Kada se daju predlozi za promenu neke politike, ne mora biti privredna, često se iz jedne mere izvodi niz ciljeva koji će se postići. Recimo, ako bi se odustalo od učlanjenja u Evropsku uniju ispunili bi se nacionalni i državni interesi, oporavila bi se privreda, a sačuvao bi se i kolektivni identitet i tako redom. Nešto pragmatičniji je predlog da se fiksira kurs, pa će onda da se obezbede svi elementi makroekonomske stabilnosti, i privredni rast i zapošljavanje, a i potrebna promena privredne strukture.

To je ipak malo mnogo. Postoji pravilo u teoriji privredne politike koje se može prosto izraziti ovako: jedno sredstvo, jedan cilj. Ili, jedan udarac, jedna muva. Ne zbog toga što bilo koja politička intervencija neće imati mnogo posledica, već zbog toga što se može realno očekivati da će se samo jedna od njih kontrolisati tom intervencijom. Sve ostalo su predviđanja, čije ispunjenje zavisi od svega drugoga više nego od te same političke promene.

Uzmimo za primer ponašanje centralne banke. Obično se pretpostavlja da je ona u stanju da stabilizuje cene, recimo tako da stopa inflacije bude negde, u proseku, oko dva odsto godišnje. Ako se pogledaju rezultati Narodne banke Srbije u dužem vremenskom periodu, a i u poslednjih deset godina, stabilnost cena u tom smislu nije nikada postignuta.

Zašto? Zato što su stalno menjani ciljevi monetarne politike i sredstva koja su korišćena. Recimo, prošle godine je kurs bio praktično fiksiran, dok je inflacija varirala od 15 do šest odsto na godišnjem nivou. Centralna banka može da stabilizuje i jedno i drugo, ali za to su joj potrebna dva sredstva: promena kamatne stope i povlačenje novca iz opticaja, recimo. Ukoliko se jedno od njih ne koristi, znači da se od jednog cilja odustalo.

Iz ovoga bi se moglo izvesti sledeće pravilo: svako ko računa da će jednim udarcem ubiti dve ili više muva, greši.

 
Blic, 14.03.2012.

Peščanik.net, 14.03.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija