Pre par dana otkazana je potencijalno vrlo zanimljiva tribina na Filozofskom fakultetu. Povod za nju bilo je oduzimanje slučaja korupcije u EPS-u postupajućim zamenicama tužioca, a želelo se razgovarati o ulozi tužilaštva u pravosuđu i ulozi pravosuđa kao grane vlasti u sistemu podele vlasti i o značaju njihove samostalnosti i nezavisnosti za zaštitu prava i interesa građana.
Otkazivanje me je neprijatno kosnulo utoliko pre što je samo dan ili dva pre otkazana i tribina na Pravnom fakultetu sa praktično istom temom na kojoj je, sa grupom kolega advokata, i sam trebalo da učestvujem i govorim.
Ne mislim ništa dobro o otkazivanju tribina o aktuelnim društvenim temama, posebno kada se to događa iz nepoznatih ili tehničkih razloga. A pogotovo ne mislim da bi se onima koji bi tako ili na razne druge načine hteli da zaustave otvorenu raspravu to smelo dopustiti. Rasprava se svakako mora nastaviti, na tribinama, u institucijama, u medijima, na društvenim mrežama, ako treba i na ulici.
Nedopustivo neodgovorno i opasno je guranje pod tepih činjenica koje nedvosmisleno govore da smo kao društvo u stanju koje je u svoje vreme Dirkem nazvao anomija, a kao njegove imanentne karakteristike nabrajao „ubrzano rastakanje zakona, konfuziju moralnih vrednosti, hipokriziju, korupciju, delinkventnost, ignorisanje i zloupotrebu pravnog poretka i uspostavljanje sistema neformalne moći“. Sve nama dobro poznate stvari, kao i ona najopasnija, najgora – nesigurnost, nemoć, otuđenje i beznađe građanina pojedinca.
Jedva 24 časa nakon što je izdala nalog za pritvaranje grupe aktera korupcionaške afere u EPS-u postupajuću zamenicu tužioca njen pretpostavljeni je, ne pruživši joj ni priliku da te ljude sasluša, uklonio sa slučaja! Istovremeno je uklonio i njenu koleginicu angažovanu na drugom segmentu iste priče! Već samo to je nešto bez presedana i čini besmislenim pokušaj da se objasni nekakvim zakonom predviđenim ovlašćenjima šefa tužilaštva. Ovaj slučaj je ekstremno problematičan, ne samo sa stanovišta upravo pompezno proklamovanih principa iz novih, na ustavnim amandmanima zasnovanih zakona o tužilaštvu, nego čak i sa stanovišta konzervativnijih rešenja iz starih zakona.
Ali nije u pitanju samo izigravanje zakona o tužilaštvu. U raspravi koja se tim povodom otvorila, javnost je posredstvom medija suočena sa činjenicama koje na primeru glavnog aktera konkretnog kriminalnog slučaja, široj javnosti do skoro gotovo nepoznate srpske firme nemačkog imena Bauvezen, govore o neverovatno drskom izigravanju niza relevantnih zakona. I to uz aktivno saučestvovanje onih čiji je posao da obezbeđuju primenu zakona – ljudi iz vlasti.
Javnost je tako saznala da je firma koja je akter višestrukog kršenja KZ-a, koje uz korupciju podrazumeva i falsifikat, prevaru, pranje para i utaju poreza, veliku većinu svojih poslova, gotovo sve, zaključivala upravo sa vlašću, sa državom i lokalnim samoupravama. U pitanju je preko 100 ugovora u vrednosti od više milijardi dinara. Vrednost poslova Bauvezena sa vlašću je u poslednjih 7-8 godina uvećana 50 puta!
Bauvezen je u vreme kad je ministarstvo građevinarstva pompezno predstavljalo Crnu listu, kao sredstvo diskvalifikacije onih firmi koje u poslovima sa državom ne poštuju rokove i obaveze, iako sa razlogom uvršten u tu listu, ipak protivno Zakonu o javnim nabavkama dobijao milijardama vredne poslove, nekoliko njih čak i od ministarstva privrede.
Bauvezen je godinama prisutan na listi velikih poreskih dužnika. Ta činjenica bi, sama po sebi, da Poreska uprava nije na nju zaboravila, po zakonu morala da ga liši mogućnosti da se pojavi na bilo kakvom tenderu. A ne samo da ga nije lišila, nego je učestvovao u tzv. zatvorenim postupcima (na primer za kovid bolnice) dakle onim u kojima učestvuju samo firme koje vlast specijalno pozove.
Javnost je čula i to da je Bauvezen, iako bi to sa stanovišta nekoliko zakona moralo biti nemoguće, i nakon što mu je račun preko godinu dana blokiran zbog ogromnih dospelih a neizmirenih obaveza – uspeo da zaključi 11 novih poslova sa vlašću!
U opisanom kontekstu deluje tragikomično još jedan zakon. Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pravnih lica obezbeđuje informacije o onom ko je u registru upisan kao vlasnik. Tako znamo i ko je upisan u registar kao vlasnik Bauvezena. Znamo i da je nedavno uhapšen, uostalom kao i prvi vlasnik svojevremeno. Ali imena i biografije tih ljudi ne mogu da objasne neverovatne, bukvalno zastrašujuće poslovne mogućnosti koje je Bauvezen godinama demonstrirao. To neizbežno pothranjuje odavno javno iznete sumnje da je stvarni vlasnik Bauvezena neko drugi, neko vrlo blizak vrhu vlasti i otvara pitanje – ko?
Stanje anomije u kakvo smo dovedeni imperativno zahteva odgovor na pitanje – ko je stvarni vlasnik? Ne samo Bauvezena i nekih sličnih firmi nego i države.
Peščanik.net, 01.04.2023.
