U izveštavanju o „ratu protiv terorizma“ zapanjuje me činjenica da se u skoro svim reportažama ignoriše istorija – kao da se radi o sukobu koji se događa van vremena. Dobar primer za to je Jemen. Nakon poslednjeg pokušaja detoniranja bombe u avionu, mediji nas obasipaju izveštajima o ovoj mračnoj, srednjovekovnoj zemlji, utočištu neshvatljivih fanatika koji bi da unište Zapad. Ni u jednom od tih izveštaja se ne spominje da je pre samo četrdeset godina britanska vlada vodila podli tajni rat u Jemenu protiv republikanskih revolucionara koji su se služili terorističkim metodama, uključujući i postavljanje bombi u putničke avione.

Ali ako se zainteresujete za taj rat, saznaćete svakakve zanimljive stvari.

Prvo, da je haos koji danas vlada u Jemenu i koji je odgovoran za nove terorističke pretnje Zapadu direktna posledica tog sukoba od pre četrdeset godina.

Drugo, da je taj sukob ostavio snažne i pogubne posledice na samu Britaniju. Zbog tog rata su i konzervativne i laburističke vlade tokom šezdesetih sklapale dogovore o trgovini oružjem sa Saudijskom Arabijom. U te aranžmane spadala je i korupcija na najvišem nivou, što je dovelo do skandala Al Jamah koji još uvek potresa Britaniju.

Da bi se rat vodio tajno, britanska vlada je takođe dozvolila stvaranje privatnih plaćeničkih snaga. Iz toga će se kasnije izroditi današnja privatizovana vojna industrija angažovana u ratovima koje vode razni afrički diktatori i u u borbi protiv pobunjenika u Iraku.

Centralna ličnost na britanskoj strani bio je pukovnik Dejvid Stirling. On je uveo Britaniju u rat, stvorio plaćeničku vojsku i organizovao trgovinu oružem sa Saudijcima. Stirling je jedan od glavnih protagonista mog dokumentarnog serijala pod nazivom The Mayfair Set, a dobar deo prve epizode govori o ulozi Britanije u Jemenskom ratu šezdesetih. Mislio sam da bi bilo dobro da postavim taj deo na sajt, kao i da vas podsetim na istoriju naše umešanosti u situaciju u Jemenu.

Ovo je mapa Adena iz šezdesetih:

A ovo je mapa Jemena:

Aden je od 1839. bio ključni deo Britanske imperije. Godine 1963. izbila je pobuna. Nacionalistička grupa zvana Nacionalni oslobodilački front podigla je oružani ustanak protiv britanske vojske. Pripadnici NOF-a bili su sledbenici pukovnika Gamala Abdela Nasera, predsednika Egipta. Naser je fascinantna ličnost i bio je inspiracija čitavom arapskom svetu. On je želeo da ujedini sve arapske države i da uz tako stvorenu snagu najuri zapadnjačke kolonijalne sile sa Bliskog istoka.

Do sredine šezdesetih, pobuna se pretvorila u opaki ustanak, pošto se NOF, pored napada na vojnike, služio i terorističkim metodama protiv britanskih civila. Ovo je materijal emitovan u emisiji Panorama na BBC-ju posle ubistva britanskog službenika na jednom prašnjavom drumu nadomak okruga Krater u Adenu. Snimak prikazuje detalje tog ubistva, ali istovremeno dobro oslikava i zbunjenost jedne nekada odlučne imperijalne sile koja se uplela u nešto što ne razume u potpunosti i koja oseća da gubi kontrolu nad događajima.

Takođe je zanimljivo videti kako su tada u Panorami emitovani snimci leševa koji danas ne bi bili odobreni.

Kako je pobuna odmicala, obe strane su se okrenule terorizmu. U izveštaju Amnesty Internationala iz 1966. tvrdi se da su britanski vojnici mučili zatvorenike, a u torturu je spadalo i prebijanje i gašenje cigareta na njihovim telima. Britanski vojnici su takođe ponižavali arapske zatvorenike prisiljavajući ih da se skidaju goli.

Ovo je kratak snimak koji je 1967. zabeležio kamerman Reutersa. Na njemu se jasno vidi mržnja lokalnog stanovništva prema britanskim vojnicima.

U međuvremenu, teroristi su počeli da bacaju ručne bombe na dečje proslave i razneli civilni avion nad Jemenom ubivši sve putnike. U ovoj reportaži novinar BBC-ja pokazuje neke od improvizovanih eksplozivnih naprava upotrebljavanih protiv civila.

U vreme kada je na jugu, u Adenu, počela pobuna, na severu zemlje izbila je druga revolucija. Grupa republikanaca, takođe sledbenika Nasera, zbacila je kraljevsku porodicu. Naser je poslao egipatske vojnike da pomognu republikancima.

Mnogi članovi britanske vlade želeli su da priznaju novi režim, ali je mala grupa ljudi iz bezbednosnih struktura, pod vođstvom Dejvida Stirlinga, ubedila premijera Harolda Makmilana da odobri organizovanje tajnog rata po jemenskim pustinjama i planinama za račun kraljevske porodice.

Ti ljudi su imali romantičan i pojednostavljen pogled na svet. Ovaj rat su shvatali kao deo mnogo šire borbe protiv komunističke dominacije u svetu. Učestvovanjem u ovom globalnom sukobu, Britanija je trebalo da povrati izgubljenu snagu i ugled.

Stirling je takođe bio ubeđen da će se prodajom oružja i aviona Saudijcima ne samo pomoći rat, već i ponovo uspostaviti britanski uticaj na Bliskom istoku.

Bio je u pravu. Iako plaćenici nisu uspeli da vrate kralja na vlast, doprineli su porazu Nasera i njegovog antikolonijalnog pokreta. Što je još značajnije, obnovljen je uticaj Zapada u arapskom svetu. U postimperijalnoj eri, Britanci su se vratili na Bliski istok pružanjem podrške raznim režimima, prodajući im oružje i obezbeđujući plaćenike. Upravo onako kako je Stirling planirao.

Ali to je imalo užasnu cenu.

Režimi koje su Britanija i Amerika podržavale uglavnom su bili korumpirani i despotski. Takve režime Naser je opisivao kao potrošene režime, koje će moderni svet oduvati sa istorijske pozornice. Britanski premijer Harold Makmilan je to dobro uviđao. Zapisao je u svoj lični dnevnik 1963. godine:

Nespojivo je sa političkim poštenjem i razboritošću da tako često podržavamo zastarele i despotske režime i da potiskujemo razvoj modernih i demokratskijih oblika državnog uređenja.“

Islamizam koji nam danas preti rođen je sedamdesetih, upravo kao reakcija na takve korumpirane režime i njihove pomagače sa Zapada. I on predstavlja antikolonijalni pokret, vrlo blizak Naserovoj ideji o ujedinjenom arapskom svetu lišenom zapadnjačkih uticaja – ali ovaj put uz dodatak religije. A sada se, u borbi protiv takvog islamizma, pripremamo da pošaljemo oružje i „savetnike za bezbednost“ kako bi pomogli jednom korumpiranom režimu u Jemenu.

Jemenski Arapi ovih dana imaju deja vu. Vraćaju se duhovi jemenske kolonijalne prošlosti.

Ovo je prva epizoda serijala The Mayfair Set. U njoj možemo videti vlasnika Clermot Cluba, Džona Aspinala, kako se priseća grupe preduzetnika i avanturista koji provodili vreme kockajući se u njegovom klubu. To su ljudi poput Dejvida Stirlinga.

bbc.co.uk, 08.01.2010.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 13.01.2010.

TEMA – NAŠ TERORIZAM