U intervjuu za Dane, Tomislav Nikolić objašnjava zašto je toliko siguran da će na narednim izborima pobijediti Borisa Tadića, da li će, u tom slučaju, Milanu Beku ponuditi mjesto premijera, zbog čega se nedavno sreo sa muftijom Zukorlićem i po čijim je instrukcijama Milorad Dodik sa njim naprasno popravio odnose.
Kada je 2008. konačno odlučio da napusti svog kuma i dotadašnjeg stranačkog šefa, Vojislava Šešelja, i formira Srpsku naprednu stranku, niko nije mogao ni da pretpostaviti da će Tomislav Nikolić od SNS-a uspjeti da napravi partiju koja će, u odnosu na Tadićevu Demokratsku stranku, danas imati prednost veću od deset procenata. Ipak, s obzirom na izborni zakon, može li se dogoditi da, zahvaljujući “koalicionim potencijalima” malih stranaka, i nakon narednih parlamentarnih izbora, Nikolić ostane lider pojedinačno najjače partije, ali bez šanse da formira vladu?
“Ne može”, samouvjeren je Tomislav Nikolić. “Paradoksalno, ali u tome će mi najviše pomoći Demokratska stranka. Naime, za sve vreme kako su na vlasti, nisu uspeli da reše nijedan krupan problem. Haos je svuda: od ekonomske i socijalne situacije, do Kosova i Metohije. I sada to na sve načine pokušavaju da sakriju. Naravno, nismo deca i vrlo dobro znamo kakvi su problemi, šta se događa na KiM-u…
Tamara Nikčević: Šta se događa?
Tomislav Nikolić: Na delu je pokušaj da se konačno uspostavi država u granicama u kojima su KiM priznale velike sile; nevolja je, međutim, u tome što međunarodnoj zajednici, uprkos naporima, ipak nije uspelo da tamo napravi državu u koju bi svi njeni građani imali poverenje, koja bi im garantovala sigurnost, bezbednost i poštovanje ljudskih prava.
Tamara Nikčević: Mislite da Srbija to može da garantuje svojim građanima?
Tomislav Nikolić: Razlika je ogromna! Srbija je ipak postigla neke standarde i mogli bismo reći da je spremna za EU. Tačno je: postoje sporadični slučajevi kršenja ljudskih prava, ali oni nikada nisu bili usmereni prema celoj zajednici, prema etničkoj ili manjinskoj grupi…
Tamara Nikčević: Šta je, recimo, LGBT populacija; gdje njih ubrajate?
Tomislav Nikolić: Ne vidim da je ta grupa, od strane građana i stanovništva, na bilo koji način ugrožena. Doduše, iz razloga bezbednosti države, ove godine je zabranjena Parada ponosa…
Tamara Nikčević: Ali, ko je ugrozio tu bezbjednost? Zar to nisu učinili upravo neki “građani i stanovništvo”?
Tomislav Nikolić: Ovde niko nije progonjen, osuđen, niko nije stavljen na stub srama; doneti su zakoni koji zabranjuju diskriminaciju…
Tamara Nikčević: I ti se zakoni poštuju? Osim toga, zar ne mislite da nije u redu da, kao predstavnik većine, govorite o stepenu slobode neke manjinske grupe ili naroda?
Tomislav Nikolić: Nemam problem sa LGBT populacijom; taj problem nema ni naša stranka. Druga stvar je otpor građana formulisan u pitanju – zašto neko mora da ističe svoju seksualnu orijentaciju, zašto je ponosan na to što se razlikuje od mene i da li me, na taj način, ugrožava…
Tamara Nikčević: Pokušavajući da nekako skrenu pažnju javnosti na činjenicu da su 364 dana u godini građani drugog reda, dva procenta će, svojom mirnom šetnjom, ugroziti devedeset i osam posto populacije?! Nemojte, molim vas!
Tomislav Nikolić: Jesam li ikada bio protiv LGBT populacije? Nisam! Ali, Parada je stvar države i onoga ko je organizuje. Kao stranka, u njoj nećemo učestvovati, ali nećemo je ni sprečavati. Evo, rekao sam da će moji Nikolići tog dana ostati kod kuće. Je li dovoljno?!
Tamara Nikčević: Nije, ali, vratimo se na pitanje Kosova. Predstavnici Srpske napredne stranke išli su na sjever Kosova kako bi Srbima na barikadama dali podršku…
Tomislav Nikolić: Barikade su postavljene u dogovoru sa Vladom u Beogradu.
Tamara Nikčević: Vlast tvrdi da upravo vaša stranka kontroliše te ljude.
Tomislav Nikolić: Kao što znate, sa porodicom – mirno i bezbedno – živim u Beogradu i Kragujevcu i ne razumem kako bih odatle mogao kontrolisati ljude koji ne znaju ni kako su zanoćili, ni kako će da osvanu!
Tamara Nikčević: Isto bi mogao da kaže i predsjednik Tadić.
Tomislav Nikolić: Ne bi! Tadić je predsednik Republike i ti ljudi kod njega dolaze na dogovor; mole ga da im konačno kaže koji su interesi Srbije na KiM, za šta se ona bori na severu, da li su Srbi u toj borbi sami, imaju li podršku Borisa Tadića, Tomislava Nikolića…
Tamara Nikčević: To sam Vas i pitala: imaju li Vašu podršku, kakva je ona i da li te ljude zaista kontrolišete?
Tomislav Nikolić: Imaju moju podršku i to nije problem; problem je u porukama koje dobijaju od strane režima. Naime, Tadić im jednoga dana kaže kako imaju političku i finansijsku podršku Srbije, drugog dana da se zalaže za mirno rešenje, a trećeg, državni sekretar za KiM Srbima poručuje da, ako im poruše jednu, postave još dve nove barikade… I, šta je to? Pa, opšta konfuzija koju Tadić više ne može da kontroliše. Zato odgovornost kradom prebacuje na nas: nađe neku našu polurečenicu, pa to šalje stranim ambasadama.
“Pogledajte šta naprednjaci hoće!”, upozorava ih, “Nikolić je protiv EU, on pravi probleme na KiM…”
Naravno, SNS ne pravi nikakve probleme i tamošnji Srbi vrlo dobro znaju da smo bili i da ćemo uvek biti uz njih.
Tamara Nikčević: Na koji način?
Tomislav Nikolić: Naša poruka je: nemojte da ratujete, rata nema, niti ga može biti; imate pravo na miran građanski otpor, dozvoljen svuda u svetu.
Tamara Nikčević: “Kada neko bude krenuo da nam uzme KiM, tamo ću ići da poginem!”, rekli ste mi u decembru 2003, u intervjuu za srpsko-crnogorsko izdanje Playboya. Šta se promijenilo?
Tomislav Nikolić: Vreme: tamo bi se danas zaista moglo poginuti. A da čovek ode u rat, svestan da se niko iz te bitke neće vratiti, pa, šta to vredi?! Za tih dugih osam godina o kojima govorite, Srbija se potpuno povukla sa KiM. Južno od Ibra, ova država nema više nikakvog uticaja; na severu, situacija je potpuno drugačija: tamo nema albanskog življa, albanske vlasti… I, kako to rešiti? Neprirodno je isterati desetine hiljada Srba sa svojih ognjišta samo da bi se nekako sprovela albanska vlast.
Tamara Nikčević: Šta biste Vi uradili? Iz vladajuće koalicije kažu – lagodno je Nikoliću da bude u opoziciji, da kritikuje, ali, kada ga pitaju kako bi riješio problem Kosova – nema odgovor.
Tomislav Nikolić: Čekajte, hoćete li da ja vodim Srbiju?! I zašto bih, kao predsednik najjače stranke koja je u ovom trenutku opoziciona, rešavao probleme koje je zakuvala vlast?! Sami su zakuvali, neka sami i rešavaju! Borisu Tadiću sam u aprilu predložio da raspiše vanredne parlamentarne izbore i, da je prihvatio, danas bi mogao mirne duše da sedi i da me kritikuje. Dakle, vlast nudi rešenja, a opozicija ocenjuje koliko su ona dobra.
Tamara Nikčević: Da, ali opozicija mora da ima neku ideju, neki program… U Nišu ste obećali da ćete uskoro javnosti predstaviti tzv. Belu knjigu – Programom do promena…
Tomislav Nikolić: Strpite se malo. Kao lider opozicione stranke, zašto bih “imao ideju”, ako ne znam o čemu danas Boris Tadić razgovara sa Bruxellesom, Moskvom ili Washingtonom i ako, prema tome, nemam uvid u ono što je realno. Nisu, dakle, problem predlozi – imamo ih – ali, pitanje je da li su u skladu sa onim što je moguće, što je u ovom momentu realno. Jedini ko može da da odgovor na ovo pitanje je predsednik Republike. A on, kao što znate – ćuti.
Tamara Nikčević: Nisam sigurna da Vam je to baš najbolje opravdanje, ali… U govoru prilikom obilježavanja treće godišnjice od nastanka SNS-a, poručili ste: i Kosovo i Evropa? Šta to znači?
Tomislav Nikolić: Ne znate?
Tamara Nikčević: Izvinite, ne mogu da vjerujem da i dalje insistirate na politici koju je predsjednik Tadić doveo do apsurda i koja je, u njegovoj izvedbi, upravo doživjela krah.
Tomislav Nikolić: SNS je veoma posvećena ulasku Srbije u EU i to nije sporno; ali, zar ne primećujete da su čak i oni koji su do pre dve godine govorili da EU nema alternativu, danas odustali od te retorike? Dakle, onaj ko misli da bih zbog članstva Srbije u EU mogao da kažem – baš me briga šta će biti sa KiM, taj i ne mora da glasa za mene.
Tamara Nikčević: Ali, u čemu je onda razlika između Vaše i politike predsjednika Tadića?
Tomislav Nikolić: To što radi Tadić je neiskreno…
Tamara Nikčević: Mislite na to što predsjednik Tadić – i građanima i Bruxellesu – uporno pokušava da objasni kako mora da vodi “tvrdu, nacionalnu politiku” Tomislava Nikolića, samo da Nikolić ne bi došao na vlast?
Tomislav Nikolić: E, tu se Boris Tadić prevario. Jer, da je pre tri godine, kada je formirana SNS, shvatio da će naša politika u Srbiji odneti pobedu, istog trenutka bi je preuzeo! I mi se tada zaista ne bismo razlikovali. A kada me već pitate u čemu je razlika, reći ću vam: na isti način na koji je pre šest meseci došao da me obiđe dok sam štrajkovao glađu, Tadić je pre desetak dana pozvao predsednike četiri opštine sa severa Kosova: naprosto, za njega je to estrada. Žao mi je, ovo je ozbiljan posao. U aprilu je u pitanju bio samo moj život; danas su u pitanju životi desetina hiljada ljudi. Ne možete frazama i opštim mestima voditi državu koja je suočena sa tolikim problemima.
Tamara Nikčević: Čime možete? Pa, pitala sam Vas kako mislite da riješite neka pitanja, i, šta sam dobila kao odgovor?!
Tomislav Nikolić: Ne odustajete?!
Tamara Nikčević: Zar ne shvatate da su razlike o kojima govorite u nijansama i da su, upravo zbog toga, građani danas tako apatični i razočarani?
Tomislav Nikolić: To je pitanje za Borisa Tadića. Pažljivo pratim rezultate istraživanja i vidim da će preko 70 posto naših glasača izaći na sledeće izbore; izlaznost onih koji su glasali za DS, u ovom momentu, bila bi svega 34 procenta. To govori o velikom razočarenju građana u politiku Borisa Tadića. Ali – za koga će onda glasati ti ljudi?! Ostaće kod kuće? I, šta time rešavaju?
Tamara Nikčević: Šta rješavaju izborima? Glasaju li za DS, dobiće Dačića, Palmu, Mrkonjića, Rasima Ljajića; zaokruže li Čedomira Jovanovića, dobijaju sve njih plus Vuka Draškovića; glasaju li za vas, dobiće – Borisa Tadića…
Tomislav Nikolić: A, ne, ne… Pogledajte moju šaku: ovde, na ovom kraju su antievropske snage koje predvodi Ivica Dačić; naime, u poslednje vreme, Dačić je, vrativši se na miloševićevsku retoriku, pokazao da je protiv EU. Na drugoj strani, imate one koji se zalažu za priznanje KiM u granicama u kojima ga je priznala Amerika i neke zemlje EU; u tom korpusu su LDP i SPO. Na trećoj strani, za koju ne znate gde je, nalazi se Tadićeva DS. Građani misle da je svako od njih poseban, da ima sopstvenu politiku, a oni će se, odmah posle izbora, ponovo skupiti u istu ovu pesnicu. E, to bi bila prevara veka!
Tamara Nikčević: Ne! Prevara vijeka bi bila ona o kojoj se ovih dana sve češće govori: tzv. velika koalicija – vlada Tadića i Vas.
Tomislav Nikolić: Tačno! Bila bi to prevara velika! Zato SNS u tome neće učestvovati. Zapamtite šta sam Vam rekao!
Tamara Nikčević: To ste rekli i jučer; danas već relativizujete stvar, pa kažete…
Tomislav Nikolić: Ne relativizujem! Rekao sam: ako se čak i desi da GO moje stranke donese odluku da vladu pravimo sa DS-om, u tome neću da učestvujem.
Tamara Nikčević: Šta je to, ako ne relativizovanje?!
Tomislav Nikolić: Nije! Jer, s obzirom na autoritet koji imam u SNS-u, pitanje je da li bi, bez moje saglasnosti, takva odluka uopšte mogla biti donesena. Ako bih odlučio da ih napustim, nisam siguran da bi SNS mogao da opstane na političkoj sceni.
Tamara Nikčević: Koliko ima istine u spekulacijama da bi, nakon izbora, Vaš zamjenik, Aleksandar Vučić, bez vas mogao da napravi koaliciju sa DS-om?
Tomislav Nikolić: O Vučićevom i mom sukobu se govori otkako je formirana SNS. Tadiću bi to bio najslađi zalogaj. Na njegovu žalost, među nama je sve u najboljem redu. Uostalom, nemoguće je, nezamislivo da Aleksandar Vučić ima neku drugačiju ideju, drugi plan, a da mi to odmah ne saopšti. Pošto mi ništa slično nije spominjao, onda toga u njegovoj glavi i nema.
Tamara Nikčević: Sigurni ste? Ne bih rekla da ste bivšem partijskom šefu i kumu, Vojislavu Šešelju, prije definitivnog razlaza, jurili da otkrijete šta sve mislite i planirate.
Tomislav Nikolić: Tačno, ali, taj je razlaz bila želja Vojislava Šešelja, ne moja. Takav sam čovek: sa Šešeljem bih ostao do kraja i moja bi se politička karijera na tome i ugasila. Sa Vučićem je drugačije…
Tamara Nikčević: Budući da, kažete, nećete sa demokratama, sa kim planirate da formirate vladu? Ako pobijedite, naravno…
Tomislav Nikolić: Pobedićemo! Vrlo rado bih sarađivao sa predstavnicima manjina. Videli ste da sam nedavno razgovarao sa Savezom vojvođanskih Mađara… Svojevremeno sam i Viktoru Orbanu i Ištvanu Pastoru rekao da Srbiju zamišljam kao državu u kojoj će Mađari uvek biti na vlasti: ko pobedi, Mađari sa njim prave vladu. Zašto? Zato što mislim da je to najbolji način da se neka manjina izbori za svoja prava, svoj jezik, pismo, folklor, slobodu…
Tamara Nikčević: Kao što, zahvaljujući Miloradu Pupovcu, to rade Srbi u Hrvatskoj.
Tomislav Nikolić: Nažalost.
Tamara Nikčević: Očekivala sam da ćete tako nešto reći! Zašto Vam smetaju Srbi u hrvatskoj vladi? Ne prave haos, pa…
Tomislav Nikolić: Ma, nije tačno! Rekao sam “nažalost”, zato što je, od te koalicije, umesto naroda, samo nekoliko Srba izvuklo korist. Srbi u Hrvatskoj se danas pokrštavaju, svojoj deci daju hrvatska imena kako bi sakrili da su Srbi…
Tamara Nikčević: Nevjerovatno!
Tomislav Nikolić: A zbog čega drugoga?! I šta će uopšte Pupovac u takvoj vladi?! Ako ništa ne možete da učinite za svoj narod, nemojte onda ni za sebe!
Tamara Nikčević: Zašto ste nedavno, boraveći u Novom Pazaru, posjetili muftiju Zukorlića?
Tomislav Nikolić: Zato što, kao što sam i rekao, razmišljam o uspostavljanju dobrih odnosa sa svim manjinama, pa i bošnjačkom. Činjenica je: problem koji Srbija ima sa muftijom Zukorlićem, stvorila je ova, ali i prethodna vlada. Posetio sam ga i razgovarali smo vrlo otvoreno…
Tamara Nikčević: O čemu?
Tomislav Nikolić: Nije bilo razgovora o politici, o čemu, uostalom, ne razgovaram ni sa predstavnicima SPC-a; naprosto, hteo sam, uprkos razlikama koje među nama postoje, da čujem kakav problem muftija Zukorlić ima sa Srbijom. Rekao je kako mu je Zoran Đinđić osnovao univerzitet, za koji – što jeste velika muka – ni do danas nije uspeo da dobije akreditaciju. Zbog čega je Srbija sebi napravila taj problem? Bog zna! Muftija je kazao i kako sumnja u rezultate popisa stanovništva, jer u tim komisijama nije imao nikoga od ljudi koji su mu bliski.
“Da ste ih imali, da li biste Bošnjake pozvali da učestvuju na popisu”, pitao sam ga otvoreno.
“Pozvao bih ih”, rekao je.
Dalje, zamerka muftije Zukorlića je i ta što je svih četrdeset veroučitelja, postavljenih na njegov predlog, u međuvremenu smenjeno. Najzad, spomenuo je da u državnoj upravi, uzme li se u obzir procenat zastupljenosti u stanovništvu, ima veoma mali broj Bošnjaka.
Tamara Nikčević: Šta ste Vi zamjerili muftiji Zukorliću?
Tomislav Nikolić: Rekao sam mu kako mislim da su njegovi česti politički istupi štetni i nepotrebni. Šta će mu priča o autonomiji Sandžaka?! Zašto bi građani, zahvaljujući medijima pod kontrolom DS-a, mislili da muftija Zukorlić formira vojsku za rat protiv Srbije? Osim toga, primetio sam da muftija, s obzirom na moć koju ima nad određenim brojem stanovnika u Sandžaku, umesto da im olakša život, to koristi kako bi ih konfrontirao sa vlastima u Srbiji.
Iako sam posetom muftiji Zukorliću možda naljutio svoje prijatelje iz druge zajednice, mislio sam da je bolje da o svim bošnjačkim problemima razgovaramo na vreme.
Tamara Nikčević: Na koje prijatelje mislite?
Tomislav Nikolić: Među Bošnjacima imam jako puno prijatelja i neću da učestvujem u njihovim svađama. Lični sam prijatelj sa Jusufspahićima.
Tamara Nikčević: Šta je sa Albancima sa juga Srbije? Da li biste i prema njima imali isti odnos?
Tomislav Nikolić: Naravno. Iako se ne slažem sa težnjama Albanaca sa juga Srbije, siguran sam da bi se i sa njima moglo razgovarati. Moj cilj je da dobrom politikom ugasim sva žarišta. Ali, to će teško ići sve dok smo ovako siromašni. Siromaštvo, za koje nisam odgovoran, danas je izgovor za neuspehe. Želim da Srbiju iz toga konačno izvučem.
Tamara Nikčević: Na koji način? Uveliko se spekuliše da ćete, ako pobijedite na izborima, za predsjednika vlade predložiti Milana Beka.
Tomislav Nikolić: Ne znam odakle se pojavila ta priča… Znate, u bilo kojoj državi, pa tako i u Srbiji, prilično je nezamislivo da neko dođe i iz čista mira kaže – hoću da budem predsednik vlade. Beka odavno poznajem, još iz vremena kada smo zajedno sedeli u vladi i kada je mnogo učinio za fabriku automobila u Kragujevcu…
Tamara Nikčević: Da, sjećam se: u vrijeme NATO intervencije na SRJ, Beko je iz te fabrike izveo radnike i postavio ih kao živi štit!
Tomislav Nikolić: Po tome se sećate Miše Beka?
Tamara Nikčević: Naravno; ko bi mogao da zaboravi taj uspješni poslovni potez?!
Tomislav Nikolić: E, pa, ja ga se sećam po tome što je u njegovo vreme proizvodnja automobila bila veća nego ikada posle rata! Osim toga, izvinite… Političar sam, a Vi ste novinar; nekoga se možete sećati ovako ili onako, može vam se manje ili više dopadati, ali, pre nego što krenete u ocenjivanje, bilo bi lepo da osnujete stranku…
Tamara Nikčević: A mišljenje, stavovi i život uopšte ne postoji izvan stranaka, to hoćete da kažete?
Tomislav Nikolić: Ne, neću… Hteo sam da kažem da niko od tih ljudi kojih se vi tako dobro sećate i koji su bili izvedeni ispred fabrike nije poginuo.
Tamara Nikčević: Ali je mogao.
Tomislav Nikolić: Mogao je da pogine i u vozu, na ulici.
Tamara Nikčević: Mogao je, ali, mislim da je gospodin Beko, kao veliki patriota, umjesto tih nesrećnih ljudi, trebalo da izađe sam ili da ispred fabrike izvede svoju djecu.
Tomislav Nikolić: Pet dana pred bombardovanje NATO-a, moj sin se prijavio u vojsku…
Tamara Nikčević: Znam.
Tomislav Nikolić: Eto! Pa, onda pustite! Dakle, iako nikoga ne favorizujem, ne forsiram, nekako uvek ostaje to pitanje – može li Beko. Ako SNS pobedi na izborima, umesto da pronađem nekoga ko bi radio umesto mene, dužnost bi mi bila da se u toj vladi maksimalno angažujem i potrudim se da građanima omogućim bolji život. Nema sumnje, Beko je vrlo sposoban čovek, moj prijatelj; ali, sa njim se nisam čuo ni video…
Tamara Nikčević: Zašto uvijek govorite: Beko mi je prijatelj, ali se nismo čuli šest mjeseci, godinu, dvije? Kakvo je to prijateljstvo?!
Tomislav Nikolić: Najbolje! I, šta Vi od mene tražite? Da se odreknem prijatelja?! Ne odričem ga se…
Tamara Nikčević: Upravo Vas zbog toga i pitam: zašto se pravdate? Kao da se stidite tog prijateljstva…
Tomislav Nikolić: Zato što svi jedva dočekaju: prijatelj ti je, on te finansira…
Tamara Nikčević: A ne finasira Vas?
Tomislav Nikolić: Kako?! Pa, kako može da me finansira ako se sa njim nisam video i čuo toliko dugo?!
Tamara Nikčević: Gospodine Nikoliću, nećete valjda da kažete kako je to što se čovjek sa nekim ne vidi mjesec, dva ili pet, u politici dokaz da ga taj neko ne finansira?!
Tomislav Nikolić: Ako se zna da je, zajedno sa Miroslavom Miškovićem, Beko formirao i beogradsku i republičku vladu, ako se zna da finansiraju neke stranke u Srbiji, hajde, recite da i mene finansiraju! Pa, ne finansiraju! Ali, neko tu sumnju stalno podgrejava i zato ponavljam: čoveka sam poslednji put video kada je, tokom mog štrajka glađu, došao u bolnicu da me obiđe; time je, osim sebi, štetu naneo i meni. Pa, sećate se da su radikali odmah zagrmeli kako je Beko samo obilazio “svoju investiciju”? Ali, bez obzira na sve, cenim to što je uradio.
Tamara Nikčević: Lijepo, ali, ako imate prijatelje kakvi su Mišković i Beko, kako mislite da se, dođete li na vlast, borite protiv korupcije…
Tomislav Nikolić: Ekonomska i socijalna situacija u Srbiji je katastrofalna! Poljoprivreda je zapuštena, devastirana; u energetiku su se umešali sumnjivi tipovi koji nam odvlače obnovljive izvore energije; stopa nezaposlenosti je 22 posto, korupcija godišnje odnese milijardu evra… Po izveštajima EU, u Srbiji se dvadeset procenata svih javnih nabavki ukrade. Ako uspem da zaustavim kriminal, mito, korupciju – a zaustaviću ih, ili me neće biti…
Tamara Nikčević: Ali, kako?! To vas pitam.
Tomislav Nikolić: Verujte mi na reč: u okviru svojih ovlašćenja, policiji i tužilaštvu ću dati krila i pomoći im da utvrde ko je korumpiran, ko korumpira…
Tamara Nikčević: Pa, bio to i….
Tomislav Nikolić: Pa, bio to i Tomislav Nikolić! Dakle, ni pred jednim vratima ne moraju da zastanu. Imam šezdeset godina, čekam peto unuče… Nisam skorojević, odavno radim; počeo sam davne 1971, na pruzi Beograd – Bar. Ono što obećam, tako će i biti.
Tamara Nikčević: Nekoliko puta ste spomenuli štrajk glađu; kako danas na to gledate?
Tomislav Nikolić: Pre svega, hoću da kažem da nisam samoubilački tip i da mi je život veoma drag… Ne znajući kako će se završiti, u štrajk sam ušao sa ciljem da moja lična žrtva opomene osionu vlast. Umesto toga, dogodila se teška, gotovo brutalna scena koju je cela Srbija imala priliku da vidi: tokom štrajka glađu, Boris Tadić je došao u zgradu Skupštine da me poseti. Ali, kako?! Čovek se lepo ošišao, obrijao, udesio, sredio se i sa sobom doveo gomilu kamera. Svi, uključujući članove moje porodice, moju suprugu, rekli su mu u lice da je preterao i da nije vreme za tako bedne marketinške poteze.
Tamara Nikčević: Zar je zaista raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora moralo da bude razlog za štrajk glađu?
Tomislav Nikolić: Ponavljam: kamo sreće da ih je tada raspisao! Rekao sam mu da to može učiniti kada proceni da mu najviše odgovara: krajem godine, kada Srbija dobije status kandidata i kada Fiat krene sa proizvodnjom automobila… Odbio je. Zašto? Pa, zato što je bandoglav i zato što se, iako ima preko pedeset godina, ponaša kao, u najboljem slučaju – tridesetogodišnjak.
Tamara Nikčević: Jeste se vidjeli nakon toga?
Tomislav Nikolić: Poslednji put smo se videli u Skupštini, tog 18. aprila. I nikada više. Ni čuli, ni videli. Ali, to mu ipak ne smeta da, pošto vidi da će izgubiti izbore, zapadne diplomate i dalje plaši pričama kako sam se samo prerušio, kako Srbiju hoću da sprečim da uđe u EU… Srećom, više mu niko ne veruje – ni domaća, ni strana javnost.
Tamara Nikčević: Zbilja, čime ste uspjeli da ubijedite Bruxelles da ste se promijenili?
Tomislav Nikolić: Jedan mudrac je rekao: uvek govori istinu, samo ćeš to moći da ponoviš. Dakle, ne lažem! Odmah sam im rekao – ne mogu da priznam Kosovo i od mene tako nešto nemojte tražiti.
Tamara Nikčević: Hoće li, šta mislite?
Tomislav Nikolić: Mislim da neće. Ili barem ne bi trebalo.
Odnosi sa Dodikom
Bio je protiv nas, sad je drugačije
Tamara Nikčević: Kako gledate na odnose Srbije i BiH? Sa Miloradom Dodikom ste, recimo, često verbalno “razmjenjivali vatru”.
Tomislav Nikolić: Ti su odnosi bili takvi zahvaljujući Miloradu Dodiku, ne meni. Uostalom, znalo se: kada god je neka konvencija DS-a, obavezni gosti su Jorgos Papandreu i Milorad Dodik; svi, naravno, protiv Tomislava Nikolića. Danas je drugačije…
Tamara Nikčević: Šta se promijenilo?
Tomislav Nikolić: Možda to što danas vodim svoju politiku i ljudi to prepoznaju. Dodik, dakle, nema razloga da priželjkuje pobedu DS-a, jer vidi da i SNS sa njim želi saradnju.
Tamara Nikčević: Pojedini mediji spekulišu da Vam se Dodik približio po direktnim instrukcijama famoznog šefa kabineta predsjednika Tadića, Miodraga Mikija Rakića.
Tomislav Nikolić: Znate šta, ne znam… Ne mogu da kažem ni da ni ne. Meni niko ne daje instrukcije, pa ne mogu da verujem… Mikija Rakića, mislim, sa SNS-om povezuju samo zbog toga što je, nezavisno od stranačkih opredeljenja, prijatelj sa Aleksandrom Vučićem; to znamo i Tadić i ja.
Tamara Nikčević: A ne i zato što Vam je, po tvrdnjama WikiLeaksa, Rakić pomogao da se rastanete sa Vojislavom Šešeljem i formirate stranku?
Tomislav Nikolić: U prvo vreme, DS jeste imala pozitivan stav prema formiranju SNS-a; rekli smo da ćemo im pomoći u evropskim integracijama, što im je olakšalo nastup u Bruxellesu. Sve dok su računali da ćemo sa radikalima podeliti biračko telo, da nećemo mnogo rasti, bili su korektni na način na koji bi vlast trebalo da bude korektna prema opoziciji. Kada smo ih prvi put pobedili na lokalnim izborima, shvatili su da je vrag odneo šalu i da smo napravili stranku koja je nedostajala Srbiji.
Danas su prema nama najgori: to što nam rade po medijima koje drže pod kontrolom, što po Beogradu lepe plakate sa mojim likom, što nas ogovaraju po Bruxellesu, sve je to izraz panike i straha. Znaju da ćemo ih pobediti.
Tamara Nikčević: Hoćete li?
Tomislav Nikolić: Hoćemo! Pobedićemo ih i formirati vladu, a DS i Borisa Tadića preseliti u opozicione klupe.
BH Dani, 11.11.2011.
Peščanik.net, 11.11.2011.
