Eto nama izbora. Vučić kaže sinoć, biće izbori 17. decembra. Kako se u Srbiji najave ili raspišu izbori tako neki deo sveta potone u rat. Onomad u februaru Ukrajina, sada Izrael/Palestina. (U međuvremenu je etnički očišćen Nagorno-Karabah, čemu se, uzgred, ovde s oduševljenjem klicalo.) Oba rata su nam blizu. Globalni akteri umešani u njih utiču ili žele da utiču i na događaje u Srbiji. Samo što je Srbija nebitna i u poređenju s Ukrajinom, a pogotovo ako se poredi s Izraelom/Palestinom. Mislim, nebitna je uopšte, ali to je već nešto drugo. Možda se Vučić nada da će u decembru moći da uradi sve isto kao i na prethodnim izborima, od 2012. naovamo, naprosto zato što pažnja spolja neće biti na Srbiji.
Kao što je upad Radoičića na sever Kosova odvukao pažnju s Kurtija, tako rat u Izraelu/Palestini odvlači pažnju od čitavog Balkana. Naravno, ne mogu se porediti ove dve krize, ali se analogija ipak kako-tako drži. Ako bukne Bliski istok, sva je prilika, goreće ceo svet. Jednom se već pokazalo da ratovi na Balkanu nemaju taj potencijal. (Jeste, uključujući i 1. svetski rat, pored ratova iz devedesetih, šta god da ovde o tome misle i pišu „nacionalni“ istoričari). To bi bilo jedino razumno objašnjenje za izbore u decembru i Vučićevu želju da ih raspiše: u senci krupnih događaja, on se nada da ovde može da radi šta mu padne na pamet, pa tako i da ponovo pokrade izbore.
Ako iz bilo kog razloga ne bude mogao da krade, on će te izbore izgubiti. To je jasno ko dan. Evo još analogija u prilog toj tvrdnji. Diktatori ili autoritarni lideri širom sveta mahom su padali posle izgubljenih ratova. Kao recimo u Argentini, posle besmislenog rata za par malih dalekih ostrva usred okeana. Ili u Srbiji, posle poslednjeg izgubljenog rata u nizu, na Kosovu. Posle neuspeha Radoičića na Kosovu, Vučića čeka nešto slično. (Jeste, kakav je Vučić, takav mu je i rat, mali i besmislen, ali s prolivanjem krvi, svejedno.) Birači bi diktatorima ili autoritarnim vođama mnogo šta drage volje progledali kroz prste, ali ne i poraze. A Vučić u 2023. ređa poraz za porazom. Mislim, od 2012. je tako, ali sad to više ne može da se sakrije ni na jedan način.
Ali, pustimo Vučića, on je dosadan i nezanimljiv, pored toga što je nesposoban. Njemu je poraz i na izborima već zapisan, barem u Beogradu. Izbori u decembru su njegova kobna greška, ista onakva kakvu je pre njega napravio Tadić, a pre Tadića Milošević. I njih dvojica su, sećamo se, izašli na izbore bez ijednog dobrog razloga (iz njihove perspektive, razume se). Pod uslovom da ne krade, Vučić će izgubiti. A krašće. Ili će barem pokušati. To je sve što se o njemu ima reći, u vezi s izborima u decembru.
Zanimljivija je opozicija. To što Vučić hrli u poraz ne znači da će opozicija pobediti, to jest uzeti vlast, barem u Beogradu. Matematika je jednostavna. SNS i SPS neće uzeti dovoljno glasova. Opozicija (dakle sve ono što se s dobrim razlogom ili bez njega naziva opozicijom) svakako će osvojiti više glasova od SNS/SPS-a. Barem u Beogradu. Ali to je tek neophodan uslov za formiranje nove vlasti u Beogradu. Pored toga, opozicija bi morala da se dogovori da će deliti vlast u Beogradu. Tu ne mislim samo na opoziciju protiv nasilja. Mora se u jednačinu uzeti i takozvana državotvorna/rodoljubiva opozicija. Evo zadatka za čitaoca – zamisli jedne i druge kako se dogovaraju, postižu dogovor i dele vlast u Beogradu.
Može? Ide teško, naravno. Izgleda zapravo nemoguće. Ja ne vidim kako oni mogu da se dogovore. Da li to znači da je stvar izgubljena? Ne znači. To je zadatak za kampanju. Opozicija ima vremena do 17. decembra da nas uveri da mogu zajedno. To može da se uradi. Pitanje je da li oni to hoće da urade. Jer, izrazimo se u skladu s duhom vremena, namirisali su krv. Vučićev režim je na izdisaju. Može se dogoditi, a i verovatno je da će se dogoditi, jer tako se socijalizuju političari u Srbiji, i ne samo oni, da svako u opoziciji poželi što veći deo takozvanog kolača, to jest vlasti. Pošto znaju da pada podrška strankama režima (SPS-u manje nego SNS-u), lako mogu pomisliti da treba za sebe i samo za sebe da otkinu što veći komad opoziciono nastrojenog biračkog tela. A to znači da će kampanju shvatiti kao sezonu lova u kojoj su sve mete dozvoljene.
To je jedina Vučićeva šansa da preživi izbore u decembru – da se opozicija poubija između sebe. Državotvorci protiv evropejaca, desnica centra protiv krajnje desnice, liberali protiv levičara… svi protiv svih. Ako se gleda iz tog ugla, možda njegova, Vučićeva dakle, računica i nije tako loša. S manje glasova uzeće mnogo više nego što je uzeo na prošlim beogradskim izborima. I parlamentarnim takođe.
Desnica već hvata zalet – vreme je da u Srbiji ljudi glasaju za nova lica, a ona su sva na desnici. Samo što nisu, ima ih i levo od centra. Samo, i kada se gleda odatle, dakle iz tačke levo od centra, sve nadesno izgleda i isto i sumnjivo. A izbori nisu još ni raspisani.
Hajde da podvučemo crtu i vidimo šta imamo.
1) Podrška Vučiću se kruni, a još više gubi podršku njegov SNS.
2) Opozicija može mirno da računa na većinu glasova barem u Beogradu.
3) Da bi uzela i vlast, a ne samo više glasova, opozicija mora da uradi barem dve stvari:
– 3a. da kontroliše izbore neuporedivo bolje nego na prethodnim izborima;
– 3b. da uveri birače da može da se dogovori između sebe, i to opet na dva nivoa:
– 3b1. unutar koalicije srodnih stranaka;
– 3b2. između koalicija.
Ove cifre i slova u nabrajanju nisu tu zbog preglednosti. Naprotiv, tu su da zakomplikuju sliku. Iako izgleda kao jednostavan zadatak, pred opozicijom je veliki posao ako hoće zaista da uzme većinu koja joj se smeši na izborima. I pored te većine i vlast. Za to će imati otprilike dva meseca. Mnogo posla za malo vremana. Šta kaže opozicija, može li to? Ili Vučić ipak ume da računa (na opoziciju). Ili je samo opet slagao.
Peščanik.net, 13.10.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Wheeling and dealing - 30/04/2024
- Kampanja i mediji - 30/04/2024
- Dođeš mi, dođem ti - 26/04/2024
