„Radio-televizija Srbije (RTS) perfidno pumpa blokadersku obojenu revoluciju, u njenoj seriji je kao kukavičije jaje podmetnuta blokaderska propaganda usmerena na rušenje države, RTS više i ne krije da je stao u službu onih koji bi da ruše državu i sistem.“
Citirani tekst iz jednog od provladinih tabloida je pojednostavljen ali veran izraz koordinirane reakcije veće grupe tih tabloida, zapravo medijske hajke povodom par scena iz jedne od poslednjih epizoda humorističke serije koja se na RTS prikazuje već sedam godina.
Jednu humorističku TV fikciju tabloidi su predstavili kao realnu političku akciju i ozbiljnu pretnju državnim interesima, uz tvrdnje da podržava aktuelne proteste i blokade, rušenje države čak i ubistvo predsednika!
Mada to sigurno nije namera kritičara, tvrdnje koje u prilog optužbi navode mnogo bolje bi poslužile za scenario za neku novu humorističku seriju nego za kritiku prikazane.
Glavna, na prvom mestu je replika: „Dogorelo mi je do noktiju. More, bre, revolucija! Demonstracije, blokade škola, fakulteta, vrtića, svega… Internet i portali, mediji, televizije, sve, društvene mreže, javne ličnosti…“ A naravno potpuno van konteksta, jer „kritičari“ ne kažu da je reč o situaciji u kojoj je stanarima stigla informacija da je njihova zgrada predviđena za rušenje pa u nizu predloga koje iznose ne bi li rešili tu situaciju, glavna junakinja predlaže revoluciju i blokade, ali niko od stanara ne prihvata taj predlog pa nastavljaju da traže druga rešenja, „sve u skladu sa komičnim sadržajem serije“.
I sekvenca u kojoj tabloidi vide pozivanje na krvoproliće i ubistvo predsednika nije ništa manje zanimljiva, naprotiv. U pitanju je scena u kojoj frizerka glumici kojoj pravi frizuru kaže, „Eto, Nato, sad još da te udamo za predsednika“, a ova odgovara: „Joj, kakvog predsednika? Ja kad bih se udala za predsednika, verovatno bi ga ubili u nekom atentatu.“
Tragikomično je ali i zastrašujuće da bilo ko u ovakvim replikama prepoznaje poruke usmerene na nekakvo „rušenje sistema i države“ ili „ubistvo predsednika“. Naravno, još je mnogo gore i opasnije kad organi vlasti takvu paranoju, bilo da je stvarna bilo da je šmira, podržavaju. A nadležno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je i ovaj put to uradilo i „najoštrije osudilo svaki vid zloupotrebe javnog medijskog servisa“, posebno ukazujući na sadržaje „koji se mogu tumačiti kao indirektan poziv na blokade i aktivnosti usmerene ka narušavanju ustavnog poretka uključujući sadržaje prikazane u seriji emitovanoj na RTS“.
Ali iako manje upadljiva, možda najžalosnija potvrda stanja slobode izražavanja kod nas je činjenica da je RTS našla za shodno da se brani, da opravdava svoje potpuno normalno postupanje. Saopštenjem za javnost „objasnila“ je da joj je za predmetnu epizodu serije „Radio Mileva“ izvršni producent predao scenario „16.8.2024. u 11:15“, dakle „nekoliko meseci pre nego što su blokade uopšte počele“ pa da shodno tome „ne može biti reč o ’blokaderskoj’ propagandi“.
A šta da je scenario kojim slučajem predat šest meseci kasnije? Zar bi to učinilo osnovanim očito neosnovane, potpuno besmislene optužbe? Zar svakom iole objektivnom nije jasno da u potpuno benignom humoru nema ničeg opasnog po državu, da je prava opasnost u gluposti, neznanju i zloj nameri koja neodržive optužbe plasira kao relevantne, čak i neupitne?
Vlast jeste uspostavila i razradila zaista zastrašujući sistem brutalnih ideoloških i političkih harangi i diskreditacija i diskvalifikacija svakog, pojedinaca, grupa ili medija , ako pokušaju da se koristi slobodom misli i izražavanja na način u kom ona prepoznaje opasnost za sebe. Pa je kao i u svakom nedemokratskom sistemu strah jedan od glavnih oslonaca vlasti i u našem aktuelnom a autocenzura jedan od „najvrednijih“ njegovih proizvoda.
Nepotrebno pravdanje „javnog servisa“ pred takvim optužbama, nedvosmisleno govori da je on zastrašen. Ipak, neshvatljivo je da bar neki odgovorni ljudi u ustanovi koja se i zove „javni servis“ i raspolaže ogromnim javnim resursima, ne shvataju da je krajnje vreme, da je pitanje smisla i opstanka te ustanove da se sete šta je njena prava uloga.
Servilan i zastrašen „javni servis“ je, onima koji ga finansiraju, građanima, apsolutno nepotreban. Javni servis, ne sme da suvišnim i snishodljivim pravdanjem prećutno daje legitimitet očigledno neosnovanim optužbama i harangama, mora, jasno i nedvosmisleno, da ukaže na njihovu glupost i besmisao i upozori da je društvo suočeno sa opakim manipulacijama koje vode dalekosežnim, lako moguće tragičnim posledicama.
Peščanik.net, 17.01.2026.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Ko slaba rešenja popravlja gorim? - 25/04/2026
- Šta je govorio sudija Falkone? - 18/04/2026
- Još jedan u nizu loših nacrta zakona - 11/04/2026
