Ali Baba
Vladika banatski Nikanor i 70-ak sveštenika onemogućili su sudske izvršitelje Opštinskog suda u Kikindi da postupe po pravosnažnoj presudi Vrhovnog suda Srbije i iz stana isele đakona Jovanovića i njegovu porodicu.
Spor oko stana od 140 kvadratnih metara između porodice Brcanski i Pravoslavne crkvene opštine Kikinda traje skoro 40 godina. Stan se nalazi u objektu koji pripada crkvi, a porodica Brcanski je u njemu živela od 1960. do 2006. kada je Opštinski sud stan dodelio crkvi. Porodica Brcanski se tada iselila, a u stan je ušao đakon Bratislav Jovanović, koji je od dela stana napravio krstionicu i kapelu. VSS je revidirao tu odluku i stan dodelio porodici Brcanski na doživotno korišćenje.
Vladika Nikanor tvrdi da sporni stan nikada neće biti ustupljen nikome, osim crkvi: Slabiji je Vrhovni sud od Srpske pravoslavne crkve, a i mlađi je. Zapamtite to dobro! A vašem štićeniku prenesite jednom za sva vremena neka napravi znak krsta prema ovoj zgradi. Ako dođete i treći put, grad će blokirati učenici, vojska, ako bude trebalo, i policija. Mi veću silu imamo nego vi!
Inače, vladika Nikanor pripada tvrđoj struji u SPC (pored Artemija, Kačavende i Filareta) i vatreni je pristalica Otačastvenog pokreta Obraz.
Njegovi istomišljenici među vladikama takođe imaju zanimljiva interesovanja. Javna je tajna da je Filaret postao vladika zahvaljujući švercu za bosanske Srbe preko Drine tokom Miloševićeve blokade, ali i da je završio Teološki fakultet za dva meseca. Vasilije Kačavenda je povezan i sa tajnim službama, a prema navodima u knjigama koje se bave tajnim službama na prostoru bivše SFRJ, navodi se da je Kačavendi tajno ime Pablo. Artemijeve graditeljske malerzacije sa firmom Rade neimar su od ranije poznate.
Nikanor je pred prošlogodišnje novembarsko zasedanje Sabora SPC sa Obrazom i ostalim ekstremnim udruženjima organizovao demonstracije kako bi se sprečio izborni Sabor, a pred majski sabor ove godine Nikanora je podržala i Garda Cara Lazara.
Garda Cara Lazara je organizacija koja mobiliše dobrovoljce za „odlučujući kosovsko-metohijski boj“ i koja se zalaže za „proglašenje vanrednog i ratnog stanja na teritoriji podnebesja Kosova i Metohije“.
Garda, koja je registrovana kao politička stranka, pred majski sabor SPC poslala je pismo u kome se veliča Nikanor, a kletve bacaju ne samo na vladike „novotarce“ već i na predsednika Srbije Borisa Tadića.
Na poslednjem saboru, Nikanor je vikao na penzionisanog vladiku Atanasija Jevtića, uzora tzv. liberalne struje u SPC. Nikanor je odbio da prisustvuje prvom danu zasedanja Sabora ako na njemu istovremeno prisustvuje i Atanasije što se tumači kao nesvakidašnji pritisak na ostale vladike.
Nikanor je razvio različite strategije protiv onih vladika koje smatra neprijateljima i jereticima. Bio je koordinator nasilničkih akcija Obraza koji su upadali na bogosluženja u drugim eparhijama i uznemiravali sveštenstvo i vernike. Tako je na vladiku braničevskog Ignjatija poslao Obrazovce koji su upadali na liturgije i bogosluženja i nasilno ih prekidali.
U Smederevu su zviždali i dovikivali sveštenicima da „zatvore dveri pošto su jeretici, otpadnici od vere, ziloti, unijati i katolici“.
Nagrađivani grafički dizajner, član tima koji je sastavio sabrana dela Radovana Karadžića i vođa Obraza, Mladen Obradović, demantovao je navode iz medija da Nikanor koristi članove Obraza i da su u bilo kakvoj vezi sa njim.
On je u intervjuu Nedeljnom telegrafu rekao: Obraz nije institucionalno povezan ni sa Sinodom, ni sa Saborom SPC, ni sa bilo kojim od vladika. Naša jedina veza je blagoslov koji smo dobili za samo osnivanje od blaženopočivšeg vladike budimskog Danila. Nije tačno da naši članovi ometaju liturgije pojedinih vladika. Ako mislite na ono što se desilo u Smederevu, niti je došlo do prekida liturgije, niti je bilo nasilničkog ponašanja; čak smo mogli u pojedinim medijima da čujemo da su „obrazovci“ pretukli sveštenika – to su gluposti. Lokalni vernici su se okupili i pevali duhovne pesme. Kad je liturgija počela, ti ljudi su izašli. Oni su samo hteli da umole sveštenike da služe onako kao što je Sabor propisao. Ne može jedan vladika ili sveštenik da bude iznad Sabora.
Vladika Nikanor poznat je po svojoj izjavi iz aprila 1991. koju je dao Borbi: Tamo gde se prospe srpska krv i gde padnu srpske kosti, to mora biti srpska zemlja. Onaj ko drukčije misli, na strani je neprijatelja.
2007. godine Nikanor je prestao da daje blagoslov budućim studentima Bogoslovskog fakulteta u Beogradu jer smatra da taj fakultet više nije pravoslavan i da ga vode ljudi skloni unijaćenju, oni koji su bliski jeretičkom učenju, papi i njegovoj sekti.
Itd.
Bajkeri u Crnoj reci
Saradnici Pravoslavno misionarsko i duhovno rehabilitacionog centra u Crnoj Reci Nemanja Radosavljević iz Lazarevca i Marijan Pavićević iz Beograda osuđeni su sredinom oktobra zbog silovanja štićenika i nasilničkog ponašanja.
Radosavljević je za krivična dela silovanja i nasilničkog ponašanja osuđen na jedinstvenu zakonsku kaznu od dve godine i pet meseci, a Pavićević je za silovanje osuđen na godinu dana zatvora.
Radosavljevića i Pavićevića je za silovanje i zlostavljanje policiji, u maju ove godine, prijavio bivši štićenik iz Lazarevca, ali tek pošto je otvorena afera Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci.
Bivši rukovodilac Duhovno-rehabilitacionog centra Branislav Peranović će, zbog sumnje da se nasilnički ponašao, odgovarati pred Opštinskim sudom u Tutinu.
Episkop Artemije, koji se oglušio o poziv Sinoda SPC da zatvori centar u Crnoj reci, reagovao je smenjivanjem upravnika protojereja Branislava Peranovića i postavljanjem njegovog saradnika sveštenika Dejana Jakovljevića za novog upravnika.
Artemije je krajem septembra Peranovića postavio na dužnost eparhijskog savetnika za borbu protiv narkomanije.
U intervjuu pod naslovom Ko radi, taj i greši, Peranović kaže: Trudiću se da i u narednom periodu na najbolji mogući način dam svoj doprinos u iskorenjivanju ove pošasti kod mladih i svih onih koji su postali žrtve droga.
O najavljenim zabranama ekstremističkih i desničarskih organizacija i podršci koju su mu pružili, Peranović kaže:
Nisam imao uvid u programe tih organizacija, ali znam da one imaju dosta dobrih ideja koje zastupaju, kao što je očuvanje porodice, poštovanje pravoslavlja i ono što je osnovno je da sve te plemenite ideje moraju biti zastupane na primeren, svetosavski način. Ako se utvrdi da je u delovanju tih grupa bilo ekstremizma, onda neka se radi kako zakon nalaže, ako toga nije bilo, onda treba te organizacije pustiti da deluju na miru. Meni su lično neki od njih dali podršku kada sam bio proganjan medijski zbog Crne reke i to ne zaboravljam.
Tokom vikenda 19-20. septembra centar u Crnoj reci bio je domaćin moto okupljanja Vožnja podrške koju su u znak podrške centru i smenjenom kolegi-bajkeru Peranoviću organizovali bajkeri iz par desetina moto klubova iz Srbije, Makedonije, Republike Srpske i Crne Gore, pod pokroviteljstvom Moto Asocijacije Srbije.
Na sajtu centra kažu da je veče prošlo u „dobroj bajkerskoj atmosferi“: Bajkersko druženje nastavilo se do ponoći da bi ujutru prisutni prisustvovali svetoj Liturgiji. Bogosluženje je zbog manjka prostora vršeno na otvorenom prostoru u dvorištu centra. Posle toga bajkeri su obišli manastir Crna Reka i poklonili se moštima Svetog Petra Koriškog, a posle ručka, skup se polako razišao uz obećanje domaćina da će novo okupljanje organizovati tokom zime povodom osnivanja moto kluba Crna reka.
Još jedno stanbeno pitanje
Dok su bili na vlasti u Zemunu, srpski radikali su od Zemunskog informativno-poslovnog sistema, nekadašnjeg Poslovnog prostora, zakupili zgradu od 2.153 kvadratnih metara na period od 30 godina po simboličnoj ceni od 1.57 dinara po kvadratu.
Kada su izgubili vlast u Zemunu, pokrenuta je sudska parnica pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu koji je 2005. doneo presudu kojom su odbačene tužbe advokata Đorđa Nedeljkovića iz Zemuna i grada Beograda u delu u kojem su tražili da se ugovor o dugoročnom zakupu proglasi ništavim.
Gradski prvobranilac i advokat Nedeljković tražili su iseljenje radikala iz zgrade koja je pod zaštitom države kao kulturno dobro i kojoj se ne može menjati namena, ali ni spoljni izgled, što su radikali uradili imenovanjem zgrade Magistrata sedištem Srpske radikalne stranke.
Posle presude Četvrtog opštinskog suda advokati su se žalili Okružnom sudu, žalbe su odbijene. Zahtev za reviziju podnet je Vrhovnom sudu Srbije 2006. godine, a taj sud je tek početkom 2009. godine odbio zahtev advokata Nedeljkovića i zastupnika grada Beograda, čime je slučaj završen jer ne postoji pravo na žalbu.
Srpska radikalna stranka ostaće u zgradi Magistrata u Zemunu do 2028. godine.
Nije vreme
Predsednik Srbije Boris Tadić sledeće nedelje ide u posetu Italiji i Vatikanu gde neće pozvati papu Benedikta da poseti Srbiju.
Predsednik Srbije će pre posete Vatikanu imati sastanak sa predstavnicima SPC, najverovatnije Sinodom, a neimenovani sagovornik Blica kaže da je “Predsednikova poseta državnička, teme će biti Kosovo i spoljna politika, a datum posete pape Srbiji zavisiće od razvoja odnosa između SPC i Vatikana. S obzirom na to da Vatikan ima dvostruku ulogu, a jedna je da je reč o državi, predsednik će sa papom razgovarati kao sa državnikom”.
U beogradskoj Patrijaršiji rekli su da je još rano za posetu pape. Teološki posmatrano, Sabor SPC nema ništa protiv dolaska poglavara Katoličke crkve, ali “kada kažemo da je rano za dolazak pape razlog je istorijska opterećenost i otuda činjenica da Crkva ne želi da povredi narod, a kod dela naroda rane su još sveže”, verovatno aludirajući na podršku koju je Vatikan pružao NDH, pre skoro 70 godina, ali i podržavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 90ih godina.
SPC je svojevremeno negodovala što prethodni papa Jovan Pavle II nije nijednom tokom svoje tri posete Hrvatskoj posetio Jasenovac. Aprila ove godine, hrvatska biskupska konferencija predvođena biskupom Srakićem posetila je Jasenovac.
Tada je biskup Srakić rekao: Neka je jedan nevin čovjek stradao ovdje samo zato što je bio druge vjere, nacije ili što je zastupao drugu ideologiju, to je previše, pogotovo kad je riječ o mjestu kao što je Jasenovac, za koje možemo kazati da je paradigma zločina, Jasenovac je ljaga za hrvatski narod.
Dok je bio kardinal, Jozef Rajcinger je razvio odnose sa SPC i pomagao srpsku zajednicu u Nemačkoj u izgradnji verskog centra.
SPC objašnjava da je za dolazak pape rano i zato što poglavari drugih crkava ne bi imali ravnopravnog sagovornika, pošto je patrijarh Pavle u bolnici.
SPC dodatno pojašnjava da dolazak ne samo pape već, primera radi, i moskovskog patrijarha na izvestan način nema smisla, s obzirom na to da srpski patrijarh nije aktivan.
Papa Benedikt XVI posetio je 2005. Plavu džamiju u Istanbulu i Aja Sofiju. Papa se pre ulaska u džamiju iz veka izuo i molio zatvorenih očiju, odeven u svoje belo odelo i s papinskim krstom na grudima. To je drugi put u istoriji da jedan poglavar rimokatoličke crkve ulazi u neko muslimansko svetilište. Prvi je bio papa Jovan Pavle II koji je 2001. posetio džamiju u Siriji.
U maju ove godine nije bilo rano ni za papinu posetu najvećoj džamiji u Amanu kada je održao govor i počeo ga rečima Es selamu alejkum.
Jovan Pavle II je bio prvi papa koji je posetio jedan jevrejski hram, i to Centralnu rimsku sinagogu 1986. godine, a Benedikt XVI je 2005. prvi papa koji je posetio neku nemačku sinagogu kada je upozorio na porast antisemitizma.
Big in Japan
Američki predsednik Barak Obama uskoro će posetiti Japan. Kada je najava posete ozvaničena, gradonačelnici Hirošime i Nagasakija posetili su američku ambasadu u Tokiju i formalno pozvali Obamu da poseti ove gradove.
Obama je govorima protiv nuklearnog naoružanja i dobijanjem Nobelove nagrade za mir podigao nade Japanaca da će biti prvi američki predsednik koji će posetiti Hirošimu ili Nagasaki, gradove koje su SAD razorile nuklearnim bombama na kraju Drugog svetskog rata.
Prethodni američki predsednici su izbegavali da posete te gradove strahujući zbog kontroverzi kod kuće, a zvaničnici SAD kažu da je malo verovatno da će Obama boraviti u nekom od tih gradova tokom dvodnevne posete Tokiju.
Čak i naznake simpatija prema Japancima stradalim u bombradovanju u SAD bi moglo biti shvaćeno kao kritika bacanja nuklearnih bombi, što mnogi Amerikanci smatraju ključnim korakom koji je okončao Drugi svetski rat.
SAD su ušle u rat pošto je Japan bombardovao luku Perl Harbor koja se nalazi na Obaminim rodnim Havajima 7. decembra 1941.
Bomba na Hirošimu je bačena 6. avgusta 1945. godine kada je, prema procenama, poginulo oko 140.000 ljudi. Bomba na Nagasaki pala je tri dana kasnije, a u tom gradu je poginulo oko 80.000 ljudi. Šest dana posle toga, Japan se predao čime je završen Drugi svetski rat.
Iako nema naznaka da će Obama posetiti Hirošimu i Nagasaki, u stranoj štampi često se sreće ocena da bi Obama time opravdao Nobelovu nagradu za mir koju je nedavno dobio.
Kada je 2005. u Japanu obeležavan kraj Drugog svetskog rata, tadašnji premijer Koizumi se izvinio za patnje koje je tokom rata izazvala japanska vojska:
Obeležavajući godišnjicu završetka poručujemo da smo svesni onoga što se dešavalo tokom rata i da smo odlučni da doprinesemo napretku i miru u svetu tako što više nikada nećemo učestvovati ni u jednom ratu.
Tada su se, međutim, Kina i dve Koreje žalile da se Japan još uvek nije potpuno suočio sa svojom prošlošću.
Tadašnji premijer Japana je to potvrdio dva meseca kasnije kada je posetio svetilište Jasukuni u Tokiju i izazvao oštre reakcije u susednim zemljama koje to svetilište vide kao simbol japanskog imperijalizma. Jasukuni se nalazi u srcu Tokija i izgrađen je u čast 2,5 miliona Japanaca koji su, od građanskog rata 1853. do kraja Drugog svetskog rata umrli za otadžbinu. Kontroverzna reputacija svetilišta potiče zbog toga što je spomenik podignut i u čast 14 ratnih zločinaca.
Premijer Taro Aso, čije je partija u avgustu izgubila na izborima posle 54 godine na vlasti bio je prvi strani zvaničnik koji je posetio Belu kuću od kada je Obama postao predsednik. Obama i Aso su se tada složili da dve zemlje treba još više da sarađuju.
Posle objavljivanja prvih rezultata poslednjih izbora u Japanu, Bela kuća je saopštila da je uverena da će i pod novom vlašću premijera Hatojame odnosi između SAD i Japana ostati čvrsti: Uvereni smo da će čvrst savez SAD-Japan i blisko partnerstvo između naše dve zemlje nastaviti da se razvijaju i pod vođstvom nove vlade u Tokiju, a predsednik Barak Obama očekuje blisku saradnju sa novim japanskim premijerom na širokom spektru globalnih, regionalnih i bilateralnih pitanja.
Međutim, aktuelni premijer Japana Hatojama nedavno je izazvao oštre reakcije u Vašingtonu nakon što je u septembru objavio članak u kojem okrivljuje Ameriku za bolesti kapitalizma, globalne ekonomije i “uništavanje ljudskog dostojanstva”.
On takođe namerava da preispita sporazum po kome je američkim ratnim brodovima dozvoljeno da pristanu u japanske luke, usprkos japanskim antinuklearnim principima, u okviru širokog preispitivanja američkoga vojnog prisustva u Japanu. Hatojama je u svojoj izbornoj kampanji obećao nezavisniju spoljnu u odnosu na SAD i bliže odnose s azijskim susedima, uključujući Kinu.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 05.11.2009.
