Već danima me muči ta formulacija. Ne formulacija Evropske komisije koja je toliko uzmuvala našu vlast, već ona reklama u kojoj neko sredstvo za brijanje ima ”unapređenu formulaciju”. Formulaciju? Koja dobija unapređenje – u koji čin ili na koju poziciju?

Nekako sam prešla preko ”parfemske vode” i paste za zube koja ima ”specijalizovane” sastojke (možda stvarno postoji neka visoka škola u koju sastojci idu na specijalizaciju?), ali me je ”unapređena formulacija” naterala da počnem da mislim. O našim političarima. Jer i oni, umesto da imaju neku naprednu formulu, imaju formulacije. Problematične.

Prvo je Nikolić svoj odnos do Evropske unije formulisao rečima ”ne treba da srljamo”. Na to su se predstavnici režima, kao da su svi odreda lektori ili barem profesori književnosti, utrkivali u prevođenju i izmišljanju sinonima (ne treba da jurimo, žurimo, trčimo, zalećemo se i strmoglavljujemo).

Onda je Evropska unija formulisala svoj odnos do Kosova rečima ”teritorijalni integritet”. Opet su predstavnici režima požurili prvo da se suprotstave (”aha, to znači suverenitet!”), pa da traže da im se prevede i na kraju i da zahtevaju da se to preformuliše u neobavezujuće ”poštovanje teritorije Kosova”. Odgovor je bio – ne! (S pravom pretpostavljamo da to nisu jedine tri reči u dokumentu Evropske komisije, ali su za sada jedine o kojima raspravljaju.)

Kad nam je objašnjeno da je nama sporna formulacija došla kao posledica Dačićevog zagovaranja podele Kosova, Dačić je formulisao svoj odnos do njihovog mišljenja. Nemačku je nazvao ”neprijateljem” i podsetio na kojoj strani je ta zemlja, za razliku od naše, bila u Prvom i Drugom svetskom ratu. Što je nas podsetilo, mada je zahtevao da zaboravimo, gde je Srbija, predvođena njegovom strankom i njime kao portparolom, bila u poslednjim ratovima.

I tako je taj ”najevropljanin” (ko je pa smislio tu formulaciju i ko uopšte dodeljuje tu titulu i zaboga zašto?) nama formulisao svoje motive da zagovara podelu Kosova. On, po ugledu na partijskog prethodnika, želi da bude ”faktor stabilnosti u regionu” (eto vam još jedne nesrećne formulacije). A to može postati samo ako se predstavi kao ”faktor nestabilnosti” koji će, ako dobije dobru ponudu, i da odustane od destabilizacije.

Zašto, ako sada rehabilitujemo i slavimo one koji su bili za kolaboraciju sa fašizmom, jer bi se navodno tako sačuvalo brojno stanje Srba (Jevreje, Rome i ostale i tako ne računamo, svakako ne kao naše), zašto, dakle, taj isti razlog ne potegnemo pa priznamo Kosovo? Zato što bismo tada prestali da budemo faktor (ne)stabilnosti i zato što bismo postali međunarodno nebitni kao što jesmo?

Peščanik.net, 15.10.2012.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)