1. Dobra vest je da Boris Tadić (BT) više nije predsednik Srbije.
Loša vest je da Tomislav Nikolić (TN) jeste.
2. Nije TN dobio izbore. BT ih je izgubio.
Srpski dr. Frankenštajn je stvorio dva monstruma: – TN, kome je pomogao da uništi Srpsku radikalnu stranku, i Ivicu Dačića, poklonivši indulgenciju njemu i (post)Miloševićevim socijalistima. Monstrumi su nadrasli svog tvorca i sada žele da u srbijanskoj politici – ali i u svim oblastima života – zauzimaju mesta koja misle da im pripadaju.
3. BT nije sposoban da shvati da je, koncentrišući u svojim rukama svu vlast koju je mogao – a ne znajući kako da je iskoristi za bilo šta drugo osim da bude impresioniran samim sobom i činjenicom da je predsednik – položio temelje svog neuspeha i poraza. On je još uvek nesvestan sopstvenih ograničenja: po njemu, za njegov poraz su krivi svi osim njega. Otud njegova ambicija da postane predsednik vlade. Ali BT je prosto nesposoban za obavljanje tako složene i odgovorne dužnosti: prema Ustavu, premijer je taj koji vrši vlast, dok je šef države nema. Problem je u tome što je BT to promenio posle izbora za predsednika 2004, a posebno posle reizbora 2008. godine. Treba očekivati da će – nezavisno od toga da li će BT postati predsednik vlade – TN pokušati da zadrži skoro predsednički sistem koji je BT skrojio po sopstvenoj meri, a da će BT i njegova kamarila odjednom postati legalisti i pokušati da položaj, ulogu i ovlašćenja predsednika dovedu u sklad sa Ustavom.
4. Zauzdavati TN kao predsednika nije samo igra politikantskog nadmudrivanja: radi se o demontaži kompleksnog i razuđenog sistema kontrole nad državnim institucijama, obaveštajnim i bezbednosnim službama, javnim preduzećima, medijima i pravosuđem. BT je, na primer, uspostavio sistem kontrole i koordinacije obaveštajnih i bezbednosnih službi postavivši šefa svog kabineta, Miodraga Rakića, za šefa koordinacionog tela (čije postojanje nije propisano odgovarajućim zakonskim dokumentima), koji odgovara isključivo Savetu za nacionalnu bezbednost i njemu lično. Može li se od BT očekivati da to spakuje u prtljag koji će poneti kad se bude iseljavao iz kuće na Andrićevom vencu broj 1? Može li se od TN očekivati da to dopusti?
5. TN se već saglasio sa izjavom BT da neće da “bude engleska kraljica”. Zašto od TN očekivati da to promeni?
6. Pošto je i parlamentarne i predsedniške izbore dobila SNS, treba očekivati da će TN učiniti sve da kontroliše i vladu i parlament. Ima i onih koji ne isključuju mogućnost da TN provocira prevremene izbore i time kapitalizuje pobedu nad BT. To je plauzibilno u slučaju da BT uspe da napravi vladajuću koaliciju, jer je takva koalicija unapred osuđena da bude slaba.
7. Formiranje vlade će biti teško i ona će neizbežno biti nestabilna. Odustavši od ustavne odredbe da su poslanički mandati vlasništvo stranaka, teško predvidiv broj poslanika naći će se u iskušenju da – naravno, uz odgovarajuću kompenzaciju – promeni poslanički klub, pa raspodela sedišta u Narodnoj skupštini ne mora nužno odslikavati rezultate glasanja od 6. maja.
Štab BT insistira da sporazum o “parlamentarnoj većini” bude vezan za dogovor o sličnim koalicijama u Beogradu i drugim većim gradovima, Vojvodini itd. Nedavna prošlost nas uči da takvi aranžmani obuhvataju i detaljne nagodbe o podeli plena: važne institucije, javna preduzeća, medije…
Teško je zamisliti da će TN dokono posmatrati kako se tako nešto dešava.
8. SNS je heterogena stranka koja se sastoji od prebega iz SRS i drugih stranaka (uključujući razočarane funkcionere DS i DSS), ali i velikog broja javnih ličnosti poznatih po “patriotizmu”, koji sa nedavnim prelaskom TN na propovedanje “evropejstva” nema nikakve veze. SNS sa sobom donosi još jednu opasnost: kako će se Srbijom upravljati u budućnosti? Nivo kompetentnosti vrhunskih zvaničnika te stranke je za plakanje – gori i od BT i njegovog tima.
9. Predizbornu kampanju TN je karakterisao dubok procep između retoričkog zaklinjanja njegovog tima u EU i retkog propuštanja prilike da se zagrabi u košaru sa starim “vrednostima”: Kosovo, Srbi van Srbije, večno bratstvo sa Rusijom (katkad razblaženo – ili pojačano – pozivanjem na druge zemlje BRIK). Svežih ideja, koncepcija i predloga kako da se Srbija nosi sa ogromnim problemima sa kojima se rve, u nastupu SNS nije bilo – kao ni kod BT.
Slično BT, “evropejstvo” TN je sračunato na to da se glasovi elektorata privuku obećanjima boljeg života pod okriljem EU, a ne upućivanjem poruka o neophodnosti da se evropske vrednosti prihvate, usvoje i prevedu u model svakodnevnog ponašanja.
10. Veoma je upitno da li će BT moći da računa na punu i bezuslovnu podršku svoje Demokratske stranke. Čim se okonča proces formiranja vlade – a on će zahtevati mnogo discipline i unutarpartijske lojalnosti – postaviće se pitanje: šta je BT učinio, ili nije, da DS doživi ovakav fijasko?
11. Političari, analitičari, novinari i naučnici, prijatelji i neprijatelji su se zdušno upinjali da Srbiju razumeju, objasne i protumače. A vreme je da se ona počne menjati. Ako je treba menjati, da li je to moguće sa TN?
Izrastajući na plodnom tlu koje rađa lidere “začinjene” nekompetentnošću, arogancijom, ksenofobijom, korupcijom i licemerstvom, srbijanske elite nas posle ovih izbora vraćaju na početak: da li je išta moguće kad su “najbolji među nama” takvi kakvi jesu?
Peščanik.net, 25.05.2012.
