Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Случај судије Вучинића

Пре него што је дошло до хапшења и било каквог поступка против господина Мишковића, премијер је у јавности говорио о његовим кривичним делима стварајући утисак да је то неспорно и утврђено.

Након тога је дошло до хапшења, притвора, оптужнице, обезбеђења јемства полагањем високог новчаног износа, као и до одузимања пасоша и суђења.

Тзв. Специјални суд за организовани криминал је посебно одељење Вишег суда који је уско специјализован за тешка кривична дела, где су биране судије који су дуги низ година стицале искуство у кривичној материји и који су се својим радом доказали као квалитетне судије. Предмет је добио судија Вучинић, који је до тада важио за веома искусног и квалитетног судију због чега је и постављен за председника посебног одељења (тзв. председника Специјалног суда). На захтев господина Мишковића, који је послован човек, судија му је вратио пасош да би у року од три дана окривљени обавио посао везан за иностранство.

Тада почињу проблеми судије Вучинића. Позива га вршилац функције председника суда гдин Степановић и захтева да повуче одлуку о враћању пасоша. Судија Вучинић одбија да то уради иако му се прети да ће га сменити са места председника одељења и да ће га вратити на редовне кривичне предмете у Палату правде.

Судија се обраћа ВСС-у са захтевом да се испита притисак и претња коју трпи од в.ф. председника суда уз нуђење СМС порука из којих се види притисак који трпи. Пошто настаје медијска хајка на судију и пошто председник суда не жели да упозна јавност да је судија независно сам одлучио о враћању пасоша, што је његово законито право, и да је окривљени Мишковић вратио пасош у остављеном року, ту истину јавности саопштава сам судија Вучинић. Због иступања у штампи без његове дозволе, в.ф. председника суда покреће дисциплински поступак против судије Вучинића.

Нарочито забрињава то што уместо да утврди на основу свих расположивих доказа да ли је било кршења независности судије (зашто би судија пријављивао притисак кога није било, зашто се нису узеле СМС поруке које су биле доступне, зашто се није узео у обзир притисак који се врши од стране политичара кроз кршење презумције невиности окривљених, у овом случају окривљеног Мишковића, зашто поступак у ствари није ни вођен), ВСС доноси одлуку да није било притисака на рад судије.

Првостепену одлуку из дисциплинског поступка у којој је утврђено да није било кршења дисциплине од стране судије Вучинића, ВСС преиначава и оглашава га кривим.

Резултат свега је: – да је судија Вучинић избачен из „Специјалног суда“; – да је као члан већа или као председник већа промењен у свим тешким кривичним предметима где је дошао нови судија и због чега суђење мора почети из почетка; – одузета му је плата која је већа за рад у „Специјалном суду“; – враћен је у Палату правде да ради редовне кривичне предмете; – и на крају је разрешен функције судије на његов захтев, јер је степен малтретирања био неиздржив и није му се видео крај.

Адвокатура је добила квалитетног стручњака, а правосуђе је изгубило стручног, храброг и поштеног судију.

Савет сматра да овоме не треба дати никакав коментар, осим да је јасно да судије имају разлога да се плаше за свој положај и за егзистенцију своје породице.

Случајеви господина Андреја Вучића

Веома су интересантни случајеви господина Вучића, премијеровог брата. Премијеров брат је у 2010. години уписан у регистар привредних друштава као оснивач фирме „Asomacum“. Од оснивања 2010. године, фирма је била активна. Тек 2014. године, скоро 4 године након оснивања фирме, господин Вучић је покренуо поступак за утврђивање ништавости извршеног уписа фирме „Asomacum” тврдећи да је иста основана са његовом фалсификованом личном картом. Савет неће улазити у мериторно одлучивање у вези ништавости уписа након 4 године од извршеног уписа, него ће само обрадити како је председник суда изузео поступајућу судију која је по начелу „природног судије“ добила предмет у рад. Након годину дана од започетог поступка, господин Вучић је тражио изузеће судије због одуговлачења у суђењу. Председник суда је по хитном поступку изузео судију због „одуговлачења“, иако то није разлог због кога се може изузети судија у смислу Закона о парничном поступку, што значи да је председник суда донео противзаконито решење о изузећу. Када се има у виду да је током 2014. и 2015. године у Привредном суду у Београду примљен укупно 131 захтев за изузеће и да је усвојено свега 5 захтева онда је јасно да је председник суда противзаконито донео решење да би предмет добио послушан судија. За то време премијер је у медијима, а посланици владајуће партије су на скуштини говорили да је фирма „Asomacum” регистрована са фалсификованом личном картом господина Вучића. Кршење независности рада судија од стране извршне власти и председника суда је евидентно.

Из горе наведених случајева јасно произлази да су председници судова извршитељи онога што политичари говоре. Када неко ко представља извршну власт даје овакве изјаве којима грађани верују, поставља се питање како судија може да ради, да изводи доказе који не одговарају изјавама политичара, и да суди на основу тих доказа. Проблем нису само представници извршне власти појединачно, него чак и посланици на скуштинским седницама говоре о криминалцима, крађама, пљачкама. У демократским друштвима извршење кривичних дела се пријављује полицији и тужилаштву, а потом се води кривични поступак од стране правосуђа.

Поред таквог понашања Савет се пита да ли у нашој земљи треба да постоји суд и тужилаштво ако имамо извршну и законодавну власт, која тужи, води поступак, изводи доказе, цени их и пресуђује. Све док се извршна власт према правосуђу понаша са омаловажавањем, ниподоштавањем, застрашивањем, правосуђе ће бити зависно, уплашено, неажурно. Савет поново тражи да представници извршне власти престану да суде на улицама и да омогуће правосуђу да неометано ради свој посао у складу са Уставом и законима.

Пешчаник, 16.05.2016.

Сродни линкови:

Савет за борбу против корупције – Четврти извештај о правосуђу

Савет за борбу против корупције – Извештај о стању у правосуђу

PDF izveštaja

ТЕМА – РЕФОРМА ПРАВОСУЂА