je famozna podrška omalena, onda možete da pričate malo, pa i to samo dok ne iznervirate predsedavajuće. A ako je niste dobili (jer se niste ni kandidovali), onda izvolite izađite na sledeće izbore, pa kad obezbedite podršku onda se javite za reč.

Sa druge strane, ako i pristanete na pravila novogovora i poželite da se kandidujete na nekim izborima, bićete, takođe bez snebivanja, optuženi da želite vlast. A želeti vlast je, po takođe novoj sistematizaciji motiva, postalo nelegitimno, bezmalo i nelegalno (osim, naravno, ako ste već vlast u kom slučaju se vaša želja za vlašću volšebno pretvara u legitimnu, čak poželjnu kategoriju). A kada se jednom utvrdi da pričate to što pričate jer želite vlast, a utvrdi se tako što to tvrdi vlast koja se na svim izborima kandidovala da bi postala vlast dok je to još bio legitiman motiv za kandidovanje – vi gubite pravo na govor u javnom prostoru jer, kao što već pretpostavljate, želite da postanete vlast, što je jednostavno nedopustivo.

Drugim rečima, nemate prava da javno govorite ukoliko niste usmeni ili dopisni deo vlasti, ali zato, ako poželite da postanete vlast – tek onda nemate prava da javno govorite. A naročito nemate prava da pitate, posebno ono što je u javnom interesu.

Dobro, jasno je da vlast ne haje što uskraćivanjem slobode govora jednima – drugima (pre svih onom istom narodu na koji se stalno poziva) uskraćuje i, takođe ustavno, pravo na informisanje. Pa kad njena omiljena televizija može da reklame za parafarmaceutske proizvode (protiv ”zatvora”, kašlja, ešerihije koli…) emituje bez one, po zakonu obavezne, pa makar i uvek smandrljane završnice (”preupotrebedetaljnoproučitiuputstvo…”), može i vlast nas da ostavi bez prava da se ”o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama” konsultujemo sa nekim ko nije proizvođač vlasti. Pa nije vlast Afrička šljiva (iako ne pada) pa da je upozorenje obavezno pre konzumacije.

No, ako i ne misli o narodu bez čije podrške, po pravilniku novogovora, nema ni slobode ”da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje” (član 46 Ustava), vlast je bar morala da misli na narodne mudrosti. Od kojih jedna kaže da će onaj kome uskratite pravo da priča progovoriti na lakat ili na onaj drugi, manje dostojanstveni, deo tela. Ili, u novijem slučaju – na tviter. Čime će dodatno iznervirati vlast. Koja onda mora da nam prepričava šta je ko rekao na društvenim mrežama. Pa ispadne, kao u Gospođi ministarki, da je sin engleskog konzula rekao ”olrajt” što na engleskom znači da vam psuje oca, na šta mu Raka učtivo kaže: ”Kuš, svinjo jedna”, a kad on opet ”olrajt” Raka ga hakne po nosu i opsuje i on njemu oca na šta mu Živka kaže da to nije naš otac pa da ga psuje ko stigne. Ili tako nekako.

Peščanik.net, 24.10.2016.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)