Jer Kosovo je bolest, i to hronična. Laž koja se ponovi hiljadu puta ne postaje istina (lagao je Gebels k’o pas) – nego halucinacija, psihoza. A to je bolest, naročito opasna kada je masovna.
Srećom, ima leka. Sporog, skupog i dugotrajnog (ne najskuplja srpska reč, već najskuplja srpska psihoza) Na svaku hiljadu puta ponovljenu laž treba previti odgovarajuću istinu, takođe jedno hiljadicu puta. Evo detaljnog recepta:
Laž 1: Kosovo je srpska Sveta zemlja
Istina 1: Ogromnoj vecini Srba se živo jebe za Kosovo
Dokaz 1 (ovo samo za najteze obolele): Pokazite mi jednog jedinog člana DSS-a koji je ostavio stan, posao i karijeru u Beogradu i otišao na Kosovo da bude zemljoradnik. JEDNOG.
Za neupućene, mada takvi ovde ne navraćaju: aliya je hebrejska reč koja u bukvalnom prevodu znači uspeće, uznošenje, a upotrebljava se da označi povratak u Svetu zemlju, što je po cionistima osnovni cilj svakog dobrog Jevrejina u dijaspori. Bilo je, dabome, đavolski teško iščupati bogate tinejdžere iz posleratne Amerike, iz koledža, automobila i jazz-klubova i poslati ih u kibuce da oru pustinju, spavaju po 40 u sobi, tuširaju se jednom u dve nedelje – i usput ratuju sa Arapima.
Pa ipak su išli, u sasvim pristojnom broju (Mordecai Richler je napisao jednu zgodnu i nepretencioznu knjižicu o ovome, This Year in Jerusalim – toplo preporučujem). I bez obzira šta mi danas mislili o njihovom motivima, upravo su aliya-povratnici, u znoju i krvi, kap po kap osvojili Izrael, to jest oteli ga od Palestinaca.
Dok Srbima, evidentno, to nije ni na kraj pameti. I dobro je što je tako: od fanatizma slabo ima srece, i po same fanatike i po njihovu okolinu. Al’ nemojte onda, pobogu, ni da kenjate o svetoj zemlji. Kako vas bre nije blam?
Laž 2: Kosovo je neotuđivi deo teritorije Republike Srbije.
Istina 2: Kosovo je međunarodni protektorat.
Da, teritorija se u Evropi (i drugde) osvaja i gubi, i to ratom. Srbija je rat za Kosovo izgubila i kapitulaciju potpisala u Kumanovu, 1999-te godine.
Any more questions?
Laž 3: Srbija ima pravo da vlada Kosovom.
Istina 3: Srbija je to pravo izgubila kada je krenula da organizuje sakrivanje leševa i one-way vozove do makedonske granice.
Retko, užasno retko i sasvim stidljivo kroz zaglušujući kosovski medijski šum promine i glas o zločinima koje je država Srbija počinila na Kosovu. A tu je suština svega.
Srbi su (dobrim delom sasvim iskreno) ojađeni jer, zaboga, “Zapad nas mrzi” i “oni hoće da nam otmu Kosovo”, a prosečni zapadni intelektualac rezonuje otprilike ovako – Čekaj malo, pa zar niste proterali gotovo kompletnu albansku populaciju, streljali čitave porodice, leševe bacali u jezera i zakopavali po kasarnama? I šta sad hoćete?” (Jeste, al’ šta ste vi radili Indijancima!, odgovaraju spremno Srbi.)
Tu je kraj priče. Srbija se ponaša kao neki otac, pijandura i siledžija koji je godinama nemilice tukao ženu i decu, dok socijalni radnici nisu sklonili porodicu na sigurno, a sud nasilniku zabranio svaki kontakt. A on sada ide naokolo, maše venčanim listom i svakom koga sretne se naglas žali na nepravdu. Žaliće se, kaže, i Ustavnom sudu.
A ljudi ga gledaju sa mešavinom neverice i stida, i prelaze na drugu stranu ulice.
Laž 4: Kosovo nikada neće biti nezavisno.
Istina 4: Kosovo je nezavisno. As of today.
Negde u pola tipkanja ovog recepta, Kosovo je proglasilo nezavisnost.
Čestitam i želim im od sveg srca da izgrade mnogo slobodnije, bogatije i pravednije društvo od svih onih u kojima su do sada živeli.
Ali pre svega čestitam građanima Srbije: entropija je danas smanjena. Još jedna laž je kapitulirala pred realnošću (kako reče onaj moron, da realnost ne može da bude argument istine?) i ukupni kapacitet Kosova kao osnovnog generatora masovnih halucinacija je danas bitno smanjen. Koštunica i ostali slavski fašisti ostaju, on the long run, ne samo bez teme koju su besomučno muzli poslednjih par godina – ovo je takođe početak kraja teme koja je otvorila ex-Yu ratove, te je možda zaista početak pravog kraja?
(A ovi nešto autentičniji fašisti, vidim, lupaju ambasade po Beogradu i napadaju novinare… Drž’ te se, narode, to su takođe simptomi teške boljke koja metastazira.)
Odande gledajući
Peščanik.net, 18.02.2008.
