Svim srcem podržavajući akciju KAPIRAJ KOPIRAJ u nekoliko navrata sam gostovao na tribinama širom Srbije na kojima je prikazivan i film sa govorima ubijenog premijera Đinđića. Stotine ljudi je sedelo u potpunoj tišini i sa odobravanjem klimalo glavom na sve što je Đinđić izgovarao. Pritom, za veliku većinu to nije bilo prvi put da čuju ove govore. Prvi put su ih slušali još u vreme dok je Đinđić bio živ. Tada im je smetalo što govori tako brzo i otsečno, što mu kosa strši na sve strane, što mu je odelo svetlo ili tamno, što je isporučio Miloševića, što ima ili nema kravatu, što je mlad, što se ne dogovori sa blagorodnim Vojom, što su mu u vladi razni koji nam nisu simpatični, što nam uvodi poreze, što toliko radi itd, itd, itd. Bili smo zaslepljeni i zaglušeni dnevnom politikom, zagađeni i zgađeni hajkom potkupljenih medija, bombardovani gnusobama iz bolesnih glava ostrašćenih „komentatora“ koji su proricali i prizivali tragičan kraj Đinđića i njegovih reformi.
U vreme dok je definisao i izgrađivao svoju viziju moderne Srbije malo ko je zaista slušao i čuo šta Đinđić govori. Osim onih koji su ga likvidirali. Za većinu, bilo je potrebno da bude ubijen da bi ga pažljivo saslušali i ozbiljno shvatili.
Nadam se da je naknadna pamet koju danas pokazujemo rezultat učenja. Nadam se da smo naučili da pažljivo slušamo dok nam se govori i da tačno čujemo ŠTA nam se govori. A u poslednje vreme vlast nam govori mnogo toga, mnogo laži, praznih obećanja, pretnji i besmislica. Oni na vlasti nam se smeju u lice iz dana u dan izazivajući naš zdrav razum i naše strpljenje. Slušajmo ih pažljivo.
Sada. Na vreme.
Danas, 25.03.2005.
Peščanik.net, 24.03.2005.