Početkom meseca moje ime je dospelo na vrh liste popularnih tema na Twitteru/X-u. To je potrajalo oko 24 sata. U hiljadama anonimnih objava, iz sata u sat, optuživan sam da „radim za MI6“, da sam „cionistički agent“, da svojim stavovima „podstičem genocid“, samo zato što sam se na jednom malom javnom skupu u Brentu suprotstavio navodnoj levičarki koja je širila antisemitske laži.
Negde pred kraj okupljanja, jedna žena u publici je ustala i ljutito rekla da je Laburistička stranka, čiji sam ja član, „izraelska organizacija“; da Izrael „finansira“ Keira Starmera i da „podržava i sponzoriše“ mnoge druge laburiste. Odgovorio sam joj da je to antisemitska teorija zavere bez utemeljenja u činjenicama. Skup je završen u uzavreloj atmosferi.
Najgori deo ovog iskustva nije bilo to što su me blatili na društvenim mrežama. Najteže mi je palo da gledam dobre ljude kako zure u pod dok ona govori; manjina joj je aplaudirala; pre nego što sam napustio salu, nekoliko njih je pritrčalo da mi se unese u lice urlajući „anticionizam nije antisemitizam“.
Nisam jedina osoba koju napadaju zbog toga što odbija da ćuti o levičarskom antisemitizmu. Ali to me neće sprečiti da nastavim da govorim o tome.
Jer ovo je prelomni trenutak za levicu. Levica se na internetu aktivno kolonizuje stavovima krajnje desnice: njeni tropi sve su bliži „antiimperijalističkoj“ ideologiji koju proturaju lenjinisti i teorijama o „naseljenicima-kolonizatorima“ popularnim na američkim liberalnim koledžima.
Rezultat je to da na levici danas deluju i ljudi čiji su pogledi na svet izgrađeni oko antisemitskih teorija zavere: na primer, da požar u Grenfelu ima veze s Izraelom i porodicom Rothschild; ili da je Izrael sam planirao zločine od 7. oktobra da bi dobio izgovor za genocid u Gazi.
Zadatak pred ljudima koji izražavaju solidarnost s Palestincima jeste da nauče kako da se zaštite od takvih ideja; kako da razumeju kakvu pretnju one predstavljaju i do kakvih posledica mogu dovesti. Jer ovo nije slučajnost: levičarski antisemitizam ima dugu, mada slabo poznatu istoriju.
Antisemitizam je bio ugrađen u anarhizam. Mihail Bakunjin, vodeća anarhistička figura 19. veka, upozoravao je na opasnost od „Žida“. Ostavio je ožiljke i na ranim spisima Karla Marxa, koji je uprkos jevrejskom etničkom poreklu prihvatao prosvetiteljske predrasude o jevrejstvu obeleženom „samoživošću“, „posebnim interesima“ i obožavanjem novca.
Eugen Dühring, berlinski ekonomista i mentor prve generacije nemačkih socijaldemokrata 70-ih godina 19. veka, bio je zagovornik antisemitskog socijalizma. Kada je izbila Dreyfusova afera, mnogi francuski levičari su stali uz krajnju desnicu, protiv jevrejskog oficira koji je bio žrtva. U takvim ideologijama tobože levičarskog nacionalizma istoričar Zeev Sternhell je pronašao korene ranog fašizma.
Ali bujanju levičarskog antisemitizma najviše je doprineo Staljin. Ne samo da je cenzurisao rad novinara koji su dokumentovali specifično antijevrejski karakter holokausta, nego je krajem 40-ih godina pokrenuo i globalnu kampanju SSSR-a protiv „međunarodnog cionizma“, koja je za rezultat imala temeljnu čistku Jevreja u Poljskoj posle Šestodnevnog rata 1967.
Svako ko veruje da su izlivi levičarskog antisemitizma isključivo posledica besa izazvanog skorašnjim postupcima Izraela i da se problem lako može rešiti pozivanjem na „pristojnost“, treba pažljivo da prouči ovu istoriju.
SSSR je decenijama razvijao teme koje danas doživljavaju procvat na globalnoj levici: da su cionizam i fašizam blizanci; da su cionisti bili saučesnici ne samo u holokaustu nego i u masovnom ubijanju Slovena u istočnoj Evropi; da je cionizam međunarodna zavera kroz koju je pružana podrška aparthejdu u Južnoj Africi, belim supremacistima u Sjedinjenim Državama i rasizmu usmerenom protiv autohtonog stanovništva u Južnoj Americi.
Ukratko, staljinizam stoji iza većine antisemitskih tropa koji su danas u opticaju. Naravno, kritički stav prema cionizmu ne mora po sebi biti izraz antisemitizma. Ali svaki put kada čujete parolu „anticionizam nije antisemitizam“, treba da se setite da je jedna od vodećih globalnih sila decenijama radila na izgradnji „anticionizma“ upravo da bi ga stavila u službu antisemitizma.
Ruske vlasti su se javno distancirale od takve vrste propagande 1991. godine, ali iste teme danas ponovo koriste mnogi Putinovi navijači, kako na krajnjoj levici tako i na krajnjoj desnici. Naravno, postoji i antisemitizam koji promovišu islamističke grupe, uključujući predstavnike Hamasa na zapadu; ali ona verzija antisemitizma u kojoj „iza Grenfela stoji porodica Rothschild“ ne pripada toj vrsti.
Izveštavao sam o ratu u Gazi 2014. godine. Video sam i dokumentovao događaje za koje verujem da predstavljaju izraelske ratne zločine, zbog čega su me napadali portparoli IDF-a. I ovog puta sam na ovim istim stranicama pozivao na prekid vatre mnogo pre no što je to učinilo vođstvo Laburističke stranke. Protivio sam se izraelskoj invaziji na Gazu i upozoravao da će se završiti krvoprolićem civila. Danas pozivam Izraelce da prekinu blokadu Gaze, da ispitaju slučajeve kršenja međunarodnog prava od strane izraelskih vojnika i uzdrže se od napada na Rafu.
Ali za deo krajnje levice ja sam persona non grata zato što u isto vreme podržavam pravo Izraela da se brani i oslobodi taoce i kritikujem leve ideologije koje traže ukidanje Izraela zbog statusa „naseljenika-kolonizatora“ pripisanog njegovim stanovnicima.
Iz iskustva mogu reći sledeće: to je teška borba. Zato potpuno razumem sve učesnike u javnom životu koji pokušavaju da je izbegnu. Ali mislim da nije moguće ostati po strani, izvan borbe protiv levičarskog antisemitizma. Jer, hteli mi to ili ne, to će biti važna tema na sledećim izborima.
Da, „ludaci” su u manjini. Da, ogromna većina onih koji se solidarišu s Palestincima su dobri, progresivni ljudi, motivisani legitimnim humanitarnim razlozima.
Ali otrov je ušao u krvotok i posle šest meseci sukoba u Gazi vidimo da se stvari ne menjaju nabolje, već nagore.
Rešenje je jednostavno. Progovorite. Izolujte antisemite i stavite ih u karantin – odbijte da delite isti prostor s njima; prestanite da ih tretirate kao ekscentrične rođake koje je najbolje ignorisati. Oni su neprijatelji načela na kojima počivaju socijalizam i socijaldemokratija.
Koliko god žuči da vam upute tonući u neminovni poraz, sigurno ćete se osećati bolje.
The New European, 03.04.2024.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 08.05.2024.
ANTISEMITIZAMIZRAEL / PALESTINA
