Ekonomski kriterijumi
U ispitivanju ekonomskih dešavanja u Srbiji, Komisija se vodila zaključcima Evropskog Saveta u Kopenhagenu iz juna 1993. godine, koji je definisao da je za članstvo u Uniji potrebno postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i sposobnost suočavanja sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama u Uniji.
Osnove ekonomske politike
U decembru 2007. godine Vlada je Evropskoj komisiji dostavila Ekonomski i fiskalni program (EFP), koji pokriva period od 2007 – 2010. godine. On se nastavlja na Memorandum o budžetu iz aprila i oktobra 2007. godine i opšte gledano predstavlja ambiciozan makroekonomski i fiskalni okvir i vremenski plan sprovođenja strukturne reforme.
Memorandum o budžetu za 2009. godinu je usvojen u maju 2008. godine i zatim ažuriran 2. oktobra 2008. godine. Početkom oktobra Srbija se obratila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) za započinjanje pregovora oko novog „stend-baj” aranžmana, u pokušaju da ustanovi spoljnopolitički balans. Vlada je uvidela potrebu za većom nadležnošću i autonomijom nad planiranjem i sprovođenjem ekonomske politke. I dalje postoji konsenzus o osnovama tržište privrede.
Makroekonomska stabilnost
Rast BDP-a u 2007. godini se ubrzano povećao na 7,5%, u poređenju sa 5,7% iz 2006. godine. Nakon snažnog uspona u prvoj polovini 2007. godini, srpska privreda je donekle usporila razvoj u toku druge polovine te godine. Porast privatne potrošnje se usporio tokom godine kao posledica znatnog porasta stvarnih zarada. Teška suša uzrokovala je znatni pad poljoprivredne proizvodnje. Industrijski učinak smanjen je za 2,5% u odnosu na prethodnu godinu u drugoj polovini godine, delom zbog renoviranja fabrike „1JZ 81ee1″. U drugom kvartalu 2008. godine rast BDP-a spustio se na 6,2% u odnosu na prethodnu godinu, sa 8,2% u prvom kvartalu 2008. godine u odnosu na prethodnu godinu. U celoj prvoj polovini 2008. godine rast BDP-a dostigla je 7,3% u odnosu na prethodnu godinu. Rast industrijske proizvodnje porastao je na 6,0% u odnosu na prethodnu godinu u prvom kvartalu 2008. godine, dok je u prvom kvartalu 2007. godine bio 0,7% podstaknut nastavkom proizvodnje u „JJZ 31ee1″. Međutim, industrijska proizvodnja pala je na 2,3% u odnosu na prehodnu godinu u drugom kvartalu 2008. godine. Prosečna zarada po glavi stanovnika povećana je sa 33% od pre godinu dana na 35% prosečnog standarda kupovne moći EU-27. Opšte uzev, ekonomski rast i dalje podstiče uslužni sektor, naročito kupovina na veliko i malo, saobraćaj i telekomunikacije, zajedno sa finansijskim posredovanjem.
U 2007. godini deficit trenutnog računa je porastao na 12,4% BDP-a u poređenju sa 9,4% (ovo je pad u odnosu na 17,7% BDP-a 2007. godine i 13,8% BDP-a 2006. godine, nakon promena od strane Narodne banke Srbije) od prošle godine, a sve je to prouzrukovao rastući deficit u trgovinskom bilansu i opadanje tekućeg poslovanja. Jaka domaća potražnja pospešena značajnom relaksacijom fiskalne i platne politike, zajedno sa zabranom izvoza nekih poljoprivrednih proizvoda i pad u proizvodnji gvožđa doveli su do pogoršanja u spoljnom računu. Pri finansiranju priliv kapitala ostao je visok, ali je usporen u toku 2007. godine na 21% BDP, sa 30% iz 2006. godine. Direktne strane investicije pale su na 5,1% BDP sa 13,8% od prethodne godine kada je prodaja drugog operatera mobilne telefonije donela znatan prihod.
Nasuprot tome, finansiranje putem srednjeročnih i dugoročnih stranih pozajmica poraslo je na 10% BDP, sa 9% iz 2006. godine. U toku prve polovine 2008. godine deficit tekućeg računa proširio se na skoro 20% BDP, a direktne strane investicije pale su na ispod 9% BDP. Na kraju 2007. godine akcijski kapital deviznih rezveri Narodne banke Srbije (NBS) iznosio je 9,6 milijardi evra ili 8,3 meseci vrednosti uvoza dobara i usluga. Kao rezultat sve većeg finansiranja dugova spoljnog deficita, strana dugovanja porasla su na oko 18,9 milijardi evra na kraju 2007. godine, što odgovara 65% BDP, u odnosu na 63% u prethodnoj godini. Strana dugovanja privatnog i javnog sektora iznosila su 43%, odnosno 22% BDP. Servisiranje duga je povećano na 8,5% BDP-a, a projektuje se i znatan porast u narednim godinama. Ukupno uzev, spoljni disbalans je proširen, kvalitet finansiranja je pogoršan, strano zaduženje je poraslo, kao i stepen ugroženosti ekonomije na makro-nivou.
Do oktobra 2008. godine međunarodna finansijska kriza imala je ograničen direktan uticaj na privredu Srbije i njen finansijski sektor. Ipak, proširenje deficita tekućeg računa i sve veći nivo spoljnog duga stvaraju znatne potrebe za spoljnim finansiranjem uz značajan priliv kapitala. U tom smislu spoljni disbalansi ugrožavaju privredu Srbije u smislu mogućih prekida u tokovima kapitala. Rizici iznenadnog obustavljanja ili obrnuti tok kapitala nedavno su porasli i veće premije rizika i troškovi refinansiranja mogli bi da vrše dodatni pritisak na spoljno finansiranje. Posebna preti pad prekograničnih zajmova koji su postali važan izvor finansiranja domaćih preduzeća. Vlasti u Srbiji nedavno su povećale iznos garantovanih depozita, podigle su zahteve za rezerve banaka kod inostranih pozajmica i ukinule porez na prihod od štednje. U 2007. godini neznatno su poboljšani uslovi na tržištu rada. Procenat zaposlenih porastao je na 51,5% radno sposobne populacije u oktobru 2007. godine, dok je procenat nezaposlenih pao na 18,8%, u odnosu na 21,6% od prethodne godine. Međutim, ovom očigledom poboljšanju statistike tržišta rada doprinelo je prebacivanje oko 90,000 nezaposlenih lica sa evidencije nezaposlenih u evidenciju zdravstvenog osiguranja, usled zakonskih izmena. Nominalne plate porasle su za 22,1% u odnosu na prosek u 2007. godini, u poređenju sa 24.4% od prethodne godine. Usled pada inflacije u prvoj polovini 2007. godine, stvarni porast plata ubrzan je na oko 20% u godišnjim poređenjima, što je znatno više u odnosu na 2006. godinu. Međutim, ponovni rast inflacije od druge polovine 2007. godine, rezultirao je usporavanjem porasta stvarnih zarada. Ovaj trend nastavljen je i 2008. godine. U toku prve polovine 2008. godine, nominalni porast plata pao je na 19% u godišnjem poređenju, a usled veće stope inflacije, realne plate pale su na 7,8% na godišnjem nivou. Ukupno uzev, uprkos visokoj stopi ekonomskog rasta u toku prethodnih godina, nezaposlenost i dalje predstavlja veliki izazov.
Novi okvir monetarne politike, koji je uveden u septembru 2006. godine, ima za cilj postepen prelazak na ciljanu inflaciju sa eksplicitnim ciljevima za godišnje osnovne stope inflacije. Osnovna inflacija se delimično smanjila na 5,5 % na godišnjem nivou u decembru 2007. godine, u poređenju sa 5,9 % u prethodnoj godini. Tokom cele 2007. godine, osnovna inflacija je ostala u ciljnom opsegu od 4-8%, uprkos ponovnom pojavljivanju inflatornih pritisaka koji potiču iz rasta ukupne potražnje, rasta cene prehrambenih proizvoda usled suše i rasta cena sirove nafte i derivata na svetskim tržištima. Međutim, osnovna inflacija se povećava tokom druge polovine 2007. i naravno tokom 2008. godine, dostigavši godišnji nivo od 10,3 % u julu u odnosu na ciljni opseg od 3 – 6 % za celu 2008. godinu. Poređenja radi, glavna stopa inflacije cena na malo, koju javnost pomnije prati, je usporena do godišnjeg proseka od 6,8 % u 2007. godini, a potom je počela da raste, da bi u decembru iste godine stigla do godišnje stope od 10,1 %. Ovaj rastući trend se nastavlja i u 2008. godini, pa inflacija cena na malo dostiže 10,5 % na godišnjem nivou u avgustu. Da bi se umanjili inflatorni pritisci, ali i da bi se podržala domaća valuta, koja je bila pod pritiskom na tržištu stranih valuta početkom 2008. godine usled rastuće političke nesigurnosti, NBS je povećala referentnu kamatnu stopu za 625 baznih poena, odnosno, na 15,75 % između decembra 2007. i maja 2008. godine. Međutim, ekspanzija monetarnih agregata ostaje intenzivna tokom 2007. godine. Godišnja M3 stopa rasta, koja obuhvata novac u opticaju plus potraživanja, oročene i štedne uloge, povećala se u drugoj polovini 2007. godine, da bi dostigla 43% u decembru na godišnjem nivou. Ovaj trend je obrnut u 2008. godini, kada je rast M3 usporen na 34% na godišnjem nivou u junu 2008. godine. Tokom istog perioda, smanjilo se kreditiranje na 32% u junu 2008. delimično usled viših kamatnih stopa, što je takođe bilo pod uticajem globalne finansijske krize. Uopšteno, iako je novi okvir monetarne politike kojom se definiše ciljna inflacija uspeo da dotakne inflatorne pritiske, pravi test hoće li biti moguće postići postavljen ciljni nivo dogodiće se u 2008. godini, imajući u vidu da su inflatorni pritisci ponovo isplivali na površinu i doprinose manje stabilnom okruženju za ekonomske subjekte.
Kad je u pitanju politika stranog deviznog kursa, NBS je pooštrila administrativne mere sa ciljem osujećenja korišćenja evra u privredi i istovremenog povećanja atraktivnosti dinara. NBS je u principu ograničila svoje intervencije na međubankarskom tržištu deviznog krusa na situacije prekomernih dnevnih fluktuacija. Međutim, u drugoj polovini 2007. godine NBS je podstaknuta da interveniše podržavajući dinar koji je više puta bio pod pritiskom devalvacije. To se nastavilo početkom 2008. godine, kada je NBS prodala 393 miliona evra da bi podržala dinar u prva četiri i po meseca ove godine. Nakon formiranja proevropski orijentisane Vlade srpski dinar (RSD) znatno je ojačao. Kurs razmene ECK/KZB fluktuisao je između KZB 75 i KZB 85 2007. i 2008. godine. Ukupno uzev, promenljivost deviznoh kursa porasla je pre svega usled političkih događaja.
Fiskalna politika ostala je ekspanzitorna u toku 2007. i 2008. godine pred predsedničke i parlamentarne izbore. Nakon porasta važnih priliva of privatizacije 2006. godine, porast rashoda dostignut je bez većih novih pozajmica. Prema vladinoj finansijskoj statistici računovodstvenih standarda opšti vladin proračun porastao je na 1,9% u 2007. godini u odnosu na 1,5% BDP od prethodne godine. Ukupni rashodi ostali su visoki sa 44% BDP u 2007. godini, u odnosu na 43,9% od godinu dana ranije. Potrošnja kapitala vezana za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana povećana je sa 3,9% u 2006. godini na 4,8% BDP u 2007. godini. U toku istog perioda tekuća potrošnja pala je na 38,5% BDP sa 39,5%, što ukazuje na izvestan uspeh fiskalne politike u sprečavanju stalnih pritisaka za veću tekuću potrošnju. Međutim, troškovi rada i transfera i dalje iznose više od 60% ukupnih javnih rashoda. Usled reforme poreskog sistema prethodnih godina ukupan prihod stabilizovan je na oko 42% BDP. U 2007. godini došlo je do neznatnog pada prihoda sa 42,4% u 2006. godini na 42,1% BDP. U toku istog perioda, javni dug je pao na 29,4% BDP sa 36,2%, dok je neto zajam ostao nizak, uz marginalan porast na 0,6% sa 0,5%. Za 2008. godinu revidirani budžet koji je Vlada usvojila početkom oktobra predviđa porast deficita konsolidovanog vladinog budžeta na 2,7% BDP u odnosu na prvobitno planirani deficit od 1,7%. Ovo će podstaći rashode na 45,4% BDP, dodajući dodatni pritisak zahteva na privredu koja već pokazujuće znake preopterećenja i porasta makroekonomskih disbalansa. Ukupno uzev, fiskalna politika ostala je ekspanditorna, pre i nakon nekoliko izbornih krugova, doprinoseći oslabljenoj makroekonomskoj stabilnosti. Fiskalna pozicija ostaje ugrožena i fiskalna politika imala bi koristi od snažnog spoljnog utemeljenja u odnosu na sve veće pritiske rashoda i finasijsku krizu koja traje.
Sve u svemu mešavina ekonomske politike bila je neuravnotežena, sa nedovoljnim fiskalnim ograničenjima. Sve veći makroekonomski disbalansi i eksterna i finansijska ugroženost zahteva restriktivniji odgovor politike. Monetarna politika trebalo bi da obezbedi prilagođavanja koja se teško mogu dostići najavljenom fiskalnom politikom. Međutim, pretežno usled velikog stepena „evrizacije” Srbiji nedostaju efikasni mehanizmi monetarne transmisije. Ova situacija u kombinaciji sa neispitanom evidencijom centralne banke u vezi njene ciljane politike protiv inflacije mogla bi u suštini da upućuje na to da Vlada neće biti u stanju da odgovori zahtevima fiskalne politike na adekvatan način u odnosu na rastući spoljni disbalans. Očekuje se da obaveze u okviru mešavine politika ostanu na rešavanju disbalansa u okviru fiskalne politike. Ukupno uzev, isuvše labavna fiskalna politika uoči i nakon raznih izbora doprinela je porastu spoljnih disbalansa i pritisaka inflacije izazvane domaćom potražnjom.
Interakcija tržišnih sila
Jedan od ključnih prioriteta evropskog partnerstva predstavlja dovršavanje procesa privatizacije ili tamo gde je adekvatno, likvidacije društvenih i državnih preduzeća.
Privatizacija društvenih preduzeća nastavljena je krajem 2007. godine i početkom 2008. godine, u formi tendera i aukcija. Oko 400 društvenih preduzeća prodato je u toku 2007. godine (16 tendera, 283 aukcije i preko 100 preduzeća prodatih prodajom državnih akcija na tržištu kapitala). Nakon toga usledilo je oko 40 privatizacija u prva dva meseca 2008. godine, ali se proces usporio u martu. Ukupan broj preduzeća koja su privatizovana od početka procesa 2002. godine do kraja februara 2008. godine porastao je na 2,200. Broj preduzeća koja još treba da budu prodata smanjen je shodno tome na oko 700. Rok za dovršetak ovog procesa produžen je za godinu dana, do kraja 2008. godine. Ustanovljena je Komisija za privatizaciju javnih ustanova i Vlada planira da privatizuje dva državna preduzeća do kraja godine.
Četiri velika državna preduzeća (Elektroprivredno preduzeće EPS, Telekom, Beogradski aerodrom i farmaceutsko preduzeće Galenika) treba da budu data na prodaju u formi inicijalnih javnih ponuda. Otpočela je procedura izbora savetnika za privatizaciju. Za prva dva preduzeća očekuje se da će biti prodata 2008. godine, a ceo proces će biti dovršen do 2010. godine. Tender za prodaju nacionalne aviokompanije JAT-a bio je neuspešan usled nedostatka interesovanja. Naftni konglomerat NIS prodat je kao deo okvirnog sporazuma za snabdevanje gasom i naftom sa Rusijom. Srbija je sa Fiatom potpisala sporazum o preduzeću sa zajedničkim kapitalom sa ciljem restrukturisanja lokalnog proizvođača Zastave u modernu proizvodnu jedinicu Fiat grupe. Pitanje privatizacije oko 500 javnih institucija na nivou lokalne samouprave takođe je ostalo otvoreno. Njihovo restrukturisanje i reorganizacija još nisu otpočeli, a plan njihove privatizacije ostao je nedefinisan.
U decembru 2007. godine usvojen je Zakon o besplatnoj distribuciji akcija 6 državnih preduzeća svim odraslim građanima koji nisu stekli korist od ranijih privatizacija (15% kapitala) i bivšim radnicima ovih preduzeća (2-5% kapitala). Po ovom zakonu očekuje se da će 4 do 4,5 miliona građana dobiti besplatne akcije ovih preduzeća.
Udeo privatnog sektora ostaje između 55% i 60% totalne proizvodnje. U privatnom sektoru zaposleno je više od 60% od ukupnog broja zaposlenih. Međutim, društvena, a pre svega samo delimično prestrukturisana i neprivatizovana državna preduzeća i dalje će činiti veliki deo proizvodnje u Srbiji. Privatna preduzeća ostaće relativno slaba i imaće najveći udeo u trgovini, ali manji u proizvodnji. To sprečava razvoj konkurentnih domaćih proizvoda i opterećuje javne finansije. Ukupno uzev, dok je bilo određenog napretka u okviru privatizacije društvenih preduzeća, to nije slučaj sa državnim preduzećima. Kao rezultat toga još uvek nije ustanovljen konkurentan i dinamičan privatan sektor.
Ulaz sa i izlaz na tržište
Vezano za ulaz i izlaz na tržištu određen napredak postignut je u periodu izveštavanja. Tokom 2007. godine registrovano je oko 12,100 novih preduzeća i 48,700 novih preduzetnika. U prva tri meseca 2008. godine, registrovano je dodatnih 3,100 novih preduzeća i 10,100 preduzetnika. Međutim, odgovarajuće poboljšanje na tržištu je izostalo. Vezano za izlaz na tržište, nastavljena je implementacija Zakona o stečaju iz 2005. godine. Oko 25% slučajeva zaključeno je u toku jedne, a 20% u roku od dve godine. Međutim, broj otvorenih slučajeva i dalje je bio jako veliki, 651 na kraju 2007. godine. Pored toga, Centar za sprovođenje stečajnih postupaka Agencije za privatizaciju ima više od 360 društvenih preduzeća u svom portfoliu. Većina tih slučajeva otvorena je već tri godine ili duže, a neka čak duže od jedne decenije (uglavnom vezano za stečaj društvenih preduzeća). Poslovno okruženje je pogoršano, pre svega u oblasti otpočinjanja posla i građevinskih dozvola. Sa druge strane olakšana je registracija imovine. Sve u svemu uprkos određenom napretku, preterani birokratski zahtevi i komplikovano zakonodavstvo i dalje sputavaju poslovno okruženje.
Pravni sistem
Kada je u pitanju pravni sistem, ne može se izvestiti o bilo kakvom značajnom napretku. Nekoliko zakona u vezi sa reformama su zadržani i sprovođenje postojećih zakona je ponekad slabo. Sudovi i administrativna tela nemaju dovoljno tehničkih kapaciteta i kadrova za obavljanje svojih aktivnosti na pravi način i dovoljno brzo. Ovo je dovelo do nedoslednog sprovođenja i veoma dugih procedura, koje često probijaju rokove propisane zakonom. Široko rasprostranjena korupcija kao i kriminalne aktivnosti negativno utiču na poslovnu klimu i kvalitet rada javnih službi. Sve u svemu, slabosti pravosuđa smanjuju zakonsku predvidljivost, pa samim tim među ekonomskim subjektima potkopavaju poverenje u pravni sistem, naročito u efektivnom sprovođenju prava vlasništva.
Razvoj finansijskog sektora
Kreditna aktivnost banaka je povećana za 39%. Krediti su povećani na 35% BDP-a i 53% celokupne aktive bankarskog sektora. Udeo ukupnih odobrenih kredita poslovnom i sektoru fizičkih lica se zadržao na 58% odnosno 40%. U sektoru fizičkih lica, 13% kredita je iskorišćeno za izgradnju kuća. Depozitna aktivnost banaka je povećana za 44%. Najveći udeo depozita se može pripisati sektoru fizičkih lica (46%), posle kog sledi poslovni sektor (33%) i bankarski depoziti (12%). Depoziti u stranoj valuti su činili 67,7% ukupnih depozita. Oročeni depoziti na kratak rok su prevladavali (52%), a zatim i depoziti po viđenju (40%). Generalno, finansijsko posredovanje je nastavilo da raste, ali i dalje na relativno niskom nivou. Međutim, visok stepen konverzije aktive i pasive u euro, u kombinaciji sa potencijalnim valutnim disparitetima, može izroditi značajne bilasne rizike za banke, privatne korisnike i korporacije.
Broj banaka sa većinskim državnim vlasništvom je i dalje osam njih (od ukupno 34), dok je 20 banaka sada u većinskom vlasništvu inostranih akcionara. Šest banaka je u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih ili pravnih lica. Pet najvećih banaka u smislu aktive čine 46,5 % celokupnog bankarskog sektora. U maju 2008. godine, NBS je izdala novu licencu banci izvan EU za grinfild investiciju. Uopšteno gledano, iako je konkurencija između banaka dobro uspostavljena, privatizacija banaka u državnom vlasništvu nije napredovala.
U martu 2008. godine, 28,3 % ukupne aktive bankarskog sektora je klasifikovano kao rizično. Udeo ukupnih kredita kod kojih su prekršešni uslovi u odnosu na ukupan dug je 4,4 %, dok je odnos rizika deviznog kursa banaka na nivou od 13,8 %.
Prosečan odnos adekvatnosti kapitala bankarskog sistema je bio 27,7 % i, na osnovu toga, je ostao na nivou znatno iznad neophodnih 12% aktive opterećene rizikom za svaku banku. Profitabilnost bankarskog sektora je povećana i povraćaj na kapital je povećan na 12,7%. Generalno, bankarski sektor je profitabilan i u globalu i dalje zdrav. Međutim, visok udeo rizične aktive može ukazivati na značajnu finansijsku ranjivost.
Posle snažnog rasta oba indeksa Berze hartija od vrednosti u Beogradu tokom prvih nekoliko meseci 2007. godine (rast od 88%), kapitalna tržišta su počela da se povlače i izgubila su sve svoje dobiti sa početka 2007. godine do avgusta 2008. godine.
Krajem maja 2008. godine, 21 osiguravajuće društvo bilo je aktivno u Srbiji (uključujući i 4 grinfild kompanije koje su dobile dozvole za rad 2007. i početkom 2008. godine). Struktura sektora osiguranja nastavlja da se menja privatizacijom društvenih osiguravajućih preduzeća dolaskom novih stranih investicija. Pored toga, drugo po veličini osiguravajuće društvo (DDOR Novi Sad) uspešno je privatizovano 2007., kada je prodato osiguravajućem društvu sa sedištem u EU. Kao rezultat toga, strano vlasništvo u sektoru osiguranja znatno je poraslo, na 62,8% od ukupnog prihoda od premija u 2007. godine, u odnosu na 26,4% od prethodne godine. U toku četiri godine, od 2004. do 2007. prihod od premija ne-životnog osiguranja gotovo je udvostručen. Kod životnih osiguranja skoro utrostručen. Istovremeno udeo kapitala od strane sektora osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru povećan je na 6,9%. U celini, ostvaren je značajan napredak u razvoju nebankarskog finansijskog sektora.
Peščanik.net, 19.11.2008.
Srodni linkovi
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (I): Politički kriterijumi
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (III): Evropski standardi I
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (IV): Evropski standardi II
Kapacitet za uspešno savladavanje pritiska konkurencije i tržišnih sila unutar Unije
Postojanje funkcionalne tržišne privrede
Opadanje makroekonomske stabilnosti, praćeno povećanjem politčke nestabilnosti, doprinelo je stvaranju klime nepogodne za sigurnost i predvidljivost u donošenju odluka od strane učesnika u privredi. Funkcionisanje tržišnih mehanizama neophodnih za efikasnu alokaciju resursa ometano je velikim uplivom države u privatnu proizvodnju robe, kao i nedostatkom konkurencije.
Ljudski i fizički kapital
Mali je napredak postignut u reformi obrazovnog sistema. Sve veća razlika između ponude i potražnje kvalifikovanih radnika predstavlja jednu od glavnih prepreka za povećanje direktnih stranih investicija i razvijanje novih grana privrede. Međutim, odgovor privrednih društva na manjak kvalifikovane radne snage ogleda se u aktivnostima na polju ličnog/profesionalnog razvoja i podsticajne obuke za nove kadrove. Pored toga, porastao je i broj stručnjaka za ljudske resurse i regrutovanje kadrova. Oni ne samo da pružaju podršku nalazeći ljude sa odgovarajućim sposobnostima, već i nude usluge poput organizacionog i kadrovskog razvoja. Državni univerziteti su i dalje su preopterećeni birokratijom, a nastavni planovi i programi su im najčešće zastareli. Povećan je broj privatnih univerziteta. Stavovi prema kontinuiranom obrazovanju i mobilnosti tek nedavno su počeli da se menjaju. Javni rashodi za obrazovanje iznose relativno malo, 3,7% BDP, što je znatno ispod nivoa EU. U celini gledano, privreda sve više trpi usled nedostatka kvalifikovanih radnika, a kao odgovor tome, ponuda tek postepeno raste.
U 2007. godini udeo investicija u BDP-u pao je na 18% sa 19,7% u 2006. godini. Direktne strane investicije su znatno opale na 1,6 milijardi evra odnosno 5,1% BDP sa 3,4 milijarde evra ili 13,8%, koliko su iznosile u prethodnoj godini. Sektori koji su imali najviše koristi od direktnih stranih investicija su bankarstvo i oblast nekretnina, nakon čega dolaze prerađivačka industrija, veleprodaja i maloprodaja. Fondovi iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) iskorišćeni su za razne infrastrukturne projekte (obilaznica oko Beograda i autoputeve na jugu Srbije), kao i za stimulisanje stranih investicija i kreiranje radnih mesta. Ukupan budžet za rashode u okviru NIP-a iznosi 600 miliona evra za 2008. godinu. U celini gledano, investiciona aktivnost iz domaćih izvora je na zadovoljavajućem nivou, dok neodlučnost stranih investitora raste, u prvom redu usled sve veće političke nestabilnosti.
Struktura sektora i preduzeća
Napredak u prodaji državnih preduzeća ometan je izbornim ciklusom i razvojem političkih događaja. Restruktuiranje i privatizacija odvijaju se usporeno. Porast ekonomske aktivnosti u sektoru usluga se nastavlja, pri čemu usluge trenutno čine 54.7% BDP. Proizvodnja i izgradnja čine 16.3% BDP, dok je udeo poljoprivrede u BDP pao na 9,2%. Oko 50% svih zaposlenih i dalje radi u državnim ili društvenim preduzećima. Neformalni sektor je i dalje veliki. U celini gledano, tempo strukturnog prilagođavanja privrede je u zaostatku zbog sporih reformi.
Uticaj države na konkurenciju
Subvencije iz konsolidovanog državnog budžeta iznosile su 1,5% BDP u 2007. godini, što je pad od 2.4% u odnosu na prethodnu godinu. Relevantno zakonodavstvo u vezi sa kontrolom državne pomoći i adekvatnim metodama monitoringa i dalje ne postoji. Monopolističke strukture kontrolisane od strane države opstaju, kao što je zabrana uvoza derivata nafte, sa ciljem da se domaća rafinerijska industrija zaštiti od strane konkurencije. U celini uzev, smanjen je državni uticaj na konkurentnost, ali je i dalje veliki.
Ekonomska integracija u EU
Izvoz i uvoz robe i usluga porasli su na 28%, odnosno 50% BDP u 2007. godini, u odnosu na 27% i 47% godinu dana ranije. Kao rezultat, trgovina je porasla na 78% BDP u 2007. godini sa 74% u 2006. godini. EU je i dalje glavni trgovinski partner Srbije. Izvoz i uvoz robe i usluga u trgovini sa EU povećani su, odgovarajućim redom, na 56%, odnosno 54% ukupnog izvoza i uvoza, u odnosu na 53% i 49% u 2006. godini. Ostali važni trgovinski partneri Srbije bili su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Rusija i Kina. Uopšte uzev, trgovina sa inostranstvom je nastavila da raste, dok je trgovinska integracija sa Evropskom unijom ostala na visokom nivou.
Neto vrednost direktnih stranih investicija iz zemalja Evropske unije u Srbiju ostale su nepromenjene na oko 2,3 milijarde evra. Ipak, udeo EU u ukupnim neto direktnim stranim investicijama u Srbiji gotovo je udvostručen na 116% u 2007. godini sa 61% iz prethodne godine. Ovaj veliki preokret prouzrokovan je velikim prilivom u Srbiju iz Norveške u 2006. godini, u kombinaciji sa snažnim odlivom iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu u toku 2007. godine, pri čemu su obe situacije uticale na promenu ukupne neto vrednosti direktnih stranih investicija u Srbiji.
Pokazatelji standarda ukazuju na kontinuirano pogoršavanje konkurentnosti izvoznih cena. Stvarna nadoknada za rad beži porast od 14,1%, tj. porast koji je veći od prosečne produktivnosti rada (procenjene na 8.6%), iz čega sledi povećanje stvarne jedinice troškova rada od 5,4%. Nominalni efektivni kurs dinara oslabio je za 3.3%. U smislu realnog efektivnog kursa, dinar je oslabio za 10.1%, pošto su potrošačke cene rasle brže na domaćem tržištu nego u inostranstvu.
Peščanik.net, 19.11.2008.
Srodni linkovi
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (I): Politički kriterijumi
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (III): Evropski standardi I
- Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (IV): Evropski standardi II