Naš Dima
Po dolasku u Srbiju, predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva pozdravio je državni vrh Srbije i 5000 policajaca raspoređenih po celom Beogradu. Većina Beograđana dan je provela kod kuće.
Ministar policije Dačić hvalio se kako su ruske kolege srpskoj policiji ukazale „veliko poverenje”, jer u obezbeđenju Medvedeva učestvuje samostalno, što inače nije slučaj kada Medvedev putuje u druge države.
Češka policija je tokom posete Baraka Obame Pragu angažovala 4000 policajaca, što je ocenjeno kao nezapamćena mera bezbednosti. U to vreme, američka ambasada u Češkoj je saopštila da se u zaštiti Obame „nepotrebno preteruje”.
Medvedev je posetio Skupštinu Srbije gde su njemu i šefovima diplomatija Rusije i Srbije trojica poslanika ustupili svoja mesta u prvom redu. To su bili poslanici vladajuće koalicije Meho Omerović (SDP), Aleksandar Jugović (SPO) i Nenad Čanak (LSV), koji su izjavili da su to učinili sa zadovoljstvom, mada zbog toga nisu imali nikakve privilegije na koktelu posle sednice. Naprotiv, zbog gužve, Omerović nije stigao ni da se rukuje sa ruskim predsednikom, a Čanak nije uspeo da uđe u zgradu Doma Narodne skupštine, pa se vratio u Novi Sad.
Medvedeva je, kako je saopšteno, primio Sinod SPC. Mitropolit Amfilohije Radović dodelio mu je orden Svetog Save prvog stepena, a ceremoniji je prisustvovao sam vrh SPC, crkveni hor, Matija Bećković i Emir Kusturica.
Kako je saopšteno, još jedan Rus je odlikovan ordenom Svetog Save, to je Medvedevljev imenjak, Dmitrij Mališev, bivši predsednik upravnog odbora NIS-a, koji sada radi na drugim projektima Gaspromnjefta.
Novi ugovor o bezbednosti
Rusija smatra da bezbednost u Evropi ne sme da se svede samo na NATO, Evropsku uniju i OEBS, već i na neke strukture u kojima ona ima uticaj.
Ruska ideja o novom konceptu bezbednosti nije novijeg datuma. Pre više od godinu dana Rusija je izašla sa predlogom da se bezbednost na tlu Evrope postavi na nove temelje, ali su zapadne države slabo reagovale na tu inicijativu.
Generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer je na ovogodišnjoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu rekao da podržava ideju o razgovorima o široj evroatlantskoj bezbednosnoj strukturi koje je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev i u kojoj su mnoge članice Alijanse pokazale spremnost da učestvuju.
Shefer je tada rekao: Međutim, ne vidim kako su ozbiljni razgovori o takvoj novoj strukturi mogući. Predsednik Medvedev sam kaže da je teritorijalni integritet primarni element, a Rusija gradi baze unutar Gruzije, države koja te baze ne želi. To ne može biti ignorisano.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić izjavio je da ne postoji „ništa što bi se moglo nazvati novim evropskim bezbednosnim konceptom”. Dragišić misli da je Medvedev to u Beogradu pomenuo isključivo iz političkih razloga: Medvedev je iz Beograda poslao poruku u Brisel i Vašington da je interes Rusije da bude ne samo ekonomski nego i bezbednosno prisutna u ovom regionu. Ne postoje šanse za formiranje takvog koncepta u Evropi, a pogotovo ne ako bi lider tog koncepta bila Rusija.
Na pitanje da li to znači da u Evropi niko ne može biti protivteža NATO-u, Dragišić kaže da ne vidi ko bi to mogao da bude: Ne znam ko bi ušao u novi Varšavski ugovor, jer njegove bivše članice gaje odvratnost prema svakoj ideji da sa Rusijom stupaju u bilo kakve vrste takvih odnosa, osim ekonomskih. Ne može postojati novi evropski sistem bezbednosti koji nema svoju institucionalnu osnovu.
Gostujući u emisiji Peščanik, asistent na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus je govorio o novom konceptu evropske bezbednosti koji predlaže Rusija: Srbija je u nekoliko navrata pokazala solidarnost sa Ruskom federacijom prilikom glasanja u OEBS-u, kao na primer kada je glasala protiv Rezolucije za povratak izbeglica u Abhaziju. Takođe, Srbija je iskazala zainteresovanost za ruski predlog o novom ugovoru o bezbednosti.
Rusija je nedavno pokrenula inicijativu koja se zove Novi ugovor o bezbednosti, koji bi zamenio ekskluzivnu ulogu NATO-a u evroatlantskoj bezbednosti sa zajedničkim holističkim okvirom koji bi na jednake osnove postavio Rusku federaciju i njenu Zajednicu nezavisnih država i ugovor Saveza o kolektivnoj bezbednosti iliti CSTO, i NATO pakt.
Međutim, zapadne zemlje su skeptično reagovale na ovaj ruski predlog zbog toga što Rusija tako pokušava da izjednači ulogu NATO-a i Zajednice nezavisnih država Ruske federacije u garantovanju bezbednosti na evropskom kontinentu i u evroatlantskom prostoru, što jednostavno ne odgovara objektivnom odnosu moći i ravnoteži snaga u evroazijskom prostoru.
Izgledi da tako nešto uspe su jako mali, oni mogu da urode plodom jedino ako Ruska federacija pristane da u tom novom ugovoru o bezbednosti u Evropi stoji da države, recimo Ukrajina, Gruzija, Belorusija, imaju pravo da biraju da li će ući u NATO ili u ruske bezbednosne integracije, i da na njihovu odluku da se učlane u NATO Rusija ne može da utiče.
Velika je verovatnoća da Ruska federacija neće pristati da se takve odrednice nađu u novom ugovoru o bezbednosti u Evropi zato što je to upravo ono što Ruska federacija želi da spreči – širenje NATO-a na Ukrajinu, Gruziju i približavanje granica NATO-a ruskim zonama interesa. U odsustvu člana ugovora kojim bi se garantovala mogućnost državama da na referendumu slobodno odluče kom će se savezu prikloniti, jednom, drugom, a možda i oba, sumnjam da će zapad, odnosno NATO pristati da potpiše takav ugovor o bezbednosti.
Srbija je novi ugovor o bezbednosti primila sa velikim interesovanjem i u nekoliko navrata podržala tu ideju, dakle, Srbija usklađuje svoje stavove sa Ruskom federacijom, nasuprot evropskom zvaničnom stavu.
Ideja
Tokom posete Srbiji Medvedev se obratio poslanicima u skupštini Srbije i u tom izlaganju predložio da u novom sporazumu o evropskoj bezbednosti budu fiksirana jasna pravila upozorenja i mirnog regulisanja konflikata.
Medvedev: Lekcije iz prošlosti upozoravaju nas da ne činimo greške i ne izmišljamo razloge za razdore već da ujedinimo snage pred novim pretnjama. Na tome se bazira inicijativa Rusije za izgradnju savremenog sistema evropske bezbednosti.
I balkanska kriza i događaji na Kavkazu pokazali su neefikasnost postojećeg sistema i neophodnost njegove modernizacije.
Priprema i potpisivanje Sporazuma o evropskoj bezbednosti trebalo bi da bude početak formiranja jedinstvenog bezbednosnog polja u evroatlantskoj zoni, što bi osiguralo pouzdane i iste garancije tim zemljama, nezavisno od toga kojem vojnom savezu pripadaju.
Oduševljeni idejom
Dobro obavešteni neimenovani izvor lista Politika kaže da je državni vrh Srbije poručio ruskim sagovornicima da Srbija podržava ovu ideju, da je spremna da učestvuje u razgovorima o novom bezbednosnom konceptu i da je neophodno da i druge zemlje budu uključene u njega.
SAD i Rusija su globalni faktori bezbednosti i NATO i ruski koncept su dva konkurentska bezbednosna koncepta. Rusija, tvrdi izvor Politike, nije iskoristila Beograd za promociju svoje ideje, jer je uobičajena praksa da ruski predsednik o tome govori prilikom svake posete inostranstvu.
Govori Vladimir Putin
Na godišnjoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu 2007. tadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin održao je oštar govor u kojem je kritikovao dve najznačajnije organizacije koje se bave bezbednošću u Evropi – NATO i OEBS.
Putin: Ubeđen sam da jedini mehanizam za donošenje odluke o upotrebi vojne sile kao poslednjeg argumenta treba da bude Povelja OUN. Ujedinjene nacije ne treba zamenjivati ni NATO-om, ni Evropskom unijom.
Širenje NATO predstavlja provocirajući faktor. Proces širenja NATO nema nikakve veze ni sa modernizacijom alijanse, niti sa osiguranjem bezbednosti u Evropi. Naprotiv, to je ozbiljno provocirajući faktor koji smanjuje nivo uzajamnog poverenja, i mi imamo opravdano pravo da upitamo: protiv koga je to širenje?
OEBS se pretvara u vulgarni instrument osiguranja spoljnopolitičkih interesa jedne grupe zemalja u odnosu na druge. Tom zadatku je prilagođen birokratski aparat OEBS-a, koji ni na koji način nije povezan sa državama osnivačima. Tom zadatku prilagođena je i procedura donošenja odluka i korišćenja takozvanih nevladinih organizacija, koje su formalno nezavisne, ali ciljno finansirane, što znači kontrolisane. Saglasno temeljnim dokumentima, OEBS u humanitarnoj sferi ima zadatak da na molbu pruža zemljama članicama pomoć u poštovanju međunarodnih normi u sferi ljudskih prava. To je važan zadatak i mi ga podržavamo. Ali to ne znači mešanje u unutrašnje stvari te države i nametanje volje toj državi kako treba da živi i da se razvija.
Objašnjava Sergej Lavrov
U junu 2009, na otvaranju godišnje konferencije OEBS-a o bezbednosti, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrovdodatno je objasnio zašto Rusija predlaže razgovore o međunarodnom pravno obavezujućem sporazumu o zajedničkoj bezbednosti.
Lavrov je objasnio da ruski predlozi ne predstavljaju miniranje NATO-a i drugih organizacija, već da zastupaju stav da treba jačati sinergiju među organizacijama – da bi se zajednički delovalo protiv pretnji zajedničkoj bezbednosti.
Lavrov je predložio sastanak šefova svih međunarodnih organizacija koji bi uporedili bezbednosne strategije svojih institucija, radi izrade plana budućeg zajedničkog delovanja.
Lavrov: Ruski predlog je fundamentalni koncept zajedničke bezbednosti koja se oslanja na saradnju. Posle hladnog rata međunarodna zajednica nije uspela da uspostavi solidan sistem zajedničke bezbednosti koji bi ujedinio istok i zapad. Nisu pronađene garancije za nedeljivu bezbednost i zato smo danas suočeni sa povredama osnovnih međunarodnih principa. Rusija zastupa stav da je potrebno postići jedinstvo evroatlantskog prostora i da ne postoje razlozi za dalje podele.
Lavrov je predložio prerastanje OEBS-a u evropsku bezbednosnu organizaciju, koja bi se bavila problemima čitavog evroatlantskog prostora.
O odnosima sa NATO Lavrov je rekao: Nažalost, naši zapadni partneri su izabrali put proširenja NATO-a, pa je Alijansa proširena do granica Rusije, čime su produbljene linije razdvajanja između Rusije i NATO. Treba da budemo realisti, jer bezbednost može biti samo zajednička.
Demokratije
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja u Rusiji, oko 25% građana smatra da demokratija Rusiji uopšte nije potrebna, dok je 57% njih reklo da je demokratija neophodna.
Istraživanje CeSID-a sprovedeno pred predsedničke izbore 2008. pokazalo je da je odnos doslednih pristalica demokratske i nedemokratske pozicije u Srbiji 3:2 (30% : 22%), uz nešto manje od polovine onih sa mešanom orijentacijom (48%).
Da je demokratija, uz sve svoje mane i ograničenja ipak najbolji poredak smatralo je 49% građana Srbije. Petina ispitanih je bila neodlučna, a 23% Srbije se svrstava u nedemokrate, uz 22% indiferentnih prema svakom, pa i demokratskom poretku. Tako je procenat pristalica demokratije u Srbiji 2008. godine sa približne polovine pao na tek nešto više od 36% građana.
Tada je 56% Tadićevih pristalica imalo pretežno demokratsku orijentaciju, dok je četvrtina njih za sebe rekla da je nacionalistički orijentisana. 21% Tadićevih pristalica imalo je pretežno antievropsku orijentaciju, a njih 46% svrstalo se u pretežno evropski orijentisane.
U Rusiji danas, više od polovine građana smatra da izvršna vlast treba da kontroliše sudove i parlament, a 6 od 10 ispitanika misli da predsednik Rusije treba da kontroliše sve grane vlasti.
CeSID je pred parlamentarne izbore 2008. ponovio istraživanje, kada je evropski i umereno evropski orijentisanih građana bilo 41%, dok je antievropski i umereno antievropski orijentisanih građana bilo 31%.
Sigurna kuća za izbeglice iz Srbije
Mira Marković i Marko Milošević dobili su politički azil u Rusiji u martu 2006. godine, saopštio je 2008. neimenovani izvor lista Politika.
Zvanični predstavnik Federalne migracione službe Rusije Konstantin Poltoranjin tada je saopštio da su Mirjana Marković i Marko Milošević u martu 2006. godine dobili status izbeglica, ali nije pomenuo da oni imaju status azilanata, odnosno da su „zaštićeni od političkog progona”.
Veljko Kadijević, lice sa Interpolove poternice i savezni ministar odbrane (1988-1992) koji je u Hrvatskoj osuđen na 20 godina zatvora zbog agresije JNA na Hrvatsku dobio je rusko državljanstvo i spasao se kazne.
Sumnja se da se i Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti koji je optužen za zločine na albanskim stanovništvom na Kosovu takođe krio u Rusiji. On je pod lažnim imenom Novica Karadžić, 2007. uhapšen u centru Budve.
Zdravko Tolimir je u intervjuu koji je dao haškim istražiteljima potvrdio da je 2005. izvesno vreme boravio u Rusiji.
Gojko Janković i Dragan Zelenović, optuženi za silovanja u Foči, takođe su se godinama skrivali u Rusiji.
Slučajni izbor izjava B. Tadića
Ukoliko bi se Mladić u Srbiji odvažio da se pojavi u javnosti, bio bi uhapšen za pet minuta.
Srbi su narod koji je dao najveći doprinos suočavanju s prošlošću na Balkanu. Ja sam, nažalost, jedini predsednik koji se izvinio za zločine svoje zemlje. Veoma mi je žao što su drugi predsednici propustili priliku da se izvine za zločine počinjene nad mojim narodom.
Moram da odbacim ulogu zločinca za Srbiju. To je bio građanski rat u kojem su svi učestvovali. Svi moramo da se suočimo sa svojom odgovornošću.
Učinićemo sve napore da dovršimo saradnju s Haškim tribunalom. Mi danas ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li se oni nalaze u Srbiji, ali činimo sve kao da jesu.
U Evropskoj uniji ćemo biti najbolji prijatelj Rusije. To će biti od pomoći u svim aspektima odnosa dveju država.
Sarađujući sa Haškim tribunalom Srbija doprinosi međunarodnom pravu na koje je suštinski oslonjena i kada je reč o odbrani njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji.
Politika Srbije mora biti konzistentna, logična i celovita, i u tom smislu su insistiranje na međunarodnom pravu po pitanju Kosova i Metohije i saradnja sa Haškim tribunalom neodvojivi.
Divan dan
110. rođendan Bezbednosno-informativna agencija proslavila je u društvu predsednika Tadića, premijera Cvetkovića i brojnih ministara.
Proslavi su prisustvovali i britanski ambasador Stiven Vordsvort, predstavnici pravosuđa, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, zaštitnik građana Saša Janković i drugi.
Svečanosti su prisustvovali i bivši direktor te agencije Rade Bulatović i režiser Emir Kusturica.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 22.10.2009.
