Berlin

Berlin, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Poslednjih nedelja Nemačku potresa još jedan slučaj hvatanja političara sa „rukom u pekmezu“: Franciska Gifaj (Franziska Giffey, SPD), ministarka za pitanja porodice u saveznoj vladi Angele Merkel, optužena je za plagijat, jer je u sadržaj svoje doktorske disertacije unela tuđe tekstove za koje nije navela podatke o poreklu.

Time je nastavljen već podugački niz afera istaknutih političara i političarki čija težnja ka statusnoj afirmaciji nije bila potkrepljena žeđu za znanjem i naučnom afirmacijom stečenim poštenim naučnim radom i negovanjem načela akademske čestitosti.

Dok je postupak oduzimanja doktorske titule ministarki Gifaj još u toku, valjalo bi podsetiti na nekoliko najupečatljivijih primera1 njenih koleginica i kolega po političkoj vokaciji, ali i po pokušaju da se okite tuđim perjem i najviše akademsko zvanje zasluže krađom plodova tuđeg rada:

Karl-Teodor zu Gutenberg (Karl-Theodor zu Guttenberg), bivši ministar odbrane (iz redova bavarske Hrišćansko-socijalne unije, CSU) je u doktorskoj disertaciji odbranjenoj 2007. na Univerzitetu u Bajrojtu, velikim delom – kako je zvanično utvrđeno – (is)koristio tuđe tekstove bez navođenja izvora. Proglašavajući njegov postupak plagijatom, Univerzitet mu je 2011. poništio doktorsku titulu. Gutenberg je nakon toga podneo ostavku na ministarski položaj, a danas živi u SAD, gde je osnovao investiciono-konsultantsku firmu Spitzberg Partners. Indirektno, on je i dalje blizak centrima političkog odlučivanja: angažovan je – navodno bez honorara – kao savetnik Evropske komisije za unapređivanje slobode interneta.

Silvana Koh-Merin (Silvana Koch-Mehrin), bivša predsedavajuća poslaničke grupa nemačke Slobodne demokratske stranke (FDP) u Evropskom parlamentu doktorirala je 2000. na Filozofskom fakultetu čuvenog Univerziteta u Hajdelbergu. Kako je kasnije utvrđeno, u izradi doktorske teze ona je naveliko prepisivala tuđe radove, ne navodeći izvore. Doktorska titula joj je oduzeta 2011. Koh-Merin se žalila na tu odluku, ali je žalba odbijena. Podnela je ostavku na sve političke funkcije, ali je nastavila da se – indirektno – bavi politikom u svojstvu osnivačice svetske Mreže za žene u politici. Živi u Briselu.

Matiasu Prefroku (Matthias Pröfrock), bivšem poslaniku Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u pokrajinskom parlamentu Baden-Virtemberga titulu doktora pravnih nauka je jula 2011. oduzeo ne manje čuveni Univerzitet u Tibingenu, zbog prepisivanja tuđih tekstova – bez navođenja izvora – u meri koja se ne može zanemariti. Prefrok je do 2016. svoj politički angažman nastavio kao poslanik u Pokrajinskom parlamentu Baden-Virtemberga, radeći istovremeno kao šef Odeljenja za strateška pitanja, komunikaciju i sajber-bezbednost Odeljenja za digitalizaciju u pokrajinskom ministarstvu unutrašnjih poslova.

Margarita Matiopulos (Margarita Mathiopoulos), politička savetnica Slobodne demokratske partije (FDP) je 1986. na Univerzitetu u Bonu doktorirala odbranivši tezu Amerika: eksperiment napretka. Poređenje političke misli u Evropi i SAD. Već 1991. Univerzitet je utvrdio postojanje manjkavosti u njenom radu, ali je konačnu ocenu o plagijatu doneo tek pošto je, koristeći softver VroniPlag, nedvosmisleno utvrdio da je reč o plagijatu. Doktorska titula joj je oduzeta 2018. Matiopulos radi kao honorarna profesorka na Univerzitetu u Potsdamu.

Jorgo Hacimarkakis (Jorgo Chatzimarkakis), bivši političar FDP-a, na bonskom univerzitetu je 2000. odbranio tezu o informacijskom globalizmu. Nakon oduzimanja doktorske titule on je uložio žalbu tvrdeći da je ova odluka protivpravna. Žalba je 2011. odbijena, nakon čega se uključio u politiku osnovavši Ekološku demokratsku partiju, čiji je predsednik od 2018. Ta stranka po poslednjim podacima ima 22 (dvadeset dva) člana.

Anete Šavan (Annette Schavan, CDU), bivša ministarka obrazovanja u saveznoj vladi je 2012. u seriji anonimnih napisa na internet-portalima optužena za plagiranje značajnog dela disertacije. Godinu dana kasnije Univerzitet u Diseldorfu joj je poništio akademsku titulu, a Šavan je podnela ostavku na mesto u vladi Angele Merkel, koje je zamenila mestom ambasadorke SRN u Vatikanu. Sada se sprema za odlazak u Šangaj na mesto predavača na univerzitetu.

Frank Štefel (Frank Steffel), političar i poslanik u Bundestagu, jedan je od najpoznatijih i najuglednijih dužnosnika CDU u Berlinu. Nakon što je platforma VroniPlag u njegovoj disertaciji otkrila plagirane tekstove, ugledni berlinski Slobodni univerzitet mu je početkom 2019. oduzeo doktorsku titulu. Žalbeni postupak u kojem Štefel insistira da korišćenje tuđih tekstova u njegovoj disertaciji nije bilo namerno još je u toku.

***

Svim ovim slučajevima zajednički je krajnji ishod: oduzimanje doktorske titule. Odlučujuću ulogu u tome su odigrali sami univerziteti na kojima su doktorati branjeni. Time su univerziteti nedvosmisleno podvukli da njihov ugled, posvećenost akademskom integritetu i odbrana načela naučnog, ali i elementarnog ljudskog poštenja, predstavljaju suštinski element autonomije visokoškolskih ustanova. Ovim slučajevima zajednička je i činjenica da su skoro svi doktori, nakon razotkrivanja njihovih nečasnih radnji, prestali da se bave politikom, što je bio rezultat pritiska javnosti, ali i njihovih matičnih stranaka.

Peščanik.net, 19.02.2019.

TEMA – PLAGIJATI

________________

  1. Primeri navedeni u ovom tekstu preuzeti su iz izdanja Spiegel Online od 11. februara ove godine, dok se detaljan pregled istraženih i tekućih primera plagijata može naći na specijalizovanom sajtu.