Drastično, drastičnije
B92: Šta se to dešava sa srpskim pravosuđem, ako sudije izriču najniže moguće propisane kazne. Poslednji je slučaj iz Leskovca gde je čovek vozeći mrtav pijan ubio trogodišnje dete. On je osuđen na tri i po godine zatvora.
Snežana Malović, ministarka pravde: Mogu da naveden još drastičniji primer od ovog vašeg, a to je da za trgovinu drogom imamo 70% uslovnih osuda. Uradili smo i analizu zastarelosti slučajeva, pa se pokazalo da je najmanje 4500 presuda zastarelo, dakle najmanje 4500 ljudi nije privedeno pravdi.
Antifašista
Ivica Dačić, povodom rehabilitacije Dragiše Cvetkovića: Apsolutno je pogrešna odluka da se rehabilituje neko ko je potpisao Trojni pakt sa Hitlerom. Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista. Ovakve odluke zaista postavljaju pred sve nas pitanje kako će onda policija na ulici da reaguje kada najviši državni organi i političari vrše zamenu teza i jednostavno revidiraju istoriju. Ova odluka je izuzetno loša za mlade generacije i siguran sam da je pozdravljaju sve desničarske organizacije koje tužilac traži da se zabrane, a javnost da ih policija pohapsi.
Niko ne sme da vas bije
Vozač Hitne pomoći Nenad Sretenović (24) iz Kragujevca zadobio je prelom lobanje kada ga je u centru grada napao i pretukao policajac Igor M. (31). Do incidenta je došlo dok je Sretenović prevozio pacijente na dijalizu na odeljenje Nefrologije.
Kada je vozač Hitne pomoći stao da primi još jednog pacijenta, vozač automobila koji se nalazio iza kola Hitne pomoći počeo je da trubi i da se svađa sa Sretenovićem. U raspravu se umešao i sin vozača, policajac Igor M. koji je pesnicama oborio na zemlju mladića i naneo mu teške povrede glave.
Šef kragujevačke policije Ivan Đorović rekao je da su „protiv Igora M. podnete disciplinska i krivična prijava“ ali da će on „ostati na poslu sve dok se ne podigne optužnica ili ne donese pravosnažna sudska presuda“.
Tamo, daleko
Predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu NIN-u kaže da će aktuelna vlada uspešno završiti svoj puni mandat zato što su ciljevi vlade od vitalnog značaja za sve građane Srbije. Tadić je odreagovao na optimistične izjave predsednika LDP-a o formiranju vlade sa DS-om rečima „vlada sa LDP-om je mnogo daleko“. Dodao je da je sa Čedomirom Jovanovićem razgovarao o njihovim nesporazumima iz prošlosti i perspektivama Srbije i zaključio da njih dvojica sada imaju „kudikamo viši stepen saglasnosti nego što smo to imali ranije“.
Uprkos statističkom podatku na koji se sam pozvao, da je pre 15 meseci 75 odsto građana Srbije smatralo da je Kosovo najteži problem u Srbiji, a da danas četiri do šest odsto građana ima takvo mišljenje, Tadić kaže da Kosovo time nije prestalo da bude ogroman problem i briga za našu zemlju, ali je veoma važno da se i tema Kosova racionalizuje, da ne polarizuje srpsko stanovništvo, da nas ne uvodi u sukob sa susednim zemljama i narodima.
Sveta srpska mesta
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić održao je govor na Generalnoj debati UNESCO-a u Parizu. Društvo mu je pravio ministar prosvete Žarko Obradović koji je iz publike pratio govor srpskog šefa diplomatije.
Vuk Jeremić: U 21. veku kulturu i kulturno nasleđe je neophodno osloboditi od politike i osuditi uništavanje kulturne baštine gde god da se ono dogodi. Jedan nedavni primer takvog ponašanja je temeljno pljačkanje najvećeg srednjovekovnog duhovnog kompleksa u planinama iznad naše drevne prestonice, Prizrena. Srbija je veoma zahvalna na važnom poslu koji je UNESCO već obavio na Kosovu u cilju zaštite i očuvanja srpske kulture, bez obzira na nerešeno pitanje budućeg statusa Kosova i legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine o kojoj se trenutno raspravlja pred Međunarodnim sudom pravde. Srpska pravoslavna crkva, Ministarstvo kulture i Institut za zaštitu kulturnih spomenika naporno su radili sa UNESCO-om kako bi osigurali da srpska sveta mesta na Kosovu nastave da uživaju maksimalni nivo zaštite. UNESCO treba da zadrži nepristrasnu, statusno neutralnu poziciju po pitanju Kosova i da razlike u odnosu na status pokrajine treba ostaviti po strani. Jedini konstruktivan pristup je da ova organizacija i njena različita tela, nastave da u potpunosti primenjuju rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Jeremiću nije prvi put da govori na UNESCO-vim debatama i sednicama. On je tamo bio i u aprilu kada je oštro osudio „pokušaj zavođenja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu kao srednjevekovnog nasleđa Kosova.“ Tada je objasnio da „to nisu nikakve svetinje Kosova već srpske svetinje, svetinje Srpske pravoslavne crkve“.
Građevinac
Vladika Artemije stoji iza građevinske kompanije Rade neimar d.o.o. koja se nezakonito bavila poslovima obnove manastira na Kosovu.
Prema istraživanjima B92 Artemije je tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici nudio da za 100 miliona dinara radi na obnovi crkava na Kosovu. On je želeo da posluje i sa državnim firmama, pa je i Telekom Srbija angažovala firmu Rade neimar za postavljanje optičkih kablova.
Episkop Artemije je bivšem ministru za kapitalne investicije Velimiru Iliću nudio poslovnu saradnju u izgradnji montažnih kućica na Kosovu.
Vladika Artemije je svojevremeno blagoslovio rad batinaškog centra u Crnoj reci, a ministarstvo vera je 2005. godine tom centru priložilo 5.000 eura, jer „uz primenu specifične duhovno-radne terapije obavlja nadasve plemenit i human posao”.
Ljubav nema cenu
Početkom avgusta, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da će odluka Rusije u vezi sa pozajmicom od milijardu evra koju od nje traži Srbija, najverovatnije biti pozitivna. On je tada podsetio na pismo predsednika Srbije Borisa Tadića iz marta u kojem je tražio od Rusije kredit od milijardu evra za stabilizaciju budžeta, izgradnju metroa i druge infrastrukturne projekte.
Ambasador je ovih dana iz Istambula javio da će Rusija Srbiji odobriti kredit od najviše milijardu dolara za finansiranje budžetskog deficita i infrastrukturne projekte. Za popunjavanje budžetskog deficita Srbije izdvojiti 350 miliona dolara, a preostali iznos će se koristiti za infrastrukturne projekte, pre svega za metro i obilaznicu oko Beograda. Verovatno da ne bi pokvario iznenađenje, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić rekao je da će detalji finansijske pomoći Rusije Srbiji objavljeni u javnosti tokom posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu 20. oktobra.
Da li će pozajmica Rusije uticati na nastavak evropskih integracija Srbije još uvek ne znamo, ali podsećamo da je ambasador Konuzin na okruglom stolu Spoljna politika savremene Rusije u aprilu ove godine izjavio da „Moskva nikad nije bila protiv evropske perspektive Beograda, ali da ipak ostaje otvoreno pitanje kako će se prijem Srbije u Evropsku uniju odraziti na njene odnose sa Ruskom Federacijom.“
Konuzin je objasnio da će i iz „institucionalnih razloga“ nastati promene u celokupnim odnosima između dve zemlje i zabrinuto se upitao: „Vi ste danas „žrtva“ evropske solidarnosti, jer se većina zemalja EU, naspram jedne do dve zemlje, zalaže za ulazak Srbije u EU, ali da li ćete i vi „sutra“ ispoljavati evropsku solidarnost na štetu Rusije?“
Truba nema alternativu
Prema najavama, u čast dolaska ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Srbiju 20. oktobra na beogradskom Trgu Republike biće priređen koncert sto truba u trajanju od 90 minuta. Za ovaj muzički događaj koji će finansirati nekoliko velikih firmi biće izdvojeno oko 130.000 evra. Ideja za organizovanje ovog jedinstvenog spektakla potekla je od Dušana Bajatovića, generalnog direktora Srbijagas-a i Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a.
Dogmatik
Drugog dana posete rodnoj Nemačkoj 2006. godine, Papa Benedikt XVI posetio je Univerzitet u Regensburgu, gde je i sam predavao kao profesor dogmatike. Tokom predavanja koje je sada održao kao Papa, citirao je istorijski dijalog s kraja XIV veka koji su vodili vizantijski car Manuel Paleolog II i obrazovani Persijanac pod imenom O hrišćanstvu i islamu. Manuel II govori Persijancu, Papa ga citira: „Car je počeo da govori o pitanju džihada. On kaže: ‘Pokaži mi šta je novo prorok Muhamed doneo i videćeš da su to samo zle i nehumane stvari, poput njegove zapovesti da se mačem širi vera koju ispoveda“
Muslimani u Nemačkoj i van nje kritikovali su izjavu Pape kao provokaciju i rekli da je „Islam božija objava i da se ne smie upoređivati ili zamenjivati sa islamizmom, koji nije religija, već politička ideologija.”
Navodno, namera Pape Benedikta XVI je bila podrška umerenim muslimanima na jačanju odricanja od nasilja.
Nekoliko dana posle predavanja u Nemačkoj, Papa se izvinio muslimanima, a Sveta stolica je izdala zvanično saopštenje u kome se navodi da je „Svetom ocu veoma žao ako su pojedini delovi njegovog govora zvučali uvredljivo za osećanja muslimanskih vernika. Ako se pažljivo pročita ceo papin govor proizlazi zaključak u kom se jasno i na radikalan način odbacuje verska motivacija za nasilje, bez obzira na to od koje strane potiče”.
Drvo koje ploda ne rađa
Iako Sinod SPC nije održao sednicu na kojoj bi se raspravljalo o izjavama mitropolita Amfilohija, episkop niški Irinej saopštio je medijima da je Amfilohijeva izjava zvaničan stav crkve o Povorci ponosa.
Amfilohije Radović: Davno je rečeno: Sve mi je slobodno, ali nije mi sve na korist. Zaista, sloboda nas je stvorila, čovjek je za slobodu stvoren. No, samo istina je ona koja oslobađa čovjeka, tj. istinski način življenja, postojanja i ponašanja. Lažni, posunovraćeni način življenja čovjekovog jeste slobodan ali on ne gradi nego razgrađuje ljudsko dostojanstvo. Pravo znači ići pravim putem i živjeti na pravi, pravedan način.
Po datoj slobodi, čovjek ima pravo i na samoubistvo; po satanskoj filozofiji života, čovjeku je „zakon što mu srce žudi“. Čovjek je biće obdareno tjelesnim i duševnim silama. Sve što čovjek jeste i ima, samo onda kad se upotrebljava na pravi način, ostvaruje svoju svrhu i postiže svoj istinski smisao. Čovjek, po slobodi, ima pravo, može i da zloupotrebi bogodane sile i darove. Tako, ista ruka, ista snaga i vještina čovjekova operiše i liječi zli tumor na čovjekovom organizmu, ali i zakolje čovjeka i dijete u kolijevci… To što važi za sve psihofizičke sile i darove čovjekove, za mogućnost njihove upotrebe i zloupotrebe, važi i za bogodani djetorodni nagon čovjekov. Upotrijebljen na pravi i zdravi način, on ljubavlju muža i žene rađa i stvara novi život; njime se ispunjuje zapovijest Božja i blagoslov ugrađen u mušku i žensku prirodu: „Rađajte se i množite i napunite zemlju i vladajte njom…“
Može li se proglasiti za vrlinu i čovjeka dostojno pravo – gaženje i skrnavljenje tog i takvog zakona ljudske prirode, samog bogodanog smisla čovjekovog postojanja i vječnog smislenog Zakona Božjeg? Ne pretvara li se čedomorstvom (abortusom) materina utroba, stvorena da bude radionica života, u radionicu smrti? Isto tako i beslovesno raspaljivanje pohote muškog na muško i ženskog na žensko, ne predstavlja li obesmišljenje velike i sverodne tajne bračne ljubavi kako u vremenu tako i u vječnosti?
Ljubav je data čovjeku da rađa; svako rođenje je rođenje za vječnost, a ne za smrt i ništavilo. A „drvo koje ploda ne rađa siječe se i u oganj baca“.
Da li je jalova ljubav – ljubav? A takva je muželožnička, gej-lezbijska ljubav koja neće i ne može naslijediti Carstva Božijega, jer je besplodna i jalova. (sr. 1Kor. 6, 9) Jer njen eros vodi u smrt i samoubistvo,istovjetan je sa smrću.
Sodoma i Gomora su u drevna vremena sami sebe uništili, sagorevši u sumporu i ognju, upravo zato što su pretvorili prirodno upotrebljavanje muškog i ženskog u protivprirodno (sr. Rim. 1, 26), samouništavajuće.
Ljubav koje jeste Bog i koja je data čovjeku da njome poznaje Boga, ostvarujući svoj vječni smisao i punoću postojanja, postaje, zloupotrebom, izvor egzistencijalnog pomračenja uma i sljepila, sodomije. Takve, moralno i duhovno oslijepele, „predaje Bog u sramne strasti“ (sr. Rim. 1, 26)
Sa gore ukratko navedenih razloga, vidovita Crkva Božja ne može i ne smije prihvatiti protivprirodnost za prirodnost, grijeh za vrlinu, beslovesnost za razumnost, antičovječnost za čovječnost, samouništenje i obesmišljenje ljubavi kao najsvetije sfere života, za radost života, pravednosti, za izbor puta koji vodi u istinsko ljudsko življenje.
Naravno, Crkva niti je ikad pozivala niti danas poziva na nasilje protiv bilo koga, pa ni protiv onih koji biraju namjesto puta života – put beslovesnosti i smrti.
Ona, međutim, kao čuvarka svetinje života i ljubavi, i kao radionica vječnog života i čiste, neprolazne ljubavi, osuđujući svako nasilje, ima za bogodanu obavezu i dužnost da svakog čovjeka, svako ljudsko pokoljenje, pa i ovo današnje, neprestano podsjeća na potrebu razlikovanja Boga i Satane, svjetlosti i mraka, zla i dobra, istine i laži, prirodnosti i protivprirodnosti, smisla i besmisla.
Kao takva, ona ne može prihvatiti niti odobriti povorku srama – za povorku ponosa, pogotovu kad se njenim nametanjem, kao u ovom i svakom sličnom slučaju, vrši javno nasilje nad inakomislećim. Utoliko prije što se takva povorka organizuje u gradu koji je pod vjekovnim pokrovom Prečiste, Preblagoslovene Djeve Bogorodice, koja je netruležno Boga Ljubavi rodila – za život svijeta. Po narodnoj: Ono čega se pametan stidi, time se lud ponosi…
Podaci
Svaki peti brak u Srbiji je razveden u 2008. godini; u Srbiji živi oko 760.000 nezaposlenih ljudi; po broju samoubistava Srbija je na 12. mestu u Evropi; stanovništvo u Srbiji je na četvrtom mestu na listi najstarijih populacija na svetu; na sto zaposlenih ima 85 penzionera i 45 nezaposlenih; prosečna neto zarada u Srbiji je 335 eura; 9.2% građana Srbije živi ispod granice siromaštva (primanja ispod 8.360 dinara), a u prvom kvartalu ove godine registrovano je 60 000 novih građana koji spadaju u ovu grupu.
Vojvoda
Siniša Vučinić, vođa Srpskih Sokolova u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, u Trećem opštinskom sudu u Beogradu uslovno je osuđen na šest meseci zatvora, sa rokom provere od dve godine, zbog pretnji smrću poslaniku Žarku Koraću i novinaru nedeljnika Vreme Milošu Vasiću kada im je poručio da će „proći kao njihov prijatelj Zoran Đinđić“.
Sudija Aleksandar Stepanović je, obrazlažući presudu, rekao Vučiniću: „Pamet u glavu, ovoga puta ste prošli sa uslovnom osudom jer ste porodičan čovek i niste ranije osuđivani“.
Kalimero
Damir Dokić, koji je osuđen na 15 meseci zatvora zbog pretnji australijskoj ambasadorki u Srbiji, započeo je štrajk glađu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.
On je podneo zahtev za prebačaj u samicu, revoltiran „pristrasnim postupanjem suda u njegovom slučaju“. Dokićeva braniteljka Bosiljka Đukić izjavila je da Dokić više neće da uzima hranu, vodu i lekove, jer smatra da je „suicid jedini način da mu se ukine pritvor, pošto zbog opstrukcije suda i pristrasnog vođenja postupka pravda za njega i dalje neće biti dostupna“.
Dokićev revolt izazvala je presuda Siniši Vučiniću, koji je za razliku od njega, osuđen na 6 meseci.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 08.10.2009.