ИЗВЕШТАЈ О ДАВАЊУ У ЗАКУП НЕПОКРЕТНОСТИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

Полазећи од неспорне претпоставке да Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе располажу великим фондом имовине, Савет је започео истраживање о обиму фонда имовине и располагању имовином у јавној својини. Савет је прибавио обимну документацију, првенствено од Републичке дирекције за имовину Републике Србије и „Дипос“ доо Београд (у даљем тексту Дипос) као пример располагања имовином у јавној својини, те је у складу са законским оквиром идентификовао системске неправилности и проблеме када је реч о располагању непокретностима у јавној својини давањем у закуп. Утврђено је да је велики број станова и вила у периоду Милошевићеве владавине продат под сумњивим околностима. Органи власти још увек не поступају савесно према јавној својини, те не постоји комплетна и ажурна евиденција имовине у јавној својини и њеним корисницима. Непокретности се дају у закуп мимо важећих прописа. Само су привилеговани појединци обавештени о слободним непокретностима и могућности закупа, а висине закупнина нису увек у складу са тржишним ценама (кроз цео текст извештаја болдовао Пешчаник, прим. ур.). Подзаконски акти нису у целости у складу са Законом у јавној својини. Давање у закуп непокретности дипломатско-конзуларним представништвима није изричито регулисано Законом о јавној својини.

Пословни простор станови, гараже, гаражна места и друге непокретности у јавној својини које непосредно не служе извршавању надлежности државних органа и организација, те органа и организација аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту органа и организација), могу се користити за остваривање прихода путем давања у закуп, односно на коришћење. Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу преко непосредно надлежног органа давати у закуп, односно на коришћење наведене непокретности, или за ове намене основати јавно предузеће или друштво капитала.1 Република Србија је власник друштва капитала „Дипос“ доо Београд (у даљем тексту Дипос) чија је делатност изнајмљивање непокретности у својини Републике Србије.2 Надлежност и поступак давања у закуп, односно на коришћење непокретности и остваривање прихода Републике Србије по том основу (закупнина, добит и др.) потребно је одредити оснивачким актом или уговором о давању на коришћење наведених непокретности друштву капитала.3

Република Србија, коју је заступала Републичка дирекција за имовину Републике Србије (у даљем тексту: Дирекција), је са Дипосом закључила Уговор о давању на коришћење непокретности (у даљем тексту: Уговор) дана 22.07.2009. године4, а закључена су и два анекса.5 Дипосу је првобитним уговором на привремено коришћење, управљање и одржавање додељено 159 вила, 202 стана, 27 пословних простора и 57 гаража на територији Града Београда.6 Од тада је дошло до промене броја непокретности будући да су једне одлукама Владе Републике Србије изузимане из фонда, а друге уврштаване у фонд. Садашњи број непокретности се повећао и према подацима ДРИ броји укупно 523 јединице непокретности (159 репрезентативних објеката – виле, 201 стан, 33 јединице пословног простора, 27 гаража, 7 осталих јединица непокретности и 96 јединица грађевинског земљишта). Дипос је за потребе израде ревизије ДРИ навео да је број јединица непокретности на дан 31.12.2013. године износио 448 (161 репрезентативни објекат – виле, 200 станова, 30 јединица пословног простора и 57 гаража).7 Са друге стране, Дипос је Савету доставио податке о броју непокретности који се косе са наведеним (163 репрезентативна објекта, 203 стана, 32 пословна простора и 16 гаражних простора). Како је ДРИ податке црпела из базе Дирекције, Савет закључује да Дирекција још увек не располаже са тачним бројем непокретности у јавној својини, као ни тачним спецификацијама непокретности.8 На основу важећег Уговора9 Дипос издаје у закуп објекте првенствено намењене дипломатско-конзуларним представницима, трговинским и другим представништвима и представницима при амбасадама у Републици Србији (у даљем тексту ДКП), уз сагласност Дирекције. Дипос такође издаје у закуп наведене објекте и домаћим правним и физичким лицима, на основу одлуке директора, уз претходно прибављену сагласност Дирекције. На том привредном субјекту је и обавеза да брине о редовној наплати закупнине и извршењу уговора о закупу, даје отказе уговора, врши наплату закупнине, покреће спорове пред надлежним судским и управним органима у вези са наплатом закупнине и исељењем из предмета закупа и поверене имовине, води поступке за наплату свих трошкова које терете предмет закупа и подноси тужбе за евентуалну накнаду штете и неосновано обогаћење, које су настале из незаконитог коришћења имовине која је предата Дипосу по овом уговору. Овде треба напоменути да иако Уговором Дипосу није дозвољено да се уписује као власник над непокретностима у својини Републике Србије, утврђено је да је Дипос уписан као власник на четири непокретности.10

И поред тога што закон јасно каже да се ствари у јавној својини могу дати у закуп полазећи од тржишне висине закупнине, и то у поступку јавног надметања односно прикупљањем писмених понуда, приликом давања у закуп државних непокретности „Дипос“ није поштовао законске одредбе јер је вршена искључиво непосредна погодба са клијентима. Само изузетно се ствари у јавној својини могу дати у закуп непосредном погодбом, ако је то у конкретном случају једино могуће решење. Ако је уговор закључен противно оваквим правилима, он се сматра ништавим.11 Дирекција је на овакве правне послове „Дипоса“ практично по аутоматизму давала сагласности12 не проверавајући да ли су закупнине тржишне већ се ослањала на тврдњу Дипоса да су предложени износи закупнина у складу са тржишним ценама. Тиме је Дирекција пропустила да изврши своју обавезу да пажљиво располаже стварима у својини Републике Србије и да спроводи мере заштите својине Републике Србије путем надзора.13 Дипос није јавно оглашавао чак ни списак некретнина које су слободне за закуп, али ипак у свим дописима Дирекцији, као и у сагласностима Дирекције и појединим уговорима, стоји да су се закупци обратили Дипосу са молбом да им се да у закуп одређена непокретност. Често су у питању била физичка и правна лица која раније нису закупљивала предметне непокретности, па се поставља питање како су они сазнали да је баш та непокретност слободна, осим ако су непокретности додељиване привилегованим појединцима по претходном договору.

На списку закупаца вила који је Дипос доставио закључно са 31.05.2014. године, изузев оних за које је потребна и сагласност Министарства спољних послова, налази се између осталих и адвокат Невена Веселиновић. Међу закупцима се налазе и „Omni stock“ доо, фирма чији је директор и власник Веселин Сјеклоћа14, бивши саветник министра Велимира Илића.15 Међу закупцима се налази и „Baam trade“ доо, власник недељника „Печат“, Мухамед Јусуф Дахлан, коме је Влада Србије доделила држављанство, такође је један од закупаца. Директор ЈП „Електромреже Србије“ Никола Петровић је такође међу закупцима вила којима управља Дипос, хирург Милан Цолић, али и фирма „Block & Roll“ која се бави пружањем маркетиншких услуга. На списку се налазила и Европска експертска група која је годинама уназад вршила малверзације са наводним кандидовањем пројеката код Европске комисије због чега су против одређених лица покренути кривични поступци.16 Међу закупцима пословног простора је и фирма „Partizan Tech” доо у власништву Слободана Тешића.

Одговорна лица из Дирekције никада нису поставила питање како потенцијални закупци годинама уназад сазнају за незакупљене непокретности које желе да закупе од Дипоса.

Иако је одређивање цене закупа непокретности за смештај дипломатско-конзуларних представништава, дипломатских и других представника осетљиво питање које се не своди само на тржишну економију закупа, већ и на квалитет билатералних односа, потребно је наведену ситуацију правилно подвести под правни оквир.

Правни оквир чине Закон о јавној својини и подзаконски акт Уредба о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда17 (у даљем тексту Уредба). Законом је регулисана надлежност у управљању јавном својином као и прибављање, располагање и управљање стварима у јавној својини. За сва располагања непокретностима у јавној својини Законом је предвиђено да се то врши полазећи од тржишне вредности коју је проценио порески односно други надлежни орган у поступку јавног надметања односно прикупљања писмених понуда под условом да је то једини могући начин отуђења.

Уредбом је до 10. јуна 2015. године било прописано да ће се непосредна погодба применити ако се непокретност не изда у закуп после једног спроведеног поступка јавног оглашавања, али не испод тржишне висине закупнине, односно висине закупнине прописане општим актом надлежног органа.18 Од 10. јуна 2015. године непосредна погодба се спроводи када се непокретност не изда у закуп ни после спроведених четири и више поступака јавног оглашавања, али не испод 50% од тржишне висине закупнине, али и та одредба је у делу незаконита јер закон полази од тржишне висине закупнине, а не од умањене висине. Иако је Уредба у великом делу који се односи на закуп непокретности у супротности са Законом који прописује непосредну погодбу само изузетно када је то једино могуће решење, Дипос и Дирекција нису поштовали правилну одредбу која се односи на спровођење барем једног јавног позива.

Што се тиче неусаглашености Уредбе са Законом, реч је о предвиђеним изузецима где се per se подразумева да је непосредна погодба једино могуће решење. Већ на први поглед је јасно да већина тих изузетака не говори о ситуацијама када је закуп непосредном погодбом једино могуће решење19, што их чини супротним Закону.

Према томе, код непосредне погодбе мора се утврдити иуњеност услова да је непосредна погодба једини могући начин располагања, за шта се мора дати детаљно образложење у предлогу акта да се одобри такво располагање.

Ова обавеза из члана 34 Закона се није примењивала јер је супротно наведеној одредби Уредбом регулисано да ако се у поступку првог јавног надметања не изда непокретност у закуп, онда ће се у поступку издавања у закуп примењивати непосредна погодба. Нигде у Уредби није предвиђено да ће се за такво располагање дати образложење да ли је непосредна погодба једини могући начин располагања, ово тим пре што Дипос није објављивао које су непокретности расположиве за давање у закуп, као што није дао ни позив свим заинтересованим да учествују у надметању.

Према томе, за примену метода непосредне погодбе нису били испуњени законски услови, али ни услови из Уредбе која није применила метод и начин располaгања регулисан Законом. Уредба је подзаконски акт који мора бити заснован на закону и не може бити супротан одредбама закона.

Дипос је донео Правилник о начину и поступку давања у закуп непокретности првенствено намењених за смештај дипломатско-конзуларних представништава, дипломатских и других страних представника, трговинских и других представништава и представника при амбасадама у Републици Србији20, којим је регулисано да поступак издавања и одређивања висине закупнина дипломатско-конзуларним и другим представништвима врши Мешовита комисија састављена од представника Министарства спољних послова, Дипоса и Дирекције. О закључењу уговора са другим физичким и правним лицима одлучује Дипос уз сагласност Дирекције. Правилник је донет на основу уговора који је закључен између Дипоса и Дирекције, а којим је Дирекција пренела привремено управљање и одржавање одређених непокретности на Дипос.

На наведени правилник су сагласност дали Дирекција и Министарство спољних послова.21 Остаје нејасно како се добија информација да је неки стан/гаража/вила слободан за издавање.

Правилник који је донео директор Дипоса је интерни акт који нема снагу подзаконског акта, и који не може да регулише управљање нити располагање на непокретностима у јавној својини на другачији начин него што је то регулисано Законом. На то нема утицаја сагласност Дирекције и Министарства спољних послова. Према томе Правилник је за Савет један акт који је Дипос донео само да би се одговорна лица Дипоса заклонила иза Мешовите комисије, односно иза Дирекције, када је реч о давању у закуп непокретности лицима која не спадају у дипломатско-конзуларна односно друга представништва, да би се ослободили одговорности које произилазе из обавезе управљања, и одржавања непокретности у јавној својини.

Савет закључује да овакви уговори нису у складу са Законом.22

ДАВАЊЕ У ЗАКУП И ОТУЂЕЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИ ПРЕ 2009. ГОДИНЕ

Анализирајући документацију коју је Дипос доставио у вези отуђења непокретности, Савет је утврдио да је током Милошевићеве владавине велики број непокретности отуђен из јавне својине на незаконит начин.

Својевремено је и тадашњи председник Комисије Савезне владе за стамбена питања Зоран Живковић изјавио да је из фонда Дипоса од 1996. године до 2000. године изузето 259 станова и вила, односно око 32.000 м2, чија је вредност око 60 милиона евра.23 О наведеним отуђењима Савету је Дипос доставио документацију којом располаже, а која је у већини случајева непотпуна. Ипак, закључак је да су функционери добијали станове у закуп које су присвајали, или које су мењали за виле, па на разне начине присвајали. О томе сведочи и Записник о извршеном инспекцијском надзору у Комисији Савезне владе за стамбена питања, Комисији Савезне владе за административна питања и Савезној дирекцији за имовину СРЈ у вези са давањем станова у закуп на неодређено време, давањем станова у закуп на одређено време за службене потребе, давањем у закуп пословног простора, доделом стамбених зајмова и реализацијом тих одлука.24

Виле намењене за отуђење су изузимане из фонда Дипоса и даване су у закуп као станови јер је откуп био могућ само за станове. Рачунала се само корисна стамбена површина, а подруми, тавани и дворишта нису узимани у обзир.

Један од очигледних примера злоупотреба је случај Јовановић Живадина, бившег министра за иностране послове. Јовановић је добио у закуп „стан“ а заправо вилу у Улици Саве Грујића бр. 24 крајем априла 1998. године. Већ у јуну на основу одлуке Савезне владе Дипломатско стамбено предузеће му доставља понуду за откуп гараже, али не и виле. Министарство финансија одобрава предузећу ДД „Новограп“ из Новог Сада да замени вилу у Чакорској бр. 8 чији је власник, са Јовановићем за вилу у Ул. Саве Грујића бр. 24 иако он није власник исте. Вила у Чакорској је уступљена предузећу ДД „Новограп“ у замену за три стана како би се склопио уговор са Јовановићем. У прилог томе говори и чињеница да је наведени уговор оверен истог дана када и уговор о замени вила. Уговор о замени две виле, у ком се наводи да је вила у Ул. Саве Грујића бр. 24 са гаражом ванземљишно књижно власништво Јовановић Живадина, је оверен 28.08.1998. године и Јовановићу се одмах исплаћује разлика у вредности непокретности. На основу уговора Јовановић добија право да се упише као власник виле у Ул. Чакорска 8, а ДД „Новограп“ да се упише као власник виле у Ул. Саве Грујића 24. Тиме је ДД „Новограп“ оштећен јер не може својину да стекне од невласника, тј. закупца виле. При томе, Живадин Јовановић је гаражу откупио дана 02.09.1998. године. Дакле, за мало више од четири месеца Живадин Јовановић је стекао вилу и износ од 610.000,00 тадашњих динара на име „разлике у вредности“.25 За издвајање из фонда Дипоса је наравно требала сагласност Савезног министарства за иностране послове где је Јовановић био министар.

Током деведесетих државним становима је мењана намена из службених у породичне како би се могли отуђити. Ипак, не постоји могућност да се утврди коликом броју станова је током деведесетих промењена намена јер о томе не постоји евиденција. Једини начин да се број утврди је читањем свих записника Комисије за административна питања почев од 1994. године, међутим ти записници најчешће не садрже податке о структури и површини стана, а уопште не садрже податке коме је стан додељен. Ни Комисија Савезне владе за стамбена питања није поседовала евиденцију о броју службених станова нити о броју станова којима је промењена намена. Након доношења Пословника Савезне владе из 1999. године26 Комисија Савезне владе за административна питања је одлучивала на основу предлога председника Савезне владе. Станови су додељивани без уредних захтева за доделу станова, у досијеима станова који су отуђени нису пронађена решења о давању у закуп, уговори о закупу стана, нити реверси за намештај. Станови су додељивани без икакве ранг листе службеника за решавање стамбених потреба, која је морала бити утврђена. Станови су службеницима и функционерима додељивани у закуп углавном под условом да се они предају у фонд Дипоса станове мање квадратуре, чак и у градовима у унутрашњости, али неретко је и тај услов изостајао. Уговори о откупу станова по бенефицираним ценама би били закључени у просеку након месец дана од закључења уговора о закупу. Станови су додељивани и пензионерима.27

Примећени су случајеви када је непокретност изузимана из фонда Дипоса како би се директно отуђила: нпр. вила у Ул. Андре Николића је изузета и право својине је противзаконито уступљено Југословенском олимпијском комитету.28 Из фонда намењеног за смештај дипломатско конзуларних представника изузимани су и поједини станови и давани на располагање Дипосу29, а данас се не налазе на списку непокретности којима Дипос управља што води до закључка да су станови отуђени. Дешавало се да стан буде изузет и формално дат на располагање једном лицу, али пре предаје стана да се закључи уговор о продаји са другим лицем. Таква располагању су чињена актима без деловодних бројева.30

Бројне виле, које су биле у фонду Дипоса, су замењене за станове са физичким и правним лицима под оправдањем обнове фонда непокретности намењеног за смештај дипломатско конзуларних представништава, иако је досадашња пракса показала да дипломатско конзуларна представништва нису нарочито заинтересована за станове колико су заинтересовани за виле.31 Такве замене су вршене и без назначавања да је сврха обогаћење фонда, чиме је реални фонд Дипоса круњен.32 Један такав случај је примећен и након периода владавине Милошевића, и то 2008. године када је бившем министру унутрашњих послова Драгану Јочићу замењена вила из фонда Дипоса која се налази у Дипломатској колонији са два стана. Савет је приметио да је право својине над више вила мењано за уступање права коришћења на једној вили и одрицање од потраживања према држави што је било непропорционално.33 Виле су мењане и за станове који су још увек били у изградњи.34 За поједине виле из фонда Дипоса Савет је утврдио да су продате од стране Републике Србије, а за те продаје сем уговора не постоји никаква друга документација.35 За један стан из фонда Дипоса је утврђено да је управо Дипос стан продао без икаквог изузимања или тражења одобрења од надлежних институција.36

ЦЕНА ЗАКУПА НЕПОКРЕТНОСТИ И ПОСЛОВАЊЕ ДИПОСА ОД 2009. ГОДИНЕ

Савет је анализирао уговоре достављене од стране Дипоса, а који су закључени са домаћим правним и физичким лицима и утврдио је да су износи закупнина у закљученим уговорима када је реч о становима нижи од тржишних цена закупа. Међу закупцима по закупнинама нижим од тржишних има високо позиционираних полицијских службеника, службеника министарства спољних послова те других министарстава, БИА-е и др, што је посебно напомињано приликом тражења сагласности од Дирекције. Међу закупцима се налазе и личности са естраде, али и директори јавних предузећа.

Tabela-01

Дипос не обрачунава у књиговодству вредност имовине у складу са Међународним рачуноводственим стандардима. Приметно је исказивање имовине у финансијским извештајима по неконзистентном методу. На дан 31.12.2013. године, фер вредност непокретности није исказана у финансијским извештајима иако постоји активно тржиште некретнина и могуће је одредити вредност на основу котираних тржишних цена37. Према подацима које је Дипос доставио Савету 11.06.2014. године, вредност два стана у Јужном булевару бр. 32 површина 55,58 и 61 м2 износи по 257.034,73 РСД или мање од ЕУР 2.500. Када су у питању виле, вредност виле у Ботићевој 8а површине 425,86 м2 износи 1.657.562,28 РСД или мање од ЕУР 15.000, вила на адреси Дипломатска колонија 10 површине 135,11 м2 вреди 1.545.059,20 РСД или мање од ЕУР 14.000 а вила на адреси Генерала Васића 5 површине 556,22 м2 вреди 1.827.713,09 РСД или мање од ЕУР 17.000.

Вредност стана у Ахељиновој 4 површине 78 м2 је вођена на износ 10.714 РСД, а на захтев Савета да се изјасне о наведеном износу Дипос је дописом до 08.12.2014. године обавестио Савет да за конкретну непокретност нова процењена вредност износи 13.546.880,10 РСД. Исто тако, вредност стана у Пере Тодоровића 34 површине 26 м2 вођена је на 3.053,06 РСД а Савет је касније обавештен да је вредност промењена на 3.856.113,63 РСД. Овакво поступање само представља прикривање неадекватног обухватања вредности имовине а и саме имовине Републике Србије. Спорадичне процене не могу бити решење, већ свеобухватан попис имовине, закупаца и процена реалне вредности коју има Република Србија а посредно њоме неадекватно управља Дипос.

Упоређујући сагласности достављене од стране Дирекције и уговоре достављене од стране Дипоса, Савет је нашао да за поједине уговоре не постоје сагласности, иако је Дирекција удовољила захтеву Савета да достави све сагласности од 2009. године. Поједини уговори су закључени са лицима за које није тражена сагласност, односно која се не спомињу у сагласностима Дирекције.

Дипос је од Дирекције тражио и добијао сагласности, те закључивао уговоре о закупу и са лицима против којих су вођени судски поступци због неисплаћене закупнине, па чак и због тога што су одбили да напусте непокретност након раскида уговора. Нови уговори су такође имали нетржишне износе закупнина. Невезано за износ закупнине, сагласности су тражене и добијане и за нове уговоре са политичким странкама које су у том тренутку биле на власти, иако су те политичке странке велики дужници, а што је потврдило и руководство Дипоса.38

Из дописа Дипоса Дирекцији утврђено је да постоји значајан број непокретности које нису атрактивне дипломатско-конзуларним представништвима, дипломатским и другим представницима првенствено због локације, али и због стања у ком се непокретности налазе. Стога није јасно зашто таквим непокретностима управља фирма чија је главна функција да изнајмљује непокретности управо дипломатско-конзуларним представништвима, дипломатским и другим представницима.

Поред редовних уговора о закупу непокретности који су достављени Савету, Дипос је обавестио Савет да су закључивани уговори са мобилним оператерима о закупу кровова објеката без сагласности Дирекције.39 Наведени уговори никада нису достављени Савету.

Савет није приметио да је „Дипос“ пословао са губицима, што и не чуди обзиром да управља туђим ресурсима и да може да функционише са минималним трошковима, али је неспорно утврђено да фирма не остварује пун капацитет. Пројектовани приход од закупа износи скоро 5,3 милиона евра, а при том је издато свега 82,21% објеката.40

Tabela-02

Ипак из података које је Дипос доставио видљиво је да је скоро 64% пројектованог прихода управо од дипломатско-конзуларних представништава, а да при том они захватају мање од 20% објеката и мање од 35% укупне квадратуре којом Дипос управља.

Иако се у медијима спомиње да Дипос потражује свега пола милиона евра на основу наплаћене закупнине41, дуг закупаца је знатно већи. Примера ради почетком 2014. године Дипос је Министарству привреде за потребе израде личних карти предузећа доставио податак да му клијенти дугују 800.359.642,10 РСД (у то време око 6.900.000 евра), да је део износа утужен и да је процењено да је наплативо 80% потраживања.42 Дакле, 1.380.000 евра је тада рачунато као ненаплативо. Међутим, Дипос је известио Савет да четири закупца на дан 11.06.2014. године заједно дугују 230.705,72 УСД и 528.453,52 евра43, а ДРИ је утврдио да једна фирма на дан 31.12.2013. године дугује Дипосу 334.041,37 евра и 2.328.759,36 динара.44 Стога нису логични наводи да се дуг своди на пола милиона евра.

Савет је утврдио да је код извесног броја закупаца покренут стечајни поступак, али због ограниченог приступа подацима није било могуће утврдити да ли је Дипoс благовремено сва спорна потраживања пријавио код надлежног Привредног суда и колика је висина потраживања из стечајне масе.

Сагледавши годишње пројектоване приходе од закупа на дан 31.05.2014. године са претпоставком потпуне наплативости, и укупно наплативо потраживање пријављено за израду личних карти предузећа са стањем на дан 31.12.2013. године, Савет налази да постоји неслагање, односно да је свега око 220.000 евра ранијег потраживања наплативо45, а не 5.520.000 евра како је пријављено Министарству привреде.

Контрола Владе је обезбеђена приликом усвајања закључака о давању сагласности на финансијски извештај Дипоса, поделу добити, усвајање програма пословања и извештаје независних ревизора, а која акта доноси скупштина Дипоса. Влада је неадекватним сагледавањем стања у Дипосу годинама пристајала на дугогодишње недомаћинско пословање руководства Дипоса, те подједнако сноси одговорност за садашње стање.

ОРГАНИ УПРАВЉАЊА ДИПОСА

Оснивачким актом Дипоса из 2015. године46 установљено је да су органи Дипоса директор и скупштина друштва, док је ранијих година и управни одбор био орган управљања Дипоса. Чланове скупштине бира и разрешава Влада Републике Србије као оснивач и власник 100% удела у Дипосу, док директора предузећа, на мандатни период од пет година, бира и разрешава скупштина Дипоса.

Према званичним подацима чланови Скупштине Дипоса, у периоду од фебруара 2009. до новембра 2013. године били су службеници запослени у Министарству финансија: Александар Коцић Аранђеловић (председник), Мирјана Радојевић (члан), Снежана Црнојевић (члан). Влада Србије је новембра 2013. године за председника Скупштине Дипоса поставила Слободана Копању, који је у периоду од 2004. до 2009. године обављао функцију директора у том предузећу.47 Према писању медија Копања је по одласку из Дипоса узео 24 зараде на име отпремнине, а потом се запослио у Дунав осигурању.48 Влада је новембра 2013. године за члана Скупштине Дипоса именовала Ранка Вујовића, а октобра 2014. године Наташу Гаћешу.

Tabela-03

Чланови управног одбора Дипоса до фебруара 2012. године били су: Костадин Поповић (председник УО и директор Дипоса); Слободан Копања (саветник у Дунав осигурању), Борислав Стефановић (политички директор у Министарству спољних послова), Бранка Ердељан (државни службеник у Министарству економије и регионалног развоја) и Марија Срећковић (директор маркетинга ДП Београдски сајам и супруга тадашњег функционера СПО Срђана Срећковића).

Tabela-04

Интересантно је да се подаци о саставу органа управљања које је доставио Дипос49 и званични подаци из Агенције за привредне регистре50 не поклапају у целости. Примећен је већи број чланова УО у односу на званичне податке из АПР-а. Наиме, поред регистрованих чланова УО, Дипос спомиње и Небојшу Негића као представника Дирекције у Управном одбору. Дипос је доставио Савету податке и о члановима Надзорног одбора, а постојање НО у АПР никада није регистровано. Ови подаци доводе до закључка да је недомаћински пословано и да су органи управљања вршили злоупотребе именујући чланове у фиктивне органе, а који су за свој „рад“ примали накнаде.

Tabela-05

Функцију директора и председника УО Дипоса од марта 2009. до јануара 2012. године истовремено је обављао Костадин Поповић, док је само функцију директора обављао од јануара 2012. године до јула 2014. године, када је разрешен са функције након најаве премијера Александра Вучића да ће група руководилаца јавних предузећа бити разрешена због лошег рада. Од јуна 2014. године функцију директора Дипоса обавља дотадашњи заменик директора Ђоко Кривокапић, док је Костадин Поповић након разрешења остао у радном односу у Дипосу и то на позицији Руководиоца економско-финансијског сектора.

Tabela-06

Према подацима из имовинске карте Костадин Поповић је истовремено док је обављао функцију у Дипосу био и на функцији председника УО Привредне банке Београд и то све до одузимања дозволе за рад наведене банке (20.10.2010-26.10.2013), а обављао је и функцију Председника одбора за пословање банке (01.07.2011-26.10.2013). Иначе, Поповић је био близак ранијем премијеру Мирку Цветковићу, а у периоду од 2001. до 2007. године био је финансијски директор у Агенцији за приватизацију. Док је обављао функцију у Дипосу био је члан УО предузећа Алфаплам АД из Врања, чији је већински београдска фирма Амасис доо, у власништву бизнисмена Мирољуба Алексића, власника Алко групе.

ПРЕПОРУКЕ

Савет за борбу против корупције саветује Владу Републике Србије:

1. Да Влада наложи свеобухватан попис имовине у власништву Републике Србије, да се одреди ко исту користи, на основу ког правног основа, да се утврди да ли су правни основи за коришћење важећи и актуелни, да се процени реална вредност исте имовине, те да се утврђене неправилности подведу под правни оквир;

2. Да Влада у оквиру својих овлашћења покрене одговарајуће поступке против одговорних лица из Републичке дирекција за имовину Републике Србије и Дипоса;

3. Да Влада наложи Пореској Управи да преиспита плаћање ПДВ са становишта ниже цене закупа од тржишне и покрене адекватне поступке, односно да Пореска управа изврши ванредну и свеобухватну контролу пословања Дипоса;

4. Да Влада усклади Уредбу о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда са Законом о јавној својини;

5. Да Влада наложи Дипосу да давање у закуп непокретности врши у складу са Законом и Уредбом.

6. Да Влада предложи измене и допуне Закона о јавној својини како би се уредио посебан начин одређивања цене закупа непокретности за смештај дипломатско-конзуларних представништава, дипломатских и других представника;

7. Да Влада и друге надлежне институције поступе по препорукама из Извештаја Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности – Располагање непокретностима у својини Републике Србије;

8. Да Влада Републике Србије размотри оправданост и сврсисходност пословања Дипоса као самосталног привредног субејкта, те да предузме активности у циљу ликвидацију Дипоса и преноса послова из делокруга наведеног предузећа на Републичку дирекцију за имовину, чиме ће се централизовати управљање државном имовином;

9. Да Влада пажљиво и савесно врши контролу пословања привредних друшава у којима Република Србија има оснивачки капитал изнад 50%;

10. Да Влада обавеже закључком Дирекцију да покрене судске поступке за раскиде уговора о закупу.

ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕТА

Проф. др Мирослав Милићевић

 

ПРИЛОГ 151

СПИСАК ЗАКУПАЦА ЗАКЉУЧНО СА 31.05.2014. ГОДИНЕ

ВИЛЕ

Tabela-07

СТАНОВИ

Tabela-08

ГАРАЖЕ

Tabela-09

ПОСЛОВНИ ПРОСТОРИ

Tabela-10

САГЛАСНОСТИ БЕЗ УГОВОРА ЗА ВИЛЕ И ЗГРАДЕ

Tabela-11

САГЛАСНОСТИ БЕЗ УГОВОРА ЗА СТАНОВЕ

Tabela-12

САГЛАСНОСТИ БЕЗ УГОВОРА ЗА ПОСЛОВНЕ ПРОСТОРЕ

Tabela-13

САГЛАСНОСТИ БЕЗ УГОВОРА ЗА ГАРАЖЕ

Tabela-14

Preuzmite PDF

Savet za borbu protiv korupcije, 05.11.2015.

Peščanik.net, 05.11.2015.

Srodni linkovi:

VIDEO – DIPOS

Transkript emisije

________________

  1. Члан 20 Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“ бр. 72/201, 88/2013 и 105/2014) (у даљем тексту Закон).
  2. Одлука о оснивању друштва за изнајмљивање некретнина „Дипос“ доо Београд доступна је на интернет презентацији Агенције за привредне регистре.
  3. Члан 20 Закона.
  4. Заведен код Дирекције: Пов. бр. 6/09 или Пов. бр. 6109 од 22.07.2009. године.
  5. Заведен код Дирекције: 04 бр. 464-692/2010 од 17.09.2010. године и бр. 464-840/2012-03 од 10.05.2012. године.
  6. Прилог 1 Уговору Пов. бр. 6/09 или Пов. бр. 6109 од 22.07.2009. године.
  7. Извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности – Располагање непокретностима у својини Републике Србије, бр. 400-1634/2014-08 од 14.07.2015. године.
  8. У другом извештају о искуству и препрекама за ефикасно спровођење Националане стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године и пратећег Акционог плана 72 Број: 021-00-8014/2014 од 18.07.2014. године Савет је о стању евиденције јавне својине и известио Владу на следећи начин:

    „Републичка дирекција за имовину је формирала Радну групу са задатком да се успостави потпуна евиденција о имовини и јавној својини и њеним корисницима. У одговору је наведено чак седам препрека за спровођење ове активности: Влада није донела Уредбу о евиденцији непокретности о јавној својини; у поменутој уредби је потребно регулисати ИКТ решења кроз израду новог софтверског решења у области евиденције средстава у јавној својини преко веб апликације на сајту Дирекције; јавност јединствене евиденције непокретности у јавној својини није регулисана Законом о јавној својини; недовољан број кадрова; рок за остварење мере је прекратак; непотпун и неажуриран катастар непокретности и непостојање обавезујуће законске обавезе за органе власти и носиоце јавних овлашћења да се воде посебне евиденције о стању, кретању и вредности ствари у јавној својини.“

  9. Пречишћени текст Уговора је заведен код Дирекције: Бр. 464-840/2012-03 од 10.05.2012. године).
  10. Извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности – Располагање непокретностима у својини Републике Србије, бр. 400-1634/2014-08 од 14.07.2015. године.
  11. Члан 34 Закона.
  12. На захтев Савета 72 бр. 06-00-2690/2014 Дирекција је доставила копије сагласности, као и копије дописа Дипоса којима је тражена сагласност.
  13. Надлежности Дирекције су прописане одредбом члана 29 Закона о министарствима.
  14. Власник фирме “Оmni Stock“ доо Београд је фирма „Оmni Stock“ доо Бар из Црне Горе. Претрагом електронске евиденције Централног регистра привредних субјеката Црне Горе утврђено је да је власник наведене фирме Веселин Сјеклоћа.
  15. http://goo.gl/wgGzcN; http://goo.gl/vtM1wf
  16. http://goo.gl/f58kSu; http://goo.gl/5Kw1ky; http://goo.gl/vD1EdZ
  17. „Сл. гласник РС“ бр. 24/2012, 48/2015.
  18. Одредба члана 10 став 1 алинеја 7 Уредбе (Сл. гласник РС“ бр. 24/2012).
  19. Одредбе члана 10 став 1 алинеје 1, 2, 3, 4, 5, 8, 9, 10 и 11 Уредбе.
  20. Заведено у Дипосу под бр. 13/227 од 07.06.2012. године.
  21. Члан 7 наведеног правилника; Извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности – Располагање непокретностима у својини Републике Србије, бр. 400-1634/2014-08 од 14.07.2015. године.
  22. Члан 34 став 4 Закона о јавној својини.
  23. http://goo.gl/BlgRgG; Записник Савезног управног инспектората бр. 01-118/7-2000 од 11. децембра 2000. године; такође, Дипос је доставио документацију о изузимањима великог броја вила, станова и мањег броја гаража: Акт Комисије за стамбена питања Владе Србије 34 бр. 360/259/98; Акт Савезног министарства за иностране послове бр. КСМ-3303/1 од 28.03.1998; Решење Комисије за стамбена питања Савезне Владе 16 бр. 36-242/98 од 21.04.1998. године; Понуда Дипоса од 24.06.1998. године; допис Савезне дирекције за имовину СРЈ бр. 10-02-421-002-98 од 17. јула 1998. године; решење Министарства финансија Републике Србије бр. 011 бр. 464-08-48817/98-11; уговор о замени непокретности од 26.08.1998. године; уговор о продаји гараже заведен код Савезне владе Југославије бр 475-563/98 од 02.09.1998. године; сагласности Савезног министарства за иностране послове 667-6 од 11.03.1997. године, 336 од 28.03.1998. године, 426 од 02.07.1999. године, КСМ-3699/2 од 23.04.1997. године, 56/98 од 16.01.1998. године, 1218/98 од 25.12.1998. године, 1216/98 од 25.12.1998. године, 1215/98 од 15.12.1998. године, 651 од 20.07.1998. године, 1039 од 03.10.1998. године, 128/16-3 од 27.01.1999. године, 07.04.1998. године, 999 од 30.09.1998. године, 9339 од 09.09.1999. године, 128/6-5 од 09.03.1999. године, 623 од 25.06.1998. године, 981 од 28.09.1998. године, 1052 од 27.10.1998. године, 9340 од 14.09. 1999. године, 541 од 20.10.2000. године, КСМ-7311 од 20.10.2000. године, 29/16 од 08.01.1999. године, 128/16-11 од 04.06.1999. године, 198 од 12.04.2000. године, КСМ-3699 од 18.04.1997. године, 1217/98 од 25.12.1998. године, 621 од 06.07.1998. године, 1038 од 03.10.1998. године, 1218/98 од 25.12.1998. године, 618 од 24.06.1988. године, 1203 од 17.12.1998. године, 128/16-1 од 21.01.1999. године, 128/16-7 од 10.03.1999. године, 128/16-2 ид 21.01.1992. године, КСМ-10608 од 19.12.1997. године, без броја од 11.05.1998. године, 1051 од 27.10.1998. године, 586 ид 10.06.1998. године, 337-1 од 18.02.1998. године, 128/16-6 од 10.03.1999. године, 10718 од 02.11.1999. године, 427 од 29.09.1999. године, 427 од 28.09.1999. године, 1222/98 од 28.12.1998. године, 1059 од 29.10.1998. године, 726-1 од 03.08.1998. године, 726-1 од 03.08.1998. године, 981 од 28.09.1998. године, 276 од 30.01.1998. године, 10607/7 од 25.12.1997. године, 128/16-6 од 15.03.1999. године, 1220/98 од 28.12.1998. године, 10603 од 26.12.1997. године, те друга акта.
  24. Записник Савезног управног инспектората бр. 01-118/7-2000 од 11. децембра 2000. године.
  25. Решење Комисије за стамбена питања Савезне Владе 16 бр. 36-242/98 од 21.04.1998. године; Понуда Дипоса од 24.06.1998. године; допис Савезне дирекције за имовину СРЈ бр. 10-02-421-002-98 од 17. јула 1998. године; решење Министарства финансија Републике Србије бр. 011 бр. 464-08-48817/98-11; уговор о замени непокретности од 26.08.1998. године; уговор о продаји гараже заведен код Савезне владе Југославије бр 475-563/98 од 02.09.1998. године; Савету није достављена документација која доказује да је Јовановић заправо отпкупио вилу, па макар и мимо прописа.
  26. „Сл. лист СРЈ“ бр. 57/99.
  27. Записник Савезног управног инспектората бр. 01-118/7-2000 од 11. децембра 2000. године.
  28. Одлука Савезне владе е.п.бр. 470 од 29. децембра 1999. године.
  29. Сагласности Савезног министарства за иностране послове 1218/98, 1216/98 и 1215/98 од 25.12.1998. године.
  30. Акти Комисије за стамбена питања без деловодног броја од 17.06.1998. године и од 19.06.1998. године, Решење Министарства финансија Републике Србије 011 бр. 464-08-46478/98-11, Уговор о откупу стана заведен код Дипоса дана 23.07.1998. године без клаузуле овере.
  31. Одлуке Савезне владе бр. 695/98 од 28.08.1998; Сагласности Министарства за иностране послове бр. 10502 од 12.10.1999. године, бр. 729/98 од 07.09.1998. године.
  32. Акт Савезне владе 21 бр. 475-122/200 од 07.08.2000. године; Уговор о размени непокретности бр 475-122/99 од 14.08.2000. године.
  33. Закључак Комисије за административна питања Савезне владе 14 бр. 475-102/97 од 01.06.1998. године; акт Савезног министарства за иностране послове бр. 432/16 од 12.05.1998. године; акт Савезног министарства правде 5/2 бр. 61/2-1998-02 од 20.05.1998. године; решење Привредног суда у Београду III. L. бр. 425/96 од 09.07.1998. године; Уговор о регулисању имовинско-правних односа између Савезног министарства за иностране послове и Олге Хумо од 01.06.1998. године; Споразум између Дипоса и Олге Хумо од 27.03.1998. године.
  34. Уговор о размени непокретности заведен код Републичке дирекције за имовину Републике Србије бр. 464-05-00321/98-05 од 24.09.1998. године.
  35. Уговор о купопродаји непокретности закључен између Републике Србије коју заступа Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Војина Шћекића из Београда оверен код Другог општинског суда Ов. Бр. 1677/98.
  36. Допис Генералног секретаријата Председника Републике Србије 02 бр. 36-331/98-3 од 08.08.1998. године; Решење о давању стана у закуп Олгици Влаховић бр. Л-13/129 од 10.08.1998. године, уговор оверен од стране Првог општинског суда у Неограду Ов. Бр. 11498/1998 од 07.12.1998. године.
  37. Фер вредност земљишта и објеката обично утврђује стручно оспособљени процењивач, на основу тржишних доказа.
  38. http://goo.gl/YWzsZO
  39. Допис „Дипоса“ Савету бр. 13/509 од 11.06.2014. године. Такође, Дирекција није доставила сагласности за такве уговоре што доводи до закључка да сагласности не постоје.
  40. Допис „Дипоса“ Савету бр. 13/509 од 11.06.2014. године.
  41. http://goo.gl/nw9Qvq
  42. Подаци који су били доступни на ранијем сајту Министарства привреде и похрањени су у архиву Савета.
  43. Допис „Дипоса“ Савету бр. 13/509 од 11.06.2014. године.
  44. Извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности – Располагање непокретностима у својини Републике Србије, бр. 400-1634/2014-08 од 14.07.2015. године.
  45. Разлика између пројектованог прихода и пријављеног наплативог потраживања из личне карте предузећа.
  46. Број 24/19, од 02.03.2015.
  47. Подаци из регистра Агенције за борбу против корупције.
  48. http://goo.gl/FrltLS
  49. Допис „Дипоса“ Савету бр. 13/509 од 11.06.2014. године.
  50. Допис Агенције за привредне регистре Савету бр. БД 89497/2015 од 20.11.2015. године.
  51. Savet za borbu protiv korupcije je 10.11.2015. izmenio tabele u prilozima ovog izveštaja.